Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби А. Б , А. К , А. Х , А. П , А. К , А. Н , А. Нд, Б. М, Б. К , Б. М, Б. М, Б . М , Б. Х , Б. Ха, Б. Д, Б . Б, Д . Ђ , Д. Б, Е . Т, Е . Д, Е . А, Ф . К , Ф. Л , Ф. К , Ф. М, Ф . Х, Ф . Д, Ф. Б , Г.азменда Ж , Х. Х, Х . П, Х . Ј, Х. Хо, И. Г, К . Х, Љ. Д, М . Г , М. Б, Н. В, П . В, П . К, Ћ. Х , Ш. Х , С. Б, В . К , З. Д, Ј . Р , В. Р , Ј. Б, Г . Џ , И. А , Љ. Ћ , М. Ф, И. Ф, Ф . Г , Е. Ш , М. А , И. А , А. П , А. Пу, А. Х , А. Д , Б. М , Б. А , А. П , Д. П , А. М , М. З , А. К , Љ. П , Ф. Ж , А. К , М. Г , М. Ж , Б. Ж , Х. Г , Ф. Р , Т. К , М. З , А. Ц , М. Г , Д. М , И. Љ , Ш. В , Ш. Н , А. В , П. Ј . и А. Т, свих из Ђаковице, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 1. октобра 2020. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба А. Б , А. К , А. П , А. К , А. Н , А. Нд, Б. М, Б. К , Б. М, Б. М, Б . Х , Б. Х а, Б. Д, Б . Б, Д . Ђ , Д. Б, Е . Т, Е . Д, Е . А, Ф . К , Ф. Л , Ф. К , Ф. М, Ф . Х, Ф . Д, Ф. Б , Г. Ж , Х. Х, Х . П, Х . Ј, Х. Хо, И. Г, К . Х, Љ. Д, М . Г , М. Б, Н. В, П . В, П. К, Ћ. Х , Ш. Х , С. Б, В . К , З. Д, Ј . Р , Ј. Б, Г . Џ , И. А , Љ. Ћ , М Ф, И. Ф, Ф . Г , Е. Ш , М. А , И. А , А. П , А. Пу , А. Х , А. Д , Б. М , Б. А , А. П , Д. П , А. М , М. З , А. К , Љ. П , Ф. Ж , А. К , М. Г , М. Ж , Б. Ж , Х. Г , Ф. Р , Т. К , М. З , А. Ц , М. Г , Д. М , И. Љ , Ш. В , Ш. Н , А. В , П. Ј . и А. Т . и утврђује се да је у поступку који је вођен у предмету Вишег суда у Лесковцу К. 99/10 (2000) (раније предмет бившег Окружног суда у Пећи К. 8/20 00 односно К. 2/01) повређено право подносилаца уставне жалбе на суђење у разумном року, зајемчено чланом 32. став 1. и чланом 33. став 6. Устава Републике Србије.
2. Утврђује се право подносилаца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете сваком у износу од по 1.100 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Налаже се Вишем суду у Лесковцу да у најкраћем року достави подносиоцима уставне жалбе решење о обустави кривичног поступка.
4. Обуставља се поступак по уставној жалби А. Х . и В. Р .
5. Одбацује се уставна жалба Бесника Мејзинија изјављена због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог одредбама члана 32. став 1. и члана 33. став 6. Устава Републике Србије, у поступку који се водио у предмету К. 99/10 (2000) Вишег суда у Лесковцу (раније у предмету бившег Окружног суда у Пећи К. 8/2000 односно К. 2/01).
О б р а з л о ж е њ е
1. Подносиоци уставне жалбе наведени у уводу и изреци поднели су Уставном суду, 28. децембра 201 2. године, 27. јуна 2013. године и 16. августа 2013. године, преко пуномоћника И. О , адвоката из Београда, уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року, из члана 32. став 1. и члана 33. став 6. Устава Републике Србије, у поступку који jе вођен у предмету К. 99/10 (2000) Вишег суда у Лесковцу (раније у предмету бившег Окружног суда у Пећи К. 8/2000 односно К. 2/01).
Пре свега, Уставни суд напомиње да су поднесци од 27. јуна 2013. и 16. августа 2013. године били заведени као уставне жалбе Уж-5149/2013 и Уж-6636/2013, али имајући у виду да се у наведеним уставним жалбама и у уставној жалби заведеној под бројем Уж-9975/2012 оспорава трајање истог кривичног поступка, те да су наводи подносилаца исти, Уставни суд је уставне жалбе Уж-5194/2013 и Уж-6636/2013 спојио са Уж-9975/2012, салгасно одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13).
Предложено је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених уставних права , као и да утврди подносиоцима право на накнаду нематеријалне штете.
2. Имајући у виду да уставна жалба није садржала све Законом о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15) прописане елементе, Уставни суд је, 12. марта 2014. године, односно 26. новембра 2015. године, сагласно члану 45. став 1. Пословника о раду Уставног суда, наложио пуномоћнику подносилаца уставне жалбе да, у року од 15 дана од дана пријема дописа Суда, уреди уставну жалбу, тако што ће доставити специјална пуномоћја за заступање свих подносилаца пред Уставним судом. Пуномоћник је истовремено упозорен на последице пропуштања да поступи по датом налогу.
Пуномоћник подносилаца је дописе Уставног суда примио 13. марта 2012. године, односно 27. новембра 2015. године , па је, уз поднеске од 20, 24, 25. и 27. марта, 7. и 17. априла и 12. маја 2014. године, као и 11, 25. и 30. децембра 2015. године, те 11. и 12. јануара 2016. године доставио тражена пуномоћја.
3. Уставни суд је, на седници одржаној 23. маја 2012. године, донео Одлуку Уж-2985/2011, а на седници одржаној 13. јуна 2012. године одлуке Уж-3017/2011 и Уж-3018/2011, којима је усвојио уставне жалбе Г. Г, К . М . Ж . и М . Џ . Д, утврдио да је у поступку који се водио у предмету Вишег суда у Лесковцу К. 99/10 (2000) (раније Окружног суда у Пећи К. 8/2000 и К. 2/01) повређено право наведених подносилаца уставне жалбе на суђење у разумном року, које гарантује одредба члана 32. став 1. Устава Републике Србије, те је одлучио да се правично задовољење подносилаца уставне жалбе због констатоване повреде права оствари утврђивањем права на накнаду нематеријалне штете сваком у износу од по 1 .100 евра, у динарској противредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате.
Имајући у виду да су подносиоци уставне жалбе наведени у тачки 1. изреке ове одлуке, у оспореном кривичном поступку који је претходио уставносудском, сви били окривљени у истом кривичном предмету и да су се налазили у идентичној чињеничној и правној ситуацији као и подносиоци уставне жалбе у предметима Уж-2985/2011, Уж-3017/2011 и Уж-3018/2011, Уставни суд је оценио да им је у поступку који је вођен у предмету Вишег суда у Лесковцу К. 99/10 (2000) (раније предмет бившег Окружног суда у Пећи К. 8/2000 односно К. 2/01) повређено право на суђење у разумном року, које гарантују одредбе члана 32. став 1. и члана 33. став 6. Устава , одлучујући као у тачки 1. изреке, сагласно члану 89. став 1. Закона о Уставном суду. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењима одлука Уставног суда Уж-2985/2011 од 23. маја 2011. године, Уж-3017/2011 од 13. јуна 2011. године и Уж-3018/2011 од 13. јуна 2011. године, које су објављене на интернет страници Уставног суда: www.ustavni.sud.rs.
4. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подноси лаца уставне жалбе због констатоване повреде права на суђење у разумном року оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете сваком у износу од по 1.100 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, на терет буџетских средстава – раздео Министарство правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству, сагласно одредбама члана 1. Закона о допуни Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 103/15).
Приликом одлучивања о висини накнаде нематеријалне штете коју су подносиоци уставне жалбе претрпели због учињене повреде права, Уставни суд је ценио све околности од значаја за њено утврђење у конкретном случају. Уставни суд је посебно ценио дужину трајања кривичног поступка, као и животни стандард у држав и, те чињеницу да ће досуђена накнада бити много брже исплаћена на националном нивоу, него што је то случај ако о предмету одлучује Европски суд за љуска права. Усклађујући своју досадашњу праксу са ставовима Европског суда, Уставни суд је одлучио као у тачки 2. изреке (видети, поред других, Одлуку Уставног суда Уж-2936/2016 од 24. маја 2018. године).
Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, у тачки 3. изреке наложио Вишем суду у Лесковцу да у најкраћем року достави подносиоцима уставне жалбе решење о обустави кривичног поступка.
5. Одредбом члана 88. тачка 3. Закона о Уставном суду прописано је да ће Уставни суд обуставити поступак ако престану процесне претпоставке за вођење поступка. С обзиром на то да је Уставни суд о раније изјављеним уставним жалбама А . Х . и В. Р . већ одлучио у одлукама Уж-296/2012 од 18. децембра 2014. године и Уж-697/2012 од 11. децембра 2014. године, то су у односу на наведене подносиоце престале претпоставке за вођење поступка. Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 88. тачка 3. Закона о Уставном суду, у односу на ове подносиоце обуставио поступак по уставној жалби и решио као у тачки 4. изреке.
Пуномоћник подносиоца није доставио пуномоћје за заступање Б. М . пред Уставним судом у остављеном року, а ни накнадно . Пуномоћник је у поднеску од 13. маја 2014. године навео да је изгубио контакт са напред наведеним подносиоцем.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, одбацио уставну жалбу овог подносиоца као неуредну, решавајући као у тачки 5. изреке.
7. С обзиром на све изложено, Уставни суд је на основу члана 42б став 1. tачка 1), члана 45. тачка 9), члана 46. тач. 7) и 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.