Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шку лић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. Ђ . из Ниша , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 1. октобра 2020. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба М. Ђ . и утврђује да је подносиоцу повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у кривичном поступку који је вођен пред Основним суд ом у Нишу К. 1055/10 (раније предмет Општинског суда у Нишу К. 2170/07), док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Утврђује се право подносиоцa уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 1.000 евра , у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде у року од четири месеца од достављања ове одлуке Министарству.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. Ђ . из Ниша поднео је Уставном суду, 22. марта 2017. године, преко пуномоћника М. К, адвоката из Ниша, уставну жалбу против пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1. 1168/16 од 1. фебруара 2017. године, због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је наведено да се повреда истакнутог права односи на поступање судова супротно праву на суђење у разумном року, јер је поступак покренут 19. априла 2007. године, а пресуђено је тек 1. фебруара 2017. године, те да је поступак трајао девет година и десет месеци . Подносилац је навео да је повреда права на суђење у разумном року последица одуговлачења и неефикасног рада надлежних судова.
Предложено је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди да су оспореном пресудом повређена права из члана 32. став 1. Устава, те да му се на име правичне новчане накнаде исплати износ од 450.000,00 динара.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, којом је уставна жалба установљена као посебно и изузетно правно средство за заштиту Уставом зајемчених права и слобода, Уставни суд je у поступку по уставној жалби надлежан једино да испитује постојање повреда или ускраћивања Уставом зајемчених права и слобода, те се стога и наводи уставне жалбе морају заснивати на уставноправним разлозима којима се, са становишта Уставом утврђене садржине означеног права или слободе, поткрепљују тврдње о његовој повреди или ускраћивању.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, из навода уставне жалбе, достављене документације, одговора Основног суда у Нишу К. 1055/10 од 28. јуна 2019. године и увидом у копију списа предмета Основног суда у Нишу К. 1055/10 утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Решењем истражног судије Општинског суда у Нишу Ки. 187/07 од 19. априла 2007. године покренута је истрага против подносиоца уставне жалбе, због основане сумње да је извршио кривично дело пореске утаје и кривично дело фалсификовање службене исправе, а по захтеву за спровођење истраге Општинског јавног тужилаштва у Нишу Кт. 242/07 од 9. фебруара 200 7. године.
Оптужницом Општинског јавног тужилаштва у Нишу Кт. 242/07 од 30. октобра 2007. године подносиоцу уставне жалбе и још једном окривљеном стављено је на терет извршење по једног кривичног дела пореске утаје.
У току кривичног поступка, чије се трајање оспорава уставном жалбом, главни претрес био је заказан 46 пута, од чега је одржан само пет пута . Бранилац подносиоца уставне жалбе није приступио на главни претрес девет пута, а подносилац уставне жалбе није приступио на заказани главни претрес четири пута. На заказани главни претрес ни заступник јавне тужбе није приступио девет пута, а због израде и допуне налаза и мишљења економско -финансијског вештака главни претрес је одлаган шест пута. Наиме, суд је одредио економско -финансијско вештачење наредбом од 8. јуна 2010. године, те је након спроведеног вештачења и достављања налаза и мишљења суду 12. децембра 2011. године, Основни суд у Нишу 24. децембра 2013. године прихватио предлог Основног јавног тужилаштва у Нишу да се допуни економско-финансијско вештачење, које је спроведено 20. октобра 2015. године. Остала рочишта за главни претрес нису могла да се одрже због недоласка уредно позваног другоокривљеног А.П.
У току доказног поступка спроведено је економско -финансијско вештачење, које је по предлогу јавног тужилаштва допуњавано и испитана су три сведока.
Пресудом Основног суда у Нишу К. 1055/10 од 22. марта 2016. године подносилац уставне жалбе је ослобођен од оптужбе да је извршио криивично дело пореске утаје, која је постала правноснажна доношењем оспорене пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1. 1168/16 од 1. фебруара 2017. године.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду се указује у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбама Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“, бр. 58/04, 85/05, 85/05-др. закон, 115/05, 49/07, 20/09-др. закон, 72/09 и 76/10), који се примењивао до 15. јануара 2013. године, било је прописано: да сваки окривљени, односно осумњичени има право да у најкраћем могућем року буде изведен пред суд и да му буде суђено непристрасно, правично и у разумном року (члан 4. став 1. тачка 4)); да је суд или други државни орган дужан да обезбеди остварење права окривљеног, односно осумњиченог, из става 1. овог члана (члан 4. став 2. тачка 1) ); да је суд дужан да поступак спроведе без одуговлачења и да онемогући сваку злоупотребу права која припадају лицима која учествују у поступку (члан 16. став 1.).
Одредбом члана 14. став 1. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. бр. 72/11 и 101/11) прописано је да је суд дужан да кривични поступак спроведе без одуговлачења и да онемогући сваку злоупотребу права усмерену на одуговлачење поступка.
5. Оцењујући основаност уставне жалбе са становишта права на суђење у разумном року, зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава, Уставни суд указује на то да оцена о разумном трајању судског поступка зависи од низа чинилаца, пре свега, од сложености чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашања подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, поступања судова који воде поступак, као и значаја права за подносиоца. Полазећи од наведеног, Уставни суд је испитивао да ли су и у којој мери наведени критеријуми утицали на трајање поступка.
Уставни суд је утврдио да је предметни кривични поступак покренут 19. априла 2007. године, доношењем решења да се против подносиоца уставне жалбе спроведе истрага, а да је правноснажно окончан пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1. 1168/16 од 1. фебруара 2017. године , те да је поступак укупно трајао девет година и десет месеци.
Анализирајући сложеност кривичног поступка који је претходио подношењу уставне жалбе, Уставни суд је утврдио да, иако је предметни кривични поступак био релативно сложен, јер се водио против два окривљена лица због кривичног дела пореске утаје , не може се говорити о чињеничној и правној сложености, која би оправдала готово десетогодишње трајање судског поступка.
Испитујући понашање подносиоца уставне жалбе, као окривљеног у оспореном кривичном поступку, Уставни суд је утврдио да подносилац, иако уредно обавештен, четири пута није приступио на заказан главни претрес, а девет пута, иако уредно обавештен, на главни претрес није приступио његов бранилац. Стога је Уставни суд оценио да је понашање подносиоца уставне жалбе и његовог браниоца у кривичном поступку делимично допринело дужем трајању поступка.
Оцењујући поступање надлежних судова, Уставни суд је утврдио да је у току поступка главни претрес одржан само пет пута, од 46 пута заказиваног. Уставни суд је, такође, утврдио да Основни суд у Нишу, осим позивања и принудног довођења, није предузимао друге мере за обезбеђење присуства другоокривљеног А.П, иако главни претрес није могао да се одржи чак 18 пута због његовог недоласка или његовог тражења да се главни претрес одложи да би обезбедио себи браниоца (иако је упозорен да одбрана од стране адвоката у предметном поступку није била обавезна). Такође, економско-финансијско вештачење је трајало најпре годину и по дана (од 8. јуна 2010. до 12. децембра 2011. године), а потом је његова допуна трајала још једну годину и десет месеци (од 24. децембра 2013. до 20. октобра 2015. године), иако је вештачењем требало испитати пословање подносиоца уставне жалбе у периоду краћем од годину дана, при чему осим две ургенције судском вештаку , суд није предузео ни једну меру како би се поверено вештачење у целини спровело у краћем року.
Полазећи од свега наведеног, Уставни суд констатује да се укупно трајање предметног кривичног поступка од готово десет година, у околностима конкретног случаја , може окарактерисати као неразумно дуго, при чему је његово дуго трајање последица, првенствено, непредузимања адекватних мера од стране првостепеног суда којима би се обезбедило присуство странака главном претресу и окончање вештачења у примереном року . Стога је Уставни суд утврдио да је у поступку пред Основним судом у Нишу у предмету К. 1055/10 подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, па је уставну жалбу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15), о длучујући као у тачки 1. изреке, први део.
6. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је одлучио да се правично задовољење подносиoцa уставне жалбе због утврђене повреде права на суђење у разумном року у оспореном кривичном поступку оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете у износу од 1.000 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству .
Приликом одлучивања о висини накнаде нематеријалне штете коју je подноси лaц уставне жалбе претрпеo због учињене повреде права, Уставни суд је ценио све околности од значаја за њено утврђење у конкретном случају. Уставни суд је посебно ценио, са једне стране, дужину трајања кривичног поступка, а са друге стране, став Европског суда за људска права да вредност досуђеног износа обештећења треба да буде сагледан и у светлу животног стандарда у одређеној држави и чињенице да ће досуђена накнада бити много брже исплаћена на националном нивоу, него што је то случај ако о предмету одлучује Европски суд за љуска права.
Уставни суд сматра да наведени новчани износ представља правичну и адекватну компензацију за повреду права коју је подносилац уставне жалбе претрпео.
7. Што се тиче истакнуте повреде права на правично суђење у односу на пресуд у Апелационог суда у Нишу Кж1. 1168/16 од 1. фебруара 2017. године, Уставни суд је утврдио да подноси лац нема правни интерес да оспорава пресуду којом је правноснажно ослобођен од оптужбе. Стога је Уставни суд у овом делу уставну жалбу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, решавајући као у другом делу тачке 1. изреке.
8. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.