Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби И. Н. из Ј., на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 25. децембра 2008. године, донео је
Одбија се уставна жалба И.Н. изјављена против решења Окружног суда у Јагодини Гж 2045/07 од 6. септембра 2007. године.
1. И.Н. из Ј. поднео је Уставном суду 24. октобра 2007. године, преко пуномоћника В.Н. из Ј., ''тужбу'' против решења Окружног суда у Јагодини Гж 2045/07 од 6. септембра 2007. године. У поднеску се наводи да је оспореним решењем потврђено решење Општинског суда у Јагодини, којим се тај суд огласио месно ненадлежним за суђење у парници коју је тужилац покренуо против ''Теленор'' д.о.о, Београд. Тужилац сматра да су му наведеним решењем Окружног суда у Јагодини повређена права гарантована одредбама чл. 22. и 36. Устава и предлаже да Уставни суд исто поништи.
Полазећи од садржине поднете „тужбе“ и своје надлежности утврђене одредбама чл. 167. и 170. Устава Републике Србије, Уставни суд је по истој поступао као по уставној жалби.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
Одредбама Устава, на чију повреду подносилац уставне жалбе указује, поред осталог, утврђено је: да свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале (члан 22. став 1.); да се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36.).
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у предмет Општинског суда у Јагодини П 859/07, у коме је донето оспорено решење Окружног суда у Јагодини Гж 2045/07 од 6. септембра 2007. године и у предмет Четвртог општинског суда у Београду XXXII П 4315/07, пред којим је поступак у овој парничној ствари настављен по правоснажном окончању поступка пред Општинским судом у Јагодини, па је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Подносилац уставне жалбе је 16. јула 2007. године Општинском суду у Јагодини поднео тужбу против туженог „Теленор“ д.о.о. – „Р.ј. Продајно место у Јагодини“, ради утврђивања ништавости уговора о куповини мобилног телефона на кредит и повраћаја износа од 2.812,35 динара, са законском затезном каматом од 22. априла 2007. године до коначне исплате.
Општински суд у Јагодини се решењем П 859/07 од 25. јула 2007. године огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари, са позивом на одредбе Закона о парничном поступку којима је утврђено да је за суђење у споровима против правних лица надлежан суд на чијем се подручју налази њихово седиште (члан 41. став 2.), као и на одредбе уговора о продаји телефона који су парничне странке закључиле, уговоривши за случај спора месну надлежност суда у Београду.
Оспореним решењем Окружног суда у Јагодини Гж 2045/07 од 6. септембра 2007. године потврђено је решење Општинског суда у Јагодини П 859/07 од 25. јула 2007. године. У образложењу решења Окружног суда се наводи да је ожалбено решење на закону засновано, с обзиром на то да предузеће ''Теленор'' д.о.о. Београд у Јагодини има продајно место, а не радну јединицу, како се у жалби наводи. Окружни суд је оценио као неосноване наводе тужиоца да се месна надлежност суда у случају спора између уговорних страна није могла уговарати, с обзиром да то не произлази из садржине уговора који је између уговорних страна закључен.
По правоснажности решења Општинског суда у Јагодини П 859/07 од 25. јула 2007. године, списи предмета достављени су на даљу надлежност Четвртом општинском суду у Београду, пред којим је парнични поступак настављен. Будући да на заказано рочиште од 29. јануара 2008. године нису приступили ни тужилац ни тужени, а били су уредно позвани, Четврти општински суд у Београду донео је решење XXXII П 4315/07, којим се тужба подносиоца уставне жалбе против туженог ''Теленор'' д.о.о. сматра повученом. Решењем Окружног суда у Београду Гж 4613/08 од 16. априла 2008. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено првостепено решење Четвртог општинског суда у Београду.
4. Полазећи од наведеног чињеничног стања у овој правној ствари, Уставни суд оцењује да оспореним решењем Окружног суда у Јагодини подносиоцу уставне жалбе нису повређена права зајемчена Уставом.
С обзиром на то да из навода уставне жалбе произлази да подносилац уставне жалбе оспорено решење побија зато што се Општински суд у Јагодини, по његовом мишљењу, погрешном применом одредаба Закона о парничном поступку огласио месно ненадлежним да одлучује о његовој тужби у парничном поступку и Окружни суд у Јагодини такву одлуку потврдио, подносилац у суштини сматра да му је повређено право на приступ суду, које је елемент права на правично суђење зајемченог чланом 32. Устава, а које у уставној жалби није означено.
Према одредби члана 32. став 1. Устава, свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен Суд правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега. Наведена одредба Устава, поред осталог, свакоме гарантује да ће његова права и обавезе из грађанскоправног односа бити размотрена пред судом. Право на приступ суду је право на покретање поступка пред судом, које је подносилац уставне жалбе, у конкретном случају, реализовао покретањем парничног поступка против предузећа „Теленор“ пред стварно надлежним општинским судом. Остваривање наведеног права, по оцени Уставног суда, не доводи се у питање доношењем оспореног решења на основу кога је постало правоснажно решење којим се Општински суд у Јагодини огласио месно ненадлежним за одлучивање по тужби подносиоца уставне жалбе, јер је Четврти општински суд у Београду прихватио да као месно надлежан суд поступа у парничном поступку по наведеној тужби.
Уставни суд оцењује да у парничном поступку који је претходио подношењу уставне жалбе није повређено ни право подносиоца уставне жалбе на судску заштиту зајемчено чланом 22. став 1. Устава, нити права на правно средство зајемчено чланом 36. став 2. Устава. Подносиоцу уставне жалбе је обезбеђена судска заштита права из облигационог односа пред старно и месно надлежним општинским судом. Поред тога, оспореним решењем подносиоцу није ускраћено право на жалбу или друго правно средство, већ је напротив одлучивано о његовој жалби изјављеној против решења Општинског суда у Јагодини П. 859/07 од 25. јула 2007. године.
5. С обзиром на изложено, Уставни суд је оценио да, на основу одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', број 109/07), уставну жалбу треба одбити.
Сагласно одредби члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Суд је донео Одлуку као у изреци.
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић, с.р.