Преглед документа Уж-4677/2015

Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), др Јован Ћирић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров и Татјана Ђуркић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Г. Ч. из П. код Чачка, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 4. јуна 2020. године, донео је

О Д Л У К У

                        Одбија се као неоснована уставна жалба Г. Ч. изјављена против пресуда Вишег суда у Чачку К. 13/15 од 7. априла 2015. године, Апелационог суда у Крагујевцу Кж1. 540/15 од 15. јуна 2015. године и Врховног касационог суда Кзз. 754/15 од 10. септембра 2015. године, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.

О б р а з л о ж е њ е

                        1. Г. Ч. из П. код Чачка поднео је Уставном суду, 17. јула 2015. године, преко пуномоћника Ђ. Т, адвоката из Београда, уставну жалбу, допуњену 1. децембра 2015. године, против пресуде Вишег суда у Чачку К. 13/15 од 7. априла 2015. године, пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1. 540/15 од 15. јуна 2015. године и пресуде Врховног касационог суда Кзз. 754/15 од 10. септембра 2015. године, као и против радњи Министарства унутрашњих послова од 24. новембра 2014. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и права на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 36. Устава.

                        У уставној жалби се, поред осталог, наводи:

                        - да је оспореним пресудама Вишег суда у Чачку К. 13/15 од 7. априла 2015. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1. 540/15 од 15. јуна 2015. године подносилац осуђен на казну затвора у трајању од пет година, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ;

                        - да је 24. новембра 2014. године, око 13 часова, подносилац заустављен у месту Богутовац од стране саобраћајног полицајца, да су га затим полицајци у цивилу лишили слободе, узели му возило и довезли га у Полицијску станицу у Краљеву, када је једно време саслушаван без присуства браниоца (адвокати били у штрајку), уз примену насиља (тучен), када су полицајци тражили да призна шта превози у возилу и да ли има шта да пријави;

                        - да су, пошто подносилац није имао шта да пријави, полицајци спровели претрес возила ангажовањем специјално обученог пса, ком претресу подносилац није све време присуствовао (вођен у једну од гаража ради ислеђивања);

                        - да су након тога полицајци скинули спољни резервни точак и заједно са подносиоцем отишли у једну вулканизерску радњу у Краљеву, где је точак демонтиран, а у унутрашњости је пронађена већа количина марихуане (4.738 грама) и хероина (2.995 грама), а да је увиђај на демонтираном точку спроведен у присуству заменика Вишег јавног тужиоца у Краљеву;

                        - да наведени претрес није спроведен у складу са важећим Закоником о кривичном поступку јер није био хитна истражна радња, с обзиром на то да претресу нису присуствовали грађани, бранилац, нити све време подносилац;

                        - да је полиција издала потврду о привремено одузетим предметима са позивом на члан 286. Законика о кривичном поступку, односно овлашћење полиције у преткривичном поступку;

                        - да по сада важећем Законику полиција не може самостално да врши претрес (осим ако је у питању хитан поступак), већ само преглед превозних средстава, али је о томе дужна да сачини записник или службену белешку;

                        - да је, када се ради о скривеним предметима, обавезан претрес у складу са правилима из Законика о кривичном поступку (чл. 152-160.), да је иста обавеза прописана и чланом 64. став 9. Закона о полицији, а коју одредбу полицајци нису применили;

                        - да осим наведене потврде у току кривичног поступка није прибављен ниједан други правно релевантан доказ да је окривљени свесно и вољно преносио опојну дрогу ради продаје, односно ради стављања на тржиште;

                        - да се наведена потврда не може користити као доказ, јер није прибављена на законит начин, с обзиром на то да је остварена могућност манипулације, а правила поступка управо постоје да би се тај ризик спречио;

                        - да није прихваћен ниједан доказни предлог одбране да се провери одбрана окривљеног да није знао или могао знати за присутво дроге у резервном точку теренског возила, који је доступан са спољне стране, односно није га могуће посебно закључати затварањем врата;

                        - да је посебан проблем са наведеном потврдом у томе што је подносилац осуђен да је дело учинио 24. новембра 2014. године у 13:00 часова у Богутовцу, а да се из потврде о привремено одузетим предметима види да је опојна дрога пронађена у Краљеву у 15:20 часова, па постоји противречност између изреке пресуде и садржине потврде у погледу места и времена извршеног кривичног дела;

                        - да је другостепени суд покушао да непостојећим чињеницама које нису утврђене на главном претресу у првостепеном поступку релативизује описане недостатке изреке првостепене пресуде, наводећи да је службени пас нањушио дрогу у Богутовцу, те да је затим у Краљеву извршено демонтирање точка и одузимање опојне дроге;

                        - да у току кривичног поступка није изведен ниједан доказ у правцу доказивања виности подносиоца, с обзиром на његову тврдњу да не зна како је дрога доспела у резервни точак теренског возила, да на пакетима не постоје његови биолошки трагови, да није власник возила – што је неспорно, а посебно да пре овог догађаја није евидентиран ниједан податак у Министарству унутрашњих послова или код другог органа да је окривљени склон вршењу оваквих или сличних кривичних дела;

                        - да другостепени суд није прихватио захтев одбране да подносилац присуствује седници другостепеног суда (обавештен, па отказано).

                        Подносилац у допуни уставне жалбе од 1. децембра 2015. године, између осталог, наводи:

                        - да је пресудом Врховног касационог суда одбијен као неоснован и одбачен као недозвољен захтев за заштиту законитости подносиоца;

                        - да према наведеној пресуди спорна потврда о привремено одузетим предметима није прибављена на основу полицијског овлашћења из члана 286. или члана 287. у вези са чланом 147. Законика, већ по налогу јавног тужиоца као органа који руководи предистражним поступком (члан 43. став 2. тачка 1) Законика) и који је предузео доказне радње увиђаја из које је произашла мера одузимања предмета (члан 135. став 2. у вези са чланом 147. Законика) и у току те доказне радње сачинио записник;

                        - да тумачећи наведено, произлази да би се иста пресуда донела само на основу записника о увиђају јавног тужиоца и да наведена потврда практично није била потребна, тако да се на њој и не заснива правноснажна осуђујућа пресуда;

                        - да је у потврди о привремено одузетим предметима наведено да потврду издаје овлашћено службено лице, на основу члана 147. Законика о кривичном поступку, приликом: „предузимања потребних мера из члана 286. ст. 1. и 2. ЗКП, ради обезбеђења материјалних доказа“;

                        - да је, дакле, нетачан навод да потврда није издата на основу самосталних овлашћења полиције из члана 286. Законика, како се то наводи у пресуди Врховног касационог суда;

                        - да је нетачно наведено да потврда о привремено одузетим предметима није у вези са задржавањем окривљеног, јер му је решење о задржавању уручено у 15:30 часова, након што је извршено привремено одузимање предмета од окривљеног пронађених приликом увиђаја;

                        - да Врховни касациони суд није имао у виду да је увиђај који је спровео јавни тужилац био последња радња у низу, јер је пре увиђаја у вулканизерској радњи у Краљеву, неколико часова раније (13:00 часова), полиција у Богутовцу зауставила возило, спровела окривљеног и возило у ПС Краљево, од ког тренутка почиње задржавање окривљеног;

                        - да је полиција извршила преглед, а затим и претрес возила уз помоћ службеног пса, да је демонтиран спољни резервни точак одвезен из Полицијске станице у вулканизерску радњу, после чега су обавестили и јавног тужиоца, који је био присутан приликом демонтаже, о чему је сачињен записник о увиђају; 

                        - да полиција ништа од наведеног није документовала, да не постоји записник или службена белешка о прегледу возила, нема записника о претресу, а да самом претресу није присуствовао окривљени, бранилац и грађани, који по закону морају бити присутни, јер није била у питању хитна истражна радња;

                        - да је јавни тужилац, по новом Законику о кривичном поступку, овлашћен да спроводи истрагу, односно прибавља доказе, али да је истовремено и странка у кривичном поступку, те да није могуће засновати пресуду само на доказу који сам прибави, а да се одбију сви доказни предлози окривљеног, односно одбране.

                        Подносилац сматра да је због претходно изнетог у суштини спречен да приступи суду, односно спречен да докаже своју невиност.

                        2. Према одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може поднети против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.

                        У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.

                        Одредбом члана 84. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), којим је уређен поступак по уставној жалби, прописано је да се уставна жалба може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.

                        3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, извршио увид у списе предмета К. 13/15 Вишег суда у Краљеву и документацију приложену уз уставну жалбу, те је утврдио следеће чињенице од значаја за одлучивање:

                        Подносилац уставне жалбе је оспореном пресудом Вишег суда у Чачку К. 13/15 од 7. априла 2015. године оглашен кривим што је: „дана 24. новембра 2014. године, око 13:00 часова у Богутовцу, град Краљево, на магистралном путу Рашка – Краљево, свестан свога дела, те да је забрањено, и хотећи његово извршење, неовлашћено ради продаје преносио супстанце које су проглашене за опојне дроге, тако што је управљао путничким возилом марке „I.” и регистарске ознаке KG …, крећући се из правца Рашке према Краљеву, и у резервном точку на овом возилу неовлашћено преносио ради даље продаје опојну дрогу хероин у количини 2.995,65 грама нето масе, упаковану у шест најлонских кеса облепљених лепљивом траком, и опојну дрогу марихуану у количини од 4.738,13 грама нето масе са психоактивном супстанцом ТХЦ, упаковану у девет најлонских кеса обмотаних најлонским џаком и целофаном и облепљених лепљивом траком, које опојне дроге се налазе на списку психоактивних контролисаних супстанци („Службени гласник РС“, број 28/13), али је у означеном времену и месту заустављен од стране полицијских службеника који су у резервном точку пронашли и од окривљеног привремено одузели опојне дроге“, чиме је учинио кривично дело неовлашћења производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика и осуђен је на казну затвора у трајању од пет година и шест месеци.

                        У оспореној пресуду Вишег суда у Чачку К. 13/15 од 7. априла 2015. године је, поред осталог, наведено:

                        - да је из материјалних доказа суд утврдио следеће чињенице – да је Виши јавни тужилац у Краљеву обавештен 24. новембра 2014. године у 14:20 часова од стране инспектора Полицијске управа у Краљеву да је на магистралном путу Рашка – Краљево у Богутовцу од стране службеника полиције заустављено путничко моторно возило регистарских ознака KG …, да је приликом контроле возила полицијски пас нањушио опојну дрогу у резервном точку на задњим вратима путничког возила са спољне стране, те да је путничко моторно возило довезено у двориште испред гараже ПУ у Краљеву, а резервни точак у вулканизерски сервис „О.“, улица А. у Краљеву;

                        - да је виши јавни тужилац изашао на лице места и сачинио записник из којег је суд утврдио – да је у вулканизерски сервис „О.“ стигао је у 14:20 часова, заједно са увиђајном екипом, да је у сервису је затечен возач моторног возила Г. Ч, да је у присуству Г. Ч. радник овлашћеног вулканизерског сервиса Ж.В. извршио одвајање гуме од фелне резервног точка, да је у унутрашњости гуме пронађено 11 пакета облепљених лепљивом траком браон боје и један пакет облепљен самолепљивом фолијом за које се сумња да садрже опојну дрогу, да су пакети извађени, означени бројевима, измерени и фотографисани и да је утврђено да је пакет означен бројем 1 бруто масе 622,51 грам, пакет означен бројем 2 бруто масе 686,69 грама, пакет означен бројем 3 бруто масе 610 грама, пакет означен бројем 4 бруто масе 1166,98 грама, пакет означен бројем 5 бруто масе 1147,39 грама, пакет означен бројем 6 бруто масе 1154,56 грама, пакет означен броје 7 бруто масе 573,66 грама, пакет означен бројем 8 бруто масе 693,38 грама, пакет означен бројем 9 бруто масе 598,75 грама, пакет означен бројем 10 бруто масе 627,29 грама, пакет означен бројем 11 бруто масе 613,19 грама, пакет означен бројем 12 бруто масе 574,68 грама, те да је, с обзиром на мање димензије и већу тежину пакета 4, 5 и 6, ножем извршено исецање дела пакета, па је непосредним увидом утврђено да се у три пакета налазила прашкаста материја светло браон боје за коју се сумња да је опојна дрога хероин, а да осталих девет пакета садрже биљну материју зелене боје за коју се сумња да је опојна дрога канабис – марихуана, да је укупна бруто тежина пакета означених бројевима 4, 5 и 6 износила 3.468,93 грама, а пакета означених 1, 2, 3, 7, 8, 9, 10, 11 и 12 износила је 5.546,57 грама бруто, да је резервни точак враћен и смештен у возило, те да је увиђај настављен у дворишту гараже ПУ у Краљеву у присуству Г. Ч;

                        - да су дана 24. новембра 2014. године овлашћена службена лица ПУ у Краљеву зауставила Г. Ч. на Ибарској магистрали у месту Богутовац док се путничким возилом „I.” регистарских ознака KG … превозио у правцу Краљева, и да су том приликом од Г. Ч. одузети предмети – 1) три пакета облепљена лепљивом траком браон боје у којима се налазила прашкаста материја светло браон боје за коју се сумња да је опојна дрога хероин, укупне бруто масе 3468,93 грама, и то – пакет означен бројем 4 је бруто масе 1166,98 грама; пакет означен бројем 5 је бруто масе 1147,39 грама, пакет означен бројем 6 је бруто масе 1154,56 грама, 2) девет пакета облепљених селотејп траком браон боје у којима се налазила биљна материја за коју се сумња да је опојна дрога марихуана, укупне бруто масе 5546,57 грама, и то – пакет означен бројем 1 је бруто масе 633,51 грама, пакет означен бројем 2 је бруто масе 686,69 грама, пакет означен бројем 3 је бруто масе 610 грама, пакет означен бројем 7 је бруто масе 573,66 грама, пакет означен бројем 8 је бруто масе 639,38 грама, пакет означен бројем 9 је бруто масе 598,75 грама, пакет означен бројем 10 је бруто масе 627,29 грама, пакет означен бројем 11 је бруто масе 613,19 грама, пакет означен бројем 12 је бруто масе 575,1 грама, те да су предмети означени бројевима од 1 до 12 пронађени у резервном точку на возилу;

                        - да је суд одбио предлог адвоката Ђ.Т. да се из списа предмета издвоји потврда ПУ у Краљеву Ку. 2148/14 од 24. новембра 2014. године као доказ на коме не може да се заснује одлука;

                        - да је након овакве оцене доказа, суд утврдио чињенично стање да је оптужени Г. Ч. 24. новембра 2014. године у Богутовцу, град Краљево, на магистралном путу Рашка – Краљево у путничком возилу „I.” регистарске ознаке KG …, крећући се из правца Рашке према Краљеву, неовлашћено ради продаје превозио опојно дрогу хероин у количини од 2.995,65 грама нето масе, упаковану у шест најлонских кеса облепљених лепљивом траком, и опојну дрогу марихуану у количини од 4.738,13 грама нето масе, упаковану у девет најлонских кеса обмотаних најлонским џаком и целофаном и облепљених лепљивом траком у резервном точку на овом возилу, али је око 13:00 часова у месту Богутовац заустављен од стране полицијских службеника који су пронашли и одузели опојну дрогу.

                        У оспореној пресуди Апелационог суда у Крагујевцу Кж1. 540/15 од 15. јуна 2015. године, којом је одбијена као неоснована жалба подносиоца и потврђена првостепена пресуда је, између осталог, наведено:

                        - да по налажењу суда, нису основане тврдње из жалбе браниоца, из разлога што је предметна потврда сачињена на основу члана 147. ЗКП, а приликом предузимања потребних мера из члана 286. ст. 1. и 2. ЗКП, ради обезбеђења материјалних доказа, како је то констатовано у наведеној потврди;         - да је одредбом члана 286. став 1. ЗКП прописано да је, ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, полиција дужна да предузме потребне мере да се пронађе учинилац кривичног дела, да се учинилац или саучесник не сакрије или не побегне, да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупи сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка;

                        - да је ставом 2. истог члана ЗКП прописано да полиција у циљу испуњења дужности из става 1. овог члана, између осталог, може да тражи потребна обавештења од грађана, да изврши потребан преглед превозних средстава, путника и пртљага, да предузме потребне мере у вези са утврђивањем истоветности лица и предмета, да предузме друге потребне мере и радње, те да ће се о чињеницама и околностима које су утврђене приликом предузимања појединих радњи, а могу бити од интереса за кривични поступак, као и о предметима који су пронађени или одузети, саставити записник или службена белешка;

                        - да је одредбом члана 147. став 1. ЗКП прописано да ће предмете који се по Кривичном законику морају одузети или који могу послужити као доказ у кривичном поступку, орган поступка привремено одузети и обезбедити њихово чување, док је чланом 150. став 1. ЗКП прописано да се лицу од кога су предмети одузети издаје потврда у којој ће се они описати, навести где су пронађени, подаци о лицу од кога се предмети одузимају, као и својство и потпис лица које радњу спроводи;

                        - да су, с обзиром на изложено, припадници полиције сагласно одредбама члана 286. ст. 1. и 2. и члана 147. став 1. ЗКП, имали овлашћење да одузму предмете од окривљеног Ч, и да у вези тога сачине потврду о привремено одузетим предметима од окривљеног, која је правилно цењена као доказ приликом доношења првостепене пресуде, те да супротно наводима изнетим у жалби не представља незаконит доказ;

                        - да је првостепени суд на основу правилне оцене изведених доказа, а пре свега записника о увиђају, на несумњив начин утврдио да су полицијски службеници на магистралном путу Рашка – Краљево, у месту Богутовац, зауставили путничко возило којим је управљао окривљени, где је полицијски пас нањушио могуће присуство дроге у резервном точку који се налазио на задњим вратима путничког возила са спољне стране, након чега је возило довезено у двориште испред гараже ПУ Краљево, а затим у вулканизерски сервис „О.“ у Краљеву, где је у присуству окривљеног извршено издвајање гуме од фелне резервног точка, па је у унутрашњости гуме пронађена опојна дрога.

                        Оспореном пресудом Врховног касационог суда Кзз. 754/15 од 10. септембра 2015. године одбијен је као неоснован и одбачен као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, овде подносиоца, а у образложењу ове пресуде се наводи:

                        - да бранилац окривљеног као недозвољени доказ означава потврду о привремено одузетим предметима МУП – а РС ПУ Краљево Ку. 2148/14 од 24. новембра 2014. године, уз истицање да је тај доказ незаконит из више разлога, да је потврда незаконита најпре због несагласности података у потврди о времену и месту проналажења предметне опојне дроге (у Краљеву дана 24. новембра 2014. године), са утврђењем у првостепеној пресуди да је опојна дрога пронађена у Богутовцу истог дана, али у 13:00 часова, да је незаконита из разлога што у списима не постоји записник или службена белешка о прегледу возила у Богутовцу или Краљеву, која радња полиције мора бити документована сходно одредби члана 286. ЗКП, с обзиром на констатацију у наведеној потврди да је одузимање предмета извршено на основу одредаба члана 127. и члана 286. ст. 1. и 2. ЗКП, нити постоји записник о претресању возила по наредби суда или без наредбе, иако се ради и предметима скривеним у резервном точку, који су могли бити одузети само на основу претреса, у складу са условима из чл. 152. – 160. ЗКП и овлашћењем полиције из члана 64. став 9. Закона о полицији да задржи лице до прибављања налога за претрес, ако постоје основи сумње да има предмете који могу послужити као доказ у кривичном поступку, да бранилац истиче да у Богутовцу није вршен преглед возила, већ је у полицијској станици вршен претрес возила када је ангажован службени пас, као и да окривљени, који је задржан у времену од 13:00 часова до 15:30 часова тим радњама полиције није био стално присутан и да није био присутан ни бранилац ни грађани;

                        - да је побијаном првостепеном пресудом, на основу записника о увиђају Вишег јавног тужиоца у Краљеву Кти. 44/14 од 25. новембра 2014. године, утврђено да је јавни тужилац, након што је дана 24. новембра 2014. године у 14:20 часова обавештен о заустављању и контроли (уз помоћ полицијског пса) возила којим је управљао окривљени, у месту Богутовац, око 13:00 часова, и сумње која се појавила приликом предузимања наведених мера од стране припадника ПУ Краљево, да се у резервном точку на спољним вратима возила налази опојна дрога, предузео доказну радњу увиђаја у вулканизерском сервису у Краљеву са почетком у 14:30 часова, у присуству окривљеног, којом приликом је у унутрашњости гуме резервног точка пронађено укупно 12 пакета, чија садржина је утврђена мерењем и непосредним увидом и описана у записнику о увиђају, уз констатацију сумње да се ради о супстанцама које представљају опојне дроге хероин и канабис – марихуану, те да је увиђај настављен, такође у пристуству окривљеног, у дворишту гараже ПУ Краљево, где је извршен детаљан преглед возила и од стране јавног тужиоца наложено полицији да возило и све предмете пронађене приликом увиђаја и означeне у записнику о увиђају и привремено одузму од окривљеног, уз потврду;

                        - да из наведеног произлази да привремено одузимање предмета у конкретном случају није извршено као самостална мера или доказна радња полиције, у смислу одредаба члана 286. ЗКП или члана 287. ЗКП,  у вези са чланом 147. ЗКП, већ по налогу јавног тужиоца као органа који руководи предистражним поступком (члан 43. став 2. тачка 1)) и који је предузео доказну радњу увиђаја из које је произашла мера одузимања предмета (члан 135. став 2. у вези са чланом 147. ЗКП и о току те доказне радње сачинио записник, те да полиција није била у обавези да сачињава записник или службену белешку о наведеној доказној радњи коју није ни предузела, односно о радњи одузимања предмета уз издавање потврде, коју није предузела самостално;

                        - да с обзиром на то да се не ради о доказној радњи претресања (чл. 152. до 160. ЗКП), већ о увиђају у предистражном поступку (чл. 133. до 136. ЗКП), услов законитости прибављања потврде о привременом одузимању предмета није постојање наредбе суда или околности када наредба није потребна за предузимање доказне радње у вези са којом је настала потврда, ни присуство сведока тој доказној радњи, као ни присуство браниоца окривљеног, а у конкретном случају ни због околности да је одређена мера задржавања окривљеног (члан 294. став 5. у вези са ст. 1. и 2. и у вези са чланом 291. став 1. ЗКП), јер је иста саопштена окривљеном и решење о задржавању донето и уручено окривљеном у 15:30 часова, након што је извршено привремено одузимање предмета од окривљеног, пронађених приликом увиђаја и окривљеном је о том издата потврда (у 15:20 часова).

                        4. Одредбама Устава, на чије повреде се позива подносилац уставне жалбе, утврђено је: да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега члан 32. став 1.); да се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе и да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36.).

                        Закоником о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 и 35/19) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је да се судске одлуке не могу заснивати на доказима који су, непосредно или посредно, сами по себи или према начину прибављања у супротности са Уставом, овим закоником, другим законом или општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, осим у поступку који се води због прибављања таквих доказа (члан 16. став 1.).

                        Одредбама члана 286. ЗКП прописано је: да је, ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, полиција дужна да предузме потребне мере да се пронађе учинилац крицичног дела, да се учинилац или саучесник не сакрије или не побегне, да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупи сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка (став 1.); да, у циљу испуњења дужности из става 1. овог члана, полиција може да тражи потребна обавештења од грађана, да изврши потребан преглед превозних средстава, путника и пртљага, да за неопходно потребно време, а најдуже до осам часова ограничи кретање на одређеном простору, да предузме потребне мере у вези са утврђивањем истоветности лица и предмета, да распише потрагу за лицем и предметима за којима се трага, да у присуству одговорног лица прегледа одређене објекте и просторије државних органа, предузећа, радњи и других правних лица, оствари увид у њихову документацију и да је по потреби одузме, да предузме друге потребне мере и радње, а да ће се, о чињеницама и околностима које су утврђене приликом предузимања појединих радњи, а могу бити од интереса за кривични поступак, као и о предметима који су пронађени или одузети, саставити записник или службена белешка (став 2.); да о предузимању мера и радњи из ст. 2. и 3. овог члана полиција одмах, а најкасније у року од 24 часа након предузимања, обавештава јавног тужиоца (став 4.).

                        Чланом 447. ЗКП утврђено је: да седницу већа, на предлог судије известиоца, заказује председник већа и о њој обавештава јавног тужиоца (став 1.); да ће се о седници већа обавестити онај оптужени или његов бранилац, оштећени као тужилац, приватни тужилац или њихов пуномоћник који је у року предвиђеном за жалбу или одговору на жалбу, захтевао да буде обавештен о седници или је предложио одржавање претреса пред другостепеним судом (став 2.); да ће, ако се о седници већа обавештава оптужени који се налази у притвору или на издржавању кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, а има браниоца, председник већа наредити да се обезбеди његово присуство само ако веће оцени да је то неопходно за разјашњење ствари, те да, када веће нађе да је обезбеђење присуства оптуженог отежано због безбедносних или других разлога и када је то с обзиром на техничке услове могуће, оптужени може учествовати на седници већа путем техничких средстава за пренос звука и слике (став 4.)

                        5. Уставни суд је, пре свега, констатовао да је подносилац уставну жалбу изјавио против радњи Министарства унутрашњих послова од 24. новембра 2014. године јер је „24. новембра 2014. године око 13 часова заустављен у месту Богутовац од стране саобраћајног полицајца, те су га затим полицајци у цивилу лишили слободе, узели му возило и довезли у Полицијску станицу у Краљеву, када је једно време саслушаван без присуства браниоца (адвокати били у штрајку), уз примену насиља (тучен), када су полицајци тражили да призна шта превози у возилу и да ли има шта да пријави“. Имајући у виду да подносилац уставне жалбе оспорава радње Министарства унутрашњих послова од 24. новембра 2014. године, а да је уставна  жалба поднета 17. јула 2015. године, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 2) Закона о Уставном суду, у овом делу одбацио уставну жалбу као неблаговремену, јер је изјављена после истека рока из члана 84. став 1. Закона о Уставном суду, одлучујући као у другом делу изреке.

                        6.1. У погледу навода уставне жалбе којима се указује да првостепена и другостепена пресуда нису образложене на адекватан начин, а везано за законитост потврде о привремено одузетим предметима, чиме је, по мишљењу подносиоца, повређено право на образложену судску одлуку, Уставни суд констатује да је евентуални недостатак у образложењу првостепене и другостепене пресуде отклоњен кроз детаљно образложење пресуде Врховног касационог суда, донете у поступку по захтеву за заштиту законитости. Врховни касациони суд је у оспореној пресуди Кзз. 754/15 од 10. септембра 2015. године, поред осталог, навео:

                        - да је побијаном првостепеном пресудом, на основу записника о увиђају Вишег јавног тужиоца у Краљеву Кти. 44/14 од 25. новембра 2014. године, утврђено да је јавни тужилац, након што је дана 24. новембра 2014. године у 14:20 часова обавештен о заустављању и контроли (уз помоћ полицијског пса) возила којим је управљао окривљени, у месту Богутовац, око 13:00 часова, и сумње која се појавила приликом предузимања наведених мера од стране припадника ПУ Краљево, да се у резервном точку на спољним вратима возила налази опојна дрога, предузео доказну радњу увиђаја у вуланизерском сервису у Краљеву, са почетком у 14:30 часова, у присуству окривљеног, којом приликом је у унутрашњости гуме резервног точка пронађено укупно 12 пакета, чија садржина је утврђена мерењем и непосредним увидом и описана у записнику о увиђају, уз констатацију сумње да се ради о супстанцама које представљају опојне дроге хероин и канабис – марихуану, те да је увиђај настављен, такође у пристуству окривљеног, у дворишту гараже ПУ Краљево, где је извршен детаљан преглед возила и од стране јавног тужиоца наложено полицији да возило и све предмете пронађене приликом увиђаја и означeне у записнику о увиђају привремено одузму од окривљеног, уз потврду;

                        - да из наведеног произлази да привремено одузимање предмета у конкретном случају није извршено као самостална мера или доказна радња полиције, у смислу одредаба члана 286. ЗКП или члана 287. ЗКП,  у вези са чланом 147. ЗКП, већ по налогу јавног тужиоца као органа који руководи предистражним поступком (члан 43. став 2. тачка 1) ЗКП) и који је предузео доказну радњу увиђаја из које је произашла мера одузимања предмета (члан 135. став 2. у вези са чланом 147. ЗКП) и о току те доказне радње сачинио записник, те да полиција није била у обавези да сачињава записник или службену белешку о наведеној доказној радњи коју није ни предузела, односно о радњи одузимања предмета уз издавање потврде, коју није предузела самостално;

                        - да с обзиром да се не ради о доказној радњи претресања (чл. 152. до 160. ЗКП, већ о увиђају у предистражном поступку (чл. 133. до 136. ЗКП), услов законитости прибављања потврде о привременом одузимању предмета није постојање наредбе суда или околности када наредба није потребна за предузимање доказне радње у вези са којом је настала потврда, ни присуство сведока тој доказној радњи, као ни присуство браниоца окривљеног, а у конкретном случају ни због околности да је одређена мера задржавања окривљеног (члан 294. став 5. у вези са ст. 1. и 2. и у вези са чланом 291. став 1. ЗКП), јер је иста саопштена окривљеном и решење о задржавању донето и уручено окривљеном у 15:30 часова, након што је извршено привремено одузимање предмета од окривљеног, пронађених приликом увиђаја и окривљеном је о том издата потврда (у 15:20 часова).

                        Уставни суд напомиње и да је, увидом у потврду о привремено одузетим предметима, утврдио да је у њој наведено да је издата на основу члана 147. ЗКП, приликом предузимања потребних мера из члана 286. ст. 1. и 2. ЗКП, односно као резултат радње коју је предузела полиција самостално, а у циљу да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ. Међутим, увидом у целокупне списе предмета К. 13/15 Вишег суда у Краљеву, Уставни суд је утврдио да је потврда о привремено одузетим предметима (коју је окривљени потписао) издата по налогу јавног тужиоца, приликом извршеног увиђаја 24. новембра 2014. године, којем је присуствовао и окривљени, како то све наводи и Врховни касациони суд у оспореној пресуди Кзз. 754/15 од 10. септембра 2015. године. Том приликом од окривљеног је, поред осталог, одузето и 12 пакета за које се сумњало да садрже хероин и марихуану, а што произлази како из спорне потврде о привремено одузетим предметима, тако и из записника о увиђају Вишег јавног тужилаштва у Краљеву Кти. 44/14 од 25. новембра 2014. године. Следом изложеног, Уставни суд је закључио да је приликом сачињавања потврде о привремено одузетим предметима дошло до очигледне техничке омашке, односно, као основ издавања потврде наведени су чланови закона који не одговарају чињеничном стању, што у конкретном случају, по оцени Уставног суда, није довело у питање законитост саме потврде, нити је довело до повреде Уставом зајемчених права.

                        6.2. У погледу тврдњи подносиоца да је полиција извршила преглед, а затим и претрес возила уз помоћ службеног пса, а да ништа од наведеног није документовала, тј. да не постоји записник или службена белешка о прегледу возила, нити постоји записник о претресу, Уставни суд констатује да из записника о увиђају Вишег јавног тужилаштва у Краљеву Кти. 44/14 од 25. новембра 2014. године произлази да је надлежни јавни тужилац 24. јануара 2014. године у 14:20 обавештен од стране полицијског инспектора да је приликом заустављања возила 24. новембра 2014. године око 13:00 извршен преглед (а не претрес) возила и да је том приликом полицијски пас нањушио могуће присуство опојне дроге у резервном точку који се налазио на задњим вратима путничком возила са спољне стране, те да је возило довезено у двориште испред гараже ПУ Краљево, а да је резервни точак ради демонтаже донет у вулканизерски сервис, где је стигао и надлежни јавни тужилац са увиђајном екипом, као и окривљени.

                        С тим у вези, Уставни суд напомиње да је одредбама члана 286. ст. 1, 2. и 4. ЗКП, између осталог, прописано да је, ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, полиција дужна да предузме потребне мере да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, да ће се о чињеницама и околностима које су утврђене приликом предузимања појединих радњи, а могу бити од интереса за кривични поступак, као и о предметима који су пронађени или одузети, саставити записник или службена белешка, те да о предузимању мера и радњи из ст. 2. и 3. овог члана полиција одмах, а најкасније у року од 24 часа након предузимања, обавештава јавног тужиоца.

                        Уставни суд је даље утврдио да из списа предмета не произлази да је полиција саставила записник или службену белешку, а везано за чињенице и околности које су утврђене приликом заустављања возила 24. новембра 2014. године. Међутим, како је полиција о радњама које је предузела одмах обавестила надлежног јавног тужиоца, а што произлази из записника о увиђају, Уставни суд је оценио да, у конкретном случају, ова повреда закона нема тежину повреде Уставом зајемчених права.

                        6.3. У односу на наводе да „другостепени суд није прихватио захтев одбране да подносилац присуствује седници другостепеног суда“, на који начин су повређена права из члана 32. став 1. и члана 36. став 2. Устава, Уставни суд је утврдио да је у образложењу другостепене пресуде  Апелационог суда у Крагујевцу Кж1. 540/15 од 15. јуна 2015. године наведено: да је Апелациони суд у Крагујевцу одржао седницу већа у смислу члана 447. став 2. ЗКП, у присуству браниоца окривљеног, а у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца и окривљеног, који се налази у притвору, а чије присутво на седници суд није обезбедио, налазећи да његово присуство није неопходно за разјашњење предметне кривичноправне ствари. Имајући у виду изложено, као и садржину одредбе члана 447. став 4. ЗКП којом је прописано да ће, ако се о седници већа обавештава оптужени који се налази у притвору или на издржавању кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, а има браниоца, председник већа наредити да се обезбеди његово присуство само ако веће оцени да је то неопходно за разјашњење ствари, Уставни суд је ове наводе подносиоца оценио као очигледно неосноване.

                        6.4. Коначно, у погледу навода подносиоца да се пресуде заснивају само на увиђају јавног тужиоца и потврди о привремено одузетим предметима, која није законито прибављена, и да су одбијени сви доказни предлози одбране, па је осуђени у суштини спречен да приступи суду, односно спречен да докаже своју невиност, Уставни суд је, имајући у виду чињенице утврђене увидом у оспорене пресуде, као и целокупне списе предмета К. 13/15 Вишег суда у Краљеву, оценио да су и ови наводи подносиоца за тврдње о повреди означених Уставом зајемчених права очигледно неосновани.

                        Наиме, Уставни суд и у овом уставносудском предмету указује да није надлежан да у поступку по уставној жалби цени законитост оспорених појединачних аката, те се стога ни наводи уставне жалбе не могу свести на понављање садржине правних средстава коришћених у поступку пред редовним судовима, већ се морају заснивати на уставноправним разлозима којима се, са становишта садржине означеног уставног права, указује на његову повреду. Такође, Уставни суд указује да само позивање на одређено право зајемчено Уставом, а без навођења уставноправних разлога којима се поткрепљују тврдње о његовој повреди, уставну жалбу не чини допуштеном.

                        У смислу претходно наведеног, задатак Уставног суда у поступку по уставној жалби није да одлучује о кривици подносиоца или о томе да ли су редовни судови правилно оценили чињенице и применили закон, већ да испита да ли је поступак у целини вођен у складу са гаранцијама права на правично суђење. Дакле, право је суда у кривичном поступку да по слободном судијском уверењу, након спроведеног доказног поступка, оцени којим ће изведеним доказима поклонити поверење и које ће чињенице узети као доказане. Једино је редован суд овлашћен да у конкретном случају цени који су докази од значаја за доношење судске одлуке, односно да процени које доказе је нужно извести, а чије извођење је у конкретном случају сувишно.

                        Имајући у виду изнето, а полазећи од чињеница утврђених увидом у оспорене пресуде, Уставни суд је утврдио да је кривични поступак против подносиоца уставне жалбе вођен пред надлежним судом и у складу са процесним гаранцијама прописаним Закоником о кривичном поступку. Такође, Уставни суд је утврдио да је подносилац уставне жалбе имао могућност да у току поступка изнесе своју одбрану, као и да изнесе аргументе у вези са изведеним доказима, о чему су се надлежни судови у довољној мери изјаснили. По оцени Уставног суда, Виши суд у Краљеву и Апелациони суд у Крагујевцу су на уставноправно прихватљив начин испитали и узели у обзир све материјалне и правне елементе који су, објективно гледано, били релевантни за правично доношење одлуке, те је кривични поступак против подносиоца окончан доношењем оспорених пресуда у којима је наведено довољно разлога због којих су надлежни судови подносиоца огласили кривим за кривично дело које му је стављено на терет, а који нису последица арбитрерног и произвољног поступања.

                        Конкретно, првостепени и другостепени суд су на уставноправно прихватљив начин, по слободном судијском уверењу, ценили и појединачно и у међусобној повезаности све изведене доказе који су од значаја за доношење судске одлуке.

                        6.5. Будући да подносилац уставне жалбе пресуду Врховног касационог суда Кзз. 754/15 од 10. септембра 2015. године оспорава навођењем истих разлога којима је образлагао повреде уставних права у односу на првостепену и другостепену пресуду, Уставни суд је на основу претходно детаљно изложених разлога, утврдио да наводи подносиоца нису основани.

                        6.6. Имајући у виду све претходно изложено, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, уставну жалбу у овом делу одбио као неосновану, одлучујући као у првом делу изреке.

                        7. Уставни суд је, због ширег значаја ове одлуке за заштиту уставности и законитости и људских права и грађанских слобода, на основу одредбе члана 49. став 2. Закона о Уставном суду, одлучио да се Одлука објави у „Службеном гласнику Републике Србије“.

                        8. Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА

Снежана Марковић, с.р.