Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Игора Стаменковића из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 5. марта 2020. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Игора Стаменковића и утврђује да je у поступку по жалби на решење Вишег суда у Београду Кпп. 280/19 од 21. јуна 2019. године, у коме је донето решење Вишег суда у Београду Кпп. 280/19 – Кв. 2509/19 од 3. јула 2019. године, повређен о прав о подносиоца уставне жалбе зајемчен о чланом 30. став 3. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Одлуку објавити у „Службеном гласнику Републике Србије“.
О б р а з л о ж е њ е
1. Игор Стаменковић из Београда поднео је Уставном суду, 3. јула 2019. године, преко пуномоћника Димитрија Илића, адвоката из Београда, уставну жалбу против решења Вишег суда у Београду Кпп. 280/19 од 21. јуна 2019. године, као и против радњи Вишег суда у Београду у поступку по жалби против решења Вишег суда у Београду Кпп. 280/19 од 21. јуна 2019. године, због повреде права на слободу и безбедност из члана 27. став 3 . Устава Републике Србије и права из члана 30. с т. 1. и 3. Устава.
У уставној жалби је , поред осталог, наведено: да је решењем Вишег суда у Београду Кпп. 280/19 од 21. јуна 2019. године подносиоцу одређен притвор на основу члана 498. став 1. у вези са чланом 211. став 1. тач. 2 ) и 3 ) Законика о кривичном поступку ; да је бранилац подносиоца у законском року 24. јуна 2019. године изјавио жалбу из свих законских разлога, сматрајући да наведени разлоз и за одређивање притвора подносиоцу нису основани; да је на кон тога, 26. јуна 2019. године, поднета ургенција за одлучивање о жалби против првостепеног решења, док су 27. јуна и 2. јула 2019. године поднета два предлога за укидање притвора, будући да списи предмета Кпп. 280/19 Вишег суда у Београду и даље нису били достављени већу на одлучивање о жалби од стране судије за претходни поступак, нити је предмет добио „Кв“ број; да девет дана од изјављивања жалбе против првостепеног решења, односно, ни на дан подношења уставне жалбе, није одлуч ено о жал би браниоца подносиоца, на који начин је повређено право на слободу и безбедност из члана 27. став 3. Устава Републике Србије и право из члана 30. став 3. Устава.
Подносилац у уставној жалби даље наводи: да судија за претходни поступак нигде у оспореном првостепеном решењу не наводи да из списа предмета произлази постојање основане сумње него искључиво постојање основа сумње; да тужилаштво предлаже притвор на бази основа сумње да је окривљени извршио одређена кривична дела, а да суд такође на темељу основа сумње одређује притвор, супротно члан у 30. став 1. Устава који предвиђа да лице може бити притворено само ако постоји основана сумња да је учинило кривично дело.
Предложено је да Уставни суд уставну жалбу усвоји, утврди повреду означених права, као и право подносиоца на накнаду нематеријалне штете, поништи оспорено решење и одлуку објави у „Службеном гласнику Републике Србије“.
2. Према одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку , извршио увид у оспорен о решењ е Вишег суда у Београду Кпп. 280/19 од 21. јуна 2019. године и другу документацију приложену као доказ уз уставну жалбу, као и одговор Вишег суда у Београду Су. VII – 43 18/19 од 10. јула 2019. године и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у конкретном предмету:
- да је оспореним решењем Вишег суда у Београду Кпп. 280/19 од 21. јуна 2019. године према окривљеном, овде подносиоцу уставне жалбе, одређен притвор на основу одредаба члана 498. став 1. и члана 211. став 1. тач. 2) и 3) Законика о кривичном поступку;
- да је наведено решење о одређивању притвора уручено окривљеном истог дана у 15:40 часова, као и браниоцу окривљеног, адвокату Димитрију Илићу;
- да је бранилац окривљеног изјавио жалбу против наведеног решења 24. јуна 2019. године;
- да је 3. јула 2019. године Виши суд у Београду донео решење Кпп. 280/19 – Кв. 2509/19 којим је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног изјављена против решења Вишег суда у Београду Кпп. 280/19 од 21. јуна 2019. године,
- да је решење Вишег суда у Београду Кпп. 280/19 – Кв. 2509/19 од 3. јула 2019. године уручено окривљеном 5. јула 2019. године, преко управе Окружног затвора у Београду.
4. Одредбама Устава, на чије повреде се позива подносилац у уставној жалби, утврђено је: да свако ко је лишен слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу ако је лишење слободе било незаконито (члан 27. став 3.); да лице за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело може бити притворено само на основу одлуке суда, ако је притварање неопходно ради вођења кривичног поступка (члан 30. став 1.); да се писмено и образложено решење суда о притвору уручује притворенику најкасније 12 часова од притварања и да одлуку о жалби на притвор суд доноси и доставља притворенику у року од 48 часова (члан 30. став 3.).
Закоником о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је: да пре доношења правноснажне одлуке о изрицању кривичне санкције, окривљеном могу бити ограничене слободе и права само у мери неопходној за остварење циља поступка, под условима прописаним овим закоником (члан 10. став 1.); да се притвор може одредити само под условима предвиђеним у овом законику и само ако се иста сврха не може остварити другом мером, да је дужност свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору (члан 210. ст. 1. и 2.).
Одредбама члана 214. ЗКП је одређено: да се притвор у истрази може одредити, продужити или укинути решењем судије за претходни поступак или већа (члан 21. став 4.) (став 1.); да против решења о притвору странке и бранилац могу изјавити жалбу већу (члан 21. став 4.), да се жалба, решење и остали списи достављају одмах већу и да жалба не задржава извршење решења (став 3.); да се одлука о жалби доноси у року од 48 часова (став 4.).
5. Разматрајући наводе уставне жалбе, Уставни суд је констатовао да је подносилац уставне жалбе изнео две притужбе:
1) да је о жалби изјављеној против оспореног првостепеног решења одлучено након 48 часова, односно супротно одредби члана 30. став 3. Устава;
2) да је оспорено првостепено решење донето супротно одредбама члана 27. став 3. и члана 30. став 1. Устава , будући да су разлози за одређивање притвора неосновани, као и да је притвор одређен на темељу постојања основа сумње, а не основане сумње.
5.1. Испитујући основаност прве притужбе, Уставни суд је констатовао да се наведена притужба има ценити у оквиру истакнуте повреде права из члана 30. став 3. Устава.
С тим у вези, Уставни суд указује да наведена одредба изричито гарантује да ће суд одлуку о жалби на притвор донети и доставити притворенику у року од 48 часова.
У конкретном случају, Уставни суд је утврдио да је подносилац 24. јуна 2019. године, преко браниоца, изјавио жалбу против решењ а којим му је одређен притвор, а да је Виши суд у Београду о жалби одлучио 3. јула 2019. године решењем Кпп. 280/19 – Кв. 2509/19 , дакле, након девет дана. Предметно решење подносилац је примио 5. јула 2019. године, односно 11 дана након што је изјавио жалбу против решења којим му је одређен притвор.
Уставни суд је, стога, утврдио да о жалби брани оца подносиоца уставне жалбе на решење о одређивању притвора није одлучено у року од 48 часова, како то јемчи одредба члана 30. став 3. Устава.
Имајући у виду изложено, Уставни суд утврдио да је подносиоцу повређено право утврђено чланом 30. став 3. Устава, те је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 , 18/13 – Одлука УС , 40/15 – др. закон и 103/15), у овом делу уставну жалбу усвојио, одлучујући као у првом делу тачке 1. изреке.
Имајући у виду природу утврђене повреде, Уставни суд је оценио да је у конкретном случају објављивање одлуке у „Службеном гласнику Републике Србије“ довољно да се оствари правично задовољење подносиоца уставне жалбе, па је одлучио као у тачки 2. изреке, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду .
5.2. Разматрајући притужбу подносиоца која се односи на решење Вишег суда у Београду Кпп. 280/19 од 21. јуна 2019. године, Уставни суд констатује да је, у тренутку изјављивања уставне жалбе, био у току поступак по жалби против овог решења , а да подносилац није накнадно, односно у року од 30 дана од дана пријема другостепеног решења проширио уставну жалбу и на решење Вишег суда у Београду Кпп. 280/19 – Кв. 2509/19 од 3. јула 2019. године. Стога је Уставни суд оценио да је уставна жалба у овом делу преурањена и као таква недопуштена.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је у овом дел у уставну жалбу одбацио, сагласно одредб и члана 36. став 1 . тачка 5) Закона о Уставном суду, одлучујући као у другом делу тачке 1. изреке.
6. Следом свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић