Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Јован Ћирић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и Весна Илић Прелић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Привредног друштва „F.“ д.о.о. Б. и П. М . из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 13. фебруара 2020. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Привредног друштва „F.“ д.о.о. Б. и П. М . изјављена против решења Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16/70 од 12. октобра 2017. године и решења Прекршајног апелационог суда – Одељење у Крагујевцу I – 109 Прж. 21267/17 од 10. новембра 2017. године и утврђује се да је подносиоцима уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништавају се решење Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16/70 од 12. октобра 2017. године и решење Прекршајног апелационог суда – Одељење у Крагујевцу I – 109 Прж. 21267/17 од 10. новембра 2017. године и одређује да Прекршајни апелациони суд – Одељење у Крагујевцу донесе нову одлуку о жалби адвоката Л. А . изјављеној против пресуде Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16-70 од 25. септембра 2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Привредно друштво „F.“ д.о.о. Б. и П . М . из Београда поднели су Уставном суду, 18. јануара 2018. године, уставну жалбу против решења Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16/70 од 12. октобра 2017. године и решења Прекршајног апелационог суда – Одељење у Крагујевцу I – 109 Прж. 21267/17 од 10. новембра 2017. године, због повреде права из члана 32. став 1, члана 33. став 1. и члана 36. став 2. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је, између осталог, наведено:
- да је у конкретном случају наступила апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка;
- да је окривљенима, овде подносиоцима уставне жалбе, повређено право на одбрану;
- да је „оспореним решењем Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16/70 од 12. октобра 2017. године суд одбацио жалбу окривљених јер наводно у списима предмета није било пуномоћја издатог браниоцу од стране окривљених, иако се бранилац лично појавио на саслушању заказаном за дан 27. децембра 2016. године који је требала да обави судија Б. Ш . из Прекршајног суда у Београду, по замолници Прекршајног суда у Новом Пазару. Тог дана адвокат А . Л . је судији Б . Ш . предао уредно потписана пуномоћја за заступање у прекршајном поступку, те му је том приликом дозвољена писана одбрана и предата му је копија захтева за покретање прекршајног поступка. На основу писане одбране коју је предао као бранилац окривљених дана 25. јануара 2017. године, Прекршајни суд у Новом Пазару је и тражио да се инспектор изјашњава на наводе и њен садржај је унет у образложење пресуде, па се поставља питање, како је све то могуће ако бранилац није имао уредна пуномоћја. Очигледно је да су у неком тренутку пуномоћја напрасно нестала из списа предмета, из разлога који превазилази нашу машту. Целокупно незаконито понашање суда указује на крајњу злу намеру“.
Предложено је да Уставни суд усвоји уставну жалбу и утврди повреду означених права, те да поништи оспорена решења.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном претходном поступку, из списа предмета Пр. 2951/16-70 Прекршајног суда у Новом Пазару утврдио:
- да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Инспекторат за рад – Одељење инспекције рада са седиштем у Краљеву за Рашки управни округ поднело захтев за покретање прекршајног поступка бр. 389-164-840/2015-02 од 23. новембра 2015. године против окривљеног привредног друштва „F.“ д.о.о. и П. М, овде подносилаца уставне жалбе, због прекршаја из члана 273. став 1. тачка 2. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09 , 32/13 и 75/14);
- да је прекршајни поступак покренут против подносилаца решењем Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16 од 8. августа 2016. године;
- да је Прекршајни суд у Новом Пазару упутио замолницу за пружање правне помоћи ради саслушања окривљених Прекршајном суду у Београду 22. августа 2016. године;
- да је поступајући суд у Новом Пазару 30. децембра 2016. и 6. марта 2017. године упутио ургенцију Прекршајном суду у Београду ради пружања правне помоћи;
- да је Прекршајни суд у Београду актом Пр. Пом. 220408/16 од 17. фебруара 2017. године обавестио Прекршајни суд у Новом Пазару да су поступајући по замолници саслушали окривљене, те да суду у Новом Пазару достављају записнике о саслушању са списима предмета ;
- да су подносиоци уставне жалбе 25. јануара 2017. године доставили писану одбрану Прекршајном суду у Београду , те да се на поднеску налазе потписи адвоката Л. А, А . Б, представника правног лица и П . М, одговорног лица у правном лицу ; у писаној одбрани је предложено да се саслушају у својству сведока П . Г . из Београда и инспектор рада Ш . Л ;
- да је Прекршајни суд у Новом Пазару 4. маја 2017. године саслушао у својству сведока Ш. Л , те да је сведок изјавио да „обзиром да ми је презентована заједничка писана одбрана окривљених, уз коју су достављени докази то молим суд да ми остави рок од 15 дана да се упознам са наводима из одбране окривљених и потом дам свој исказ“;
- да је писана изјава Ш. Л . дата поступајућем суду 2. августа 2017. године;
- да су пресудом Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16-70 од 25. септембра 2017. године окривљени оглашени одговорним што „окривљено правно лице са Г. П, којег је радно ангажовало на пословима на изради фасаде на градилишту Д . центра Н . П, као лицем које је дана 6. октобра 2015. године у 12:30 часова, затечено на наведеном градилишту, није било закључило нити уговор о раду нити било који други уговор у смислу Закона о раду, што је вршењем инспекцијског надзора записнички констатовао републички инспектор рада дана 6. октобра 2015. године, са почетком у 12:30 часова, чиме су поступили противно одредби чланова 30. до 33. и чланова 197. до 202. Закона о раду и на тај начин је окривљено правно лице учинило прекршај из члана 273. став 1. тачка 1. Закона о раду, док је окривљено одговорно лице у правном лицу учинило прекршај из члана 273. став 3. у вези став 1. тачка 1. поменутог Закона“ , те су им последично изречене новчане казне;
- да је напред наведена пресуда достављена Инспекцији рада у Новом Пазару 27. септембра 2017. године, окривљеном привредном друштву„F.“ д.о.о. Београд 28. септембра 2017. године и окривљеном П . М . такође 28. септембра 2017. године;
- да је адвокат А. Л . 6. октобра 2017. године послао препоручено поштом поднесак насловљен као „жалба бранилаца окривљених“, овде подносилаца уставне жалбе , Прекршајном суду у Новом Пазару , и да је поднесак потписан једино од стране адвоката;
- да је оспореним решењем Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16-70 од 12. октобра 2017. године одбачена жалба адвоката Л. А . изјављена против пресуде Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16-70 од 25. септембра 2017. године, из разлога што је изјављена од стране неовлашћеног лица ; да је у образложењу оспореног решења, између осталог, наведено „увидом у списе предмета суд је утврдио д а у истим нема писаног пуномоћја, којим би адвокат Л. А . из Београда био опуномоћен као бранилац окривљених са свим правима који му у том случају припадају, тако да исти није био овлашћен за изјављивање жалбе, односно жалба је у конкретном случају изјављена од неовлашћеног лица, па је сходно члану 268. став 1. Закона о прекршајима, суд исту одбацио“;
- да су подносиоци уставне жалбе 25. октобра 2017. године доставили Прекршајном суду у Новом Пазару поднесак којим указују да је у конкретном случају, наступила апсолутна застарелост прекршајног гоњења и да поступак против окривљених треба обуставити;
- да су окривљени 25. октобра 2017. године поднели жалбу на решење Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16-70 од 12. октобра 2017. године; жалба је потписана од стране адвоката Л. А, А . Б . (представника окривљеног правног лица) и П . М . (одговорног лица у окривљеном правном лицу); уз жалбу су приложени позиви за окривљене, пуномоћја за адвоката Л . А . од 14. децембра 2016. године која су му дали окривљени, као и овлашћење за заступање које је окривљено правно лице дало запосленој Ани Божин да га заступа у својству представника у предмету Пр. 65 652/16 Прекршајног суда у Београду; у жалби је, између осталог, наведено да су „14. децембра 2016. године окривљени као браниоца ангажовали адвоката А . Л . из Београда и том приликом потписали пуномоћја. Окривљени су се 27. децембра 20 16. године одазвали позиву, преко свог браниоца адвоката А. Л, који је у својству браниоца окривље них приступио у судницу број 78. Прекршајног суда у Београду, којом приликом му је уручен захтев за покретање прекршајног гоњења од дана 23. новембра 2015. године и остављен рок за достављање заједничке писане одбране. Том приликом адвокат А . Л . се путем пуномоћја легитимисао као бранилац окривљених и иста поступајућој судији приложио у спи с предмета Пр. Пом. 220408/16,… дакле неспорно је да је адвокат А. Л . из Београда приступио уместо окривљених на саслушање заказано за дан 27. децембра 2016. године у складу да позивом од дана 5. децембра 2016. годин е, те да му је од стране поступајуће судије остављен рок за достављање писане одбране, коју је он уредно доставио дана 25. јануара 2017. године…“;
- да је оспореним решењем Прекршајног апелационог суда – Одељење у Крагујевцу I – 109 Прж. 21267/17 од 10. новембра 2017. године одбијена заједничка жалба окривљеног правног лица, окривљеног одговорног лица у правном лицу и адвоката Л. А . као неоснована, а решење Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16-70 од 12. октобра 2017. године је потврђено.
У образложењу оспореног другостепеног решења је, између осталог, наведено да „према одредбама члана 119. став 4. Закона о прекршајима бранилац је дужан да поднесе писано пуномоћје суду, а према ставу 5 истог члана и закона окривљени може браниоцу дати пуномоћје и усмено на записник код суда, док је одредбом члана 259. став 1. Закона о прекршајима прописано да жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева. Увидом у списе предмета овај Суд утврђује да уз писану одбрану окривљених достављену Прекршајном суду у Београду нема писаног пуномоћја као доказ да су окривљени у овој прекршајно правној ствари ангажовали адвоката Л. А . као браниоца, те је по налажењу овога Суда првостепени прекршајни суд правилно жалбу адвоката Л . А . из Београда изјављену на пресуду Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16-70 од 25. септембра 2017. године одбацио, јер је иста изјављена од неовлашћеног лица, а сходно члану 268. став 1. Закона о прекршајима. За своју одлуку првостепени суд је дао разлоге које у свему као правилне прихвата и овај Суд. Без обзира на другачију оцену ожалбеног решења је прилагање пуномоћја уз жалбу изјављену на решење Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16-70 од 12. октобра 2017. године обзиром да пуномоћја нису приложена уз заједничку писану одбрану окривљених, те иста нису била приложена списима предмета у тренутку изјављивања жалбе на пресуду истог Суда. Такође пуномоћја нису приложена ни уз жалбу изјављену на пресуду Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16-7 0 од 25. септембра 2017. године“.
4. Члан 32. став 1. Устава утврђује да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Чланом 33. став 1. Устава установљено је да свако ко је окривљен за кривично дело има право да у најкраћем року, у складу са законом, подробно и на језику који разуме, буде обавештен о природи и разлозима дела за које се терети, као и о доказима прикупљеним против њега.
Чланом 36. став 2. Устава утврђује да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу .
Законом о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 65/13, 13/16 и 98/16) прописнао је: да окривљени може узети за браниоца адвоката, а њега може, у складу са законом, заменити адвокатски приправник (члан 119. став 1.); да је бранилац дужан да поднесе писано пуномоћје суду (члан 119. став 4.); да за окривљено правно лице у прекршајном поступку учествује његов представник, који је овлашћен да предузима све радње које може да предузима окривљени (члан 120.); да се захтев за покретање прекршајног поступка, предлози, правни лекови и друге изјаве и саопштења (у даљем тексту: поднесци) подносе у писаном облику или се дају усмено на записник (члан 129. став 1.); да ако је поднесак неразумљив или не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступити, судија који води прекршајни поступак наложиће подносиоцу поднеска да у одређеном року, а најкасније у року од петнаест дана, поднесак исправи односно допуни, а ако то не учини, поднесак ће се одбацити као неуредан (члан 129. став 5.); да ако суд нађе да непосредно усмено саслушање није потребно с обзиром на значај прекршаја и податке којима располаже, може у позиву поучити окривљеног да своју одбрану да у писаној форми, те да у таквом случају окривљени може своју одбрану дати у писаној форми или се лично јавити да усмено буде саслушан (члан 203.); да се против пресуде и решења прекршајног суда може изјавити жалба другостепеном прекршајном суду и да се жалба предаје суду који је донео првостепену одлуку (члан 258. став 1.); да се жалба подноси у року од осам дана од дана достављања пресуде или решења (члан 258. став. 2.); да жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева (члан 259. став 1.); да ће другостепени прекршајни суд одбацити жалбу решењем као неблаговремену, недозвољену или изјављену од стр ане неовлашћеног лица, ако утврди да је суд који је водио поступак пропустио да то учини (члан 271.).
5. Уставни суд најпре констатује да је у поступку по уставној жалби надлежан само да утврђује да ли је појединачним актом или радњом државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење дошло до повреде или ускраћивања људских или мањинских права и слобода зајемчених Уставом, односно да начелно није надлежан да испитује законитост одлука редовних судова и врши оцену утврђених чињеница и изведених доказа у поступку који је претходио подношењу уставне жалбе, а на којима се заснива оспорена судска одлука. Задатак Уставног суда је да испита да ли је кривични поступак у целини био правичан на начин утврђен чланом 32. став 1. Устава.
Међутим, с обзиром на то да приликом одлучивања у поступку по уставној жалби Уставни суд уважава и праксу међународних институција за заштиту људских права, треба истаћи став Европског суда за људска права по коме самом судском одлуком може бити повређено нечије право на правично суђење уколико постоји очигледна нелогичност, неразумност или самовољност у поступању суда приликом доношења одлуке (видети пресуду у предмету Canela Santiago против Шпаније, од 4. октобра 2001. године). У том смислу, ваља нагласити да пропуст суда да размотри аргументе странке у поступку такође може довести до повреде права на правично суђење (видети пресуду у предмету Quadrelli против Италије, од 11. јануара 2000. године). Уставни суд напомиње да је обавеза инстанционих судова да делотворно испитају доказне предлоге странака и да оцене њихов значај приликом доношења одлуке (видети пресуду у предмету Kraska против Швајцарске, од 19. априла 1993. године). Због тога је један од битних елемената права на правично суђење и право на образложену судску одлуку (видети пресуду у предмету Ruiz Torija против Шпаније, од 9. децембра 1994. године). Иако обавеза образложења судске одлуке не значи да се у одлуци морају дати детаљни одговори на све изнете аргументе (видети пресуду у предмету Van de Hurk против Холандије, од 19. априла 1994. године), Уставни суд указује да повреда права на правично суђење постоји ако у образложењу нису са довољном прецизношћу наведени разлози на којима се одлука заснива (видети пресуду у предмету Hadjianastassiou против Грчке).
Имајући у виду наведено, Уставни суд указује да је један од елемената права на правично суђење и право на образложену судску одлуку, које подразумева обавезу суда да наведе јасне, довољне и разумљиве разлоге на којима заснива своју одлуку, чиме се истовремено даје гаранција странци да је суд размотрио њене наводе и доказе које је истакла у поступку, као и да се таква одлука може испитати по жалби. Стога, оваква обавеза не значи да је суд дужан да у одлуци даје детаљне одговоре на сва постављена питања и изнете аргументе, а то нарочито важи за образложење одлука судова по правном леку у којима су прихваћени аргументи изнети у одлукама нижестепеног суда. При томе, другостепени суд, у складу са Уставом зајемченим правом на правично суђење, ипак мора образложити сва битна питања која су изнета у жалби, а не да паушално прихвати оцену првостепеног суда, без давања конкретног образложења. За оцену да ли су у таквим случајевима испуњени стандарди права на правично суђење неопходно је сагледати да ли су редовни судови образложили своје закључке о одлучним питањима.
Уставни суд је оценио да Прекршајни суд у Новом Пазару и Прекршајни апелациони суд – Одељење у Крагујевцу у оспореним решењима нису на несумњив и уставноправно прихватљив начин образложили зашто су одбацили жалбу адвоката Л . А . изјављену против пресуде Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16-70 од 25. септембра 2017. године. У оспореном решењу Прекршајног апелационог суда – Одељење у Крагујевцу I – 109 Прж. 21267/17 од 10. новембра 2017. године је као разлог за одбачај наведено да „увидом у списе предмета овај Суд утврђује да уз писану одбрану окривљених достављену Прекршајном суду у Београду нема писаног пуномоћја као доказ да су окривљени у овој прекршајно правној ствари ангажовали адвоката Л. А . као браниоца, те је по налажењу овога Суда првостепени прекршајни суд правилно жалбу адвоката Л . А . и з Београда изјављену на пресуду Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16-70 од 25. септембра 2017. године одбацио јер је иста изјављена од неовлашћеног лица, а сходно члану 268. став 1. Закона о прекршајима. За своју одлуку првостепени суд је дао разлоге које у св ему као правилне прихвата и овај Суд“. Уставни суд констатује да образложење дато у оспореним решењима није отклонило сумњу у то да ли су окривљени заиста ангажовали браниоца или не, те зашто је, у конкретном случају, изостала примена одредбе члана 129. став 5. Закона о прекршајима, а чија примена би дефинитивно отклон ила сумњу у постојање пуномоћја.
Наиме, у конкретном случају, у писаној одбрани од 25. јануара 2017. године је изричито наведено да подносиоце брани адвокат Л. А, те је писана одбрана потписана од стране адвоката Л . А, представника окривљеног правног лица А . Б . и окривљеног П . М . Из одредбе члана 129. став 5. Закона о прекршајима произлази, између осталог, да прекршајни суд има могућност да пошаље поднесак на уређење уколико је потребно да се поднесак допуни и разјасни ако је неразумљив. Дакле, поступајући суд је имао на располагању законску могућност да разреши дилему да ли окривљени имају браниоца или не, а што суд у конкретном случају није на несумњив и дефинитиван начин утврдио . При томе, писана одбрана је прихваћена од стране суда и разматрана у пресуди Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16-70 од 25. септембра 2017. године. Такође, Прекршајни суд у Новом Пазару је саслушао сведока – инспектора рада Ш. Л . на основу предлога из заједничке писане одбране од 25. јануара 2017. године.
Имајући у виду све наведено, Уставни суд је оценио да у оспореним решењима прекршајни судови нису на уставноправно прихватљив, јасан и дефинитиван начин одговорили на суштинско питање да ли су подносиоци уставне жалбе у конкретном случају имали браниоца или не, а чиме су подносиоцима повредили право на образложену судску одлуку , као ел емент права на правично суђење. Стога је Уставни суд оценио да оспорена решења Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16/70 од 12. октобра 2017. године и Прекршајног апелационог суда – Одељење у Крагујевцу I – 109 Прж. 21267/17 од 10. новембра 2017. године не задовољавају стандарде правичног суђењ а, успостављене судском праксом како овог, тако и Европског суда за људска права , те да је оспореним решењима повређено право подносилаца уставне жалбе на правично суђење зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава .
Имајући у виду наведено, Уставни суд је у односу на означено право из члана 32. став 1. Устава усвојио уставну жалбу, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15) и одлучио као у тачки 1. изреке.
6. Уставни суд је оценио да се штетне последице утврђене повреде права из тачке 1. изреке могу отклонити поновним одлучивањем о жалби адвоката Л. А . изјављеној против пресуде Прекршајног суда у Новом Пазару Пр. 2951/16-70 од 25. септембра 2017. године ,како би у поновном поступку била донета нова одлука по жалби, па је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, одлучено као у тачки 2. изреке.
7. Уставни суд није посебно разматрао остале наводе уставне жалбе којима се образлаже повреда означених уставних права, с обзиром на то да је утврдио повреду права на прав ично суђење и поништио оспорена решења.
8. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42 б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.