Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и др Јован Ћирић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби О. Ј . из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на с едници Већа одржаној 16. јула 2020 . године, донео је
O Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба О. Ј . изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 5347/12 од 23. децембра 2013. године.
O б р а з л о ж е њ е
1. О. Ј . из Београда је , 10. априла 2014. године, преко пуномоћника Р. Л , адвоката из Пожаревца, поднела Уставном суду уставну жалбу против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 5347/12 од 23. децембра 2013. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, права на правичну накнаду за рад из члана 60. став 4. Устава и начела забране дискриминације из члана 21. став 1. Устава. Уставна жалба је у Уставном суду првобитно била заведена под бројем Уж-3249/ 2014, а затим је добила текући број Уж-7178/2016.
2. Уставни суд је, на седници одржаној 18. јула 2013. године, донео Одлуку Уж-5055/2013 којом је одбио као неосновану уставну жалбу В. А . из Београда изјављену против пресуда Апелационог суда у Београду Гж1. 6103/12 од 16. новембра 2012. године и Првог основног суда у Београду П1. 2745/11 од 11. јуна 2012. године, због повреде права на правично суђење и права на једнаку заштиту права, зајемчених одредбама члана 32. став 1. и члана 36. став 1. Устава.
Уставни суд је из садржине уставне жалбе подноситељке О. Ј . и на основу увида у приложене доказе, утврдио да је ов а подноси тељка у парничном поступку који је претходио уставносудском, би ла у битно сличној чињеничној и правној ситуацији као и подносилац уставне жалбе у предмету Уж-5055/2013.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да оспореном пресудом Апелационог суда у Београду Гж1. 5347/12 од 23. децембра 2013. године подноситељки уставне жалбе није повређено право на правично суђење , зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава и право на правичну накнаду за рад, зејемчено одредбом члана 60. став 4. У става. Оваква оцена је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-5055/2013 од 18. јула 2013. године, која је објављена на интернет страници Уставног суда (www.ustavni.sud.rs).
У вези са истакнутом повредом права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, подноситељка је , као доказ различитог поступања надлежног суда последње инстанце у истоветној чињеничној и правној ситуацији, доставила пресуду Апелационог суда у Нишу Гж1. 2444/13 од 27. децембра 2013. године, коју У ставни суд није посебно ценио, имајући у виду да она потиче из периода након доношења оспорене пресуде. Уставни суд налази да посматрано с аспекта приложене пресуде и правног става изнетог у њој, подноситељки није могло бити повређено право из члана 36. став 1. Устава, имајући у виду да ова одлука у време када је о тужбеном захтеву подноситељке правноснажно одлучено, још увек није постојала. Уставни суд такође није разматрао достављено решење Врховног касационог суда Рев2. 393/13 од 26. септембра 2013. године, с обзиром на то да се ради о судској одлуци којом није мериторно одлучено о тужбеном захтеву, већ је оспорена пресуда укинута и предмет враћен другостепеном суду на поновно суђење.
У вези са тврдњом о повреди начела забране дискриминације из члана 21. Устава, Уставни суд указује да се овим начелом не јемчи ни једно конкретно људско право или слобода, већ оно има акцесорни карактер, те се повреда забране дискриминације може утврдити само у случају постојања повреде неког од зајемчених људских права или слобода, уколико су пружени докази за повреду овог начела.
На основу изложеног, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), уставн у жалбу одбио као неосновану.
3. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.