Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и Гордана Ајншпилер Поповић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. Р . и Р . Р, обојице из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 18. јуна 2020. године, донео је
О Д Л У К У
Усваја се уставна жалба М. Р . и Р . Р . и утврђује да je решењ има Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кв.По1. 73/17 од 14. фебруара 201 7. године и Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2.По1. 52/17 од 9. марта 201 7. године повређено право подносилаца уставне жалбе зајемчено одредбом члана 31. став 2. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. Р . и Р . Р, обојица из Београда , су 11. априла 201 7. године, преко пуномоћника З. Д . Н, адвоката из Београда, Уставном суду поднели уставну жалбу против судских решења означених у изреци, због повреде права на слободу, права на ограничено трајање притвора, права на правично суђење и на суђење у разумном року, посебног права окривљеног да му се суди без одуговлачења, права на претпоставку невиности и права на једнаку заштиту права и на правно средство, зајемчених одредбама члана 27. став 1, члана 31. став 2, члана 32. став 1, члана 33. став 6, члана 34. став 3. и члана 36. Устава Републике Србије.
2. Уставни суд је, на седници одр жаној 21. децембра 2017. године, донео Одлуку Уж-3518/2015 којом је усвојио уставну жалбу М. Р . и Р . Р . и утврдио да је решењима Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кв.По1. 195/15 од 3. априла 2015. године, Кв.По1. 319/15 од 1. јуна 2 015. године и Кв. По1. 499/15 од 14. септембра 2015. године, као и решењима Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2.По1. 158/15 од 27. априла 2015. године и Кж2.По1. 218/15 од 9. јуна 2015. године подносиоцима уставне жалбе повређено право на ограничено трајање притвора, зајемчено одредбом члана 31. став 1. Устава, док је у преосталом делу уставну жалбу одбацио. Наведена решења претходила су доношењу овде оспорених решења о продужењу притвора.
Будући да је Уставни суд, у спроведеном поступку , утврдио да су разлози за продужење притвора подносиоцима као окривљенима , у оспореним решењима, идентични разлозима наведеним у решењима Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кв.По1. 195/15 од 3. априла 2015. године, Кв.По1. 319/15 од 1. јуна 2015. године и Кв. По1. 499/15 од 14. септембра 2015. године, као и у решењима Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2.По1. 158/15 од 27. априла 2015. године и Кж2.По1. 218/15 од 9. јуна 2015. године, те да су решења оспорена овом уставном жалбом донета након доношења решења оспорених у предмету Уставног суда Уж-3518/2015, Суд је оценио да је подносиоцима повређено право зајемчено одредбом члана 31. став 2. Устава.
Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-3518/2015 од 21. децембра 2017. године, која је објављена на интернет страници Уставног суда.
Полазећи од наведеног и одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), Уставни суд је уставну жалбу усвојио и утврдио да је подносиоцима повређено право на ограничено трајање притвора из члана 31. став 2. Устава, док је у преосталом делу уставну жалбу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду.
3. Следом свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.