Уставни суд у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић и судије: Татјана Бабић, Братислав Ђокић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), Снежана Марковић, Мирослав Николић, Сабахудин Тахировић, др Јован Ћирић, др Милан Шкулић и др Тијана Шурлан, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 18. априла 2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредаба члана 12. ст. 1. и 2. Закона о посредовању у промету и закупу непокретности („Службени гласник РС“, бр. 95/13 и 41/18).
2. Одбацује се захтев за обуставу примене одредаба Закона из тачке 1.
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду је поднета иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредаба члана 12. ст. 1. и 2. Закона о посредовању у промету и закупу непокретности у односу на одредбе чл. 21. и 60. Устава.
Иницијатор сматра да из оспорених одредаба Закона којима је прописана забрана за правно или физичко лице које није уписано у Регистар посредника да обавља посредовање односно, да послове посредовања код посредника обавља физичко лице које нема положен стручни испит, произлази да је обављање послова посредовања забрањено и адвокатима, иако су послови посредовања један вид пружања правне помоћи из члана 3. став 1. Закона о адвокатури, па се тиме „истима (адвокатима) ограничава и онемогућава Уставом зајемчено право на рад у складу са законом“, а стављају се и у „неједнак положај у односу на лица која овај посао (посао посредовања) обављају сходно Закону о посредовању у промету и закупу непокретности“. Иницијативом је тражена и обустава примене оспорених одредаба Закона.
У спроведеном поступку Уставни суд је констатовао:
Оспореним Законом о посредовању у промету и закупу непокретности („Службени гласник РС“, бр. 95/13 и 41/18) уређени су услови и начин обављања посредовања у промету и закупу непокретности, као и надзор над применом овог закона (члан 1.). Законом је прописано да је, у смислу овог закона: посредовање у промету и закупу непокретности делатност која обухвата послове проналажења ради довођења у везу са налогодавцем друге уговорне стране, која би са њим преговарала о закључењу, односно закључила уговор о промету или закупу непокретности, а који се обављају уз новчану накнаду (у даљем тексту: посредовање) (члан 3. тачка 1)); да је посредник привредно друштво, односно предузетник који има седиште у Републици Србији и који је уписан у Регистар посредника (члан 3. тачка 2)); да је Регистар посредника регистар који у писаној и електронској форми води министарство надлежно за послове трговине (у даљем тексту: министарство) (члан 3. тачка 3)). Одредбама
чл. 4. до 30. Закона прописани су услови за обављање посредовања (чл. 4. до 14.), односно начин обављања посредовања (чл. 15. до 30.), и то тако што је, поред осталог, прописано: да се упис у Регистар посредника врши на захтев лица које тражи упис у тај регистар (у даљем тексту: подносилац захтева), да подносилац захтева може да започне обављање посредовања даном доношења решења о упису у Регистар посредника, који се сматра даном уписа у Регистар, а да решење о упису у Регистар доноси министар надлежан за послове трговине у року од 30 дана од дана подношења захтева (члан 4.), а као услов за упис у Регистар посредника прописано је, поред осталог, да предузетник или најмање једно физичко лице које оснива привредно друштво, односно други члан привредног друштва, или најмање један запослени, односно најмање једно лице које је ангажовано ван радног односа (у даљем тексту: ангажовано лице), има положен стручни испит, чијим се полагањем утврђује стручна оспособљеност за обављање послова посредовања (а то физичко лице мора да има пребивалиште на територији Републике Србије и најмање IV степен стручне спреме) (члан 5. тачка 1) и члан 11. ст. 1. и 2.). Одредбама члана 15. ст. 1, 3. и 4. Закона прописано је да се посредовање врши на основу уговора о посредовању у промету, односно закупу непокретности који закључују налогодавац и посредник у писаном, односно електронском облику у складу са законом којим се уређује електронска трговина, те наведена садржина тог уговора.
Оспореном одредбом члана 12. став 1. Закона прописано је, да је забрањено да правно и физичко лице које није уписано у Регистар посредника обавља посредовање, а оспореном одредбом члана 12. став 2. да је забрањено да послове посредовања код посредника обавља физичко лице које нема положен стручни испит. У одредбама чл. 32. и 33. Закона прописан је као прекршај поступање супротно одредби члана 12. став 1. односно члана 12. став 2. Закона.
Из наведених одредаба Закона о посредовању у промету и закупу непокретности произлази да је посредовање у промету и закупу непокретности дефинисано као посебна делатност (проналажења и довођења у везу налогодавца и друге уговорне стране ради преговора и припреме за закључење уговора о промету, односно закупу непокретности која се обавља уз новчану накнаду), коју, као делатност, може обављати искључиво привредно друштво, односно предузетник (који има седиште на територији Републике Србије и под условом да је уписан у Регистар посредника који води министарство надлежно за послове трговине). Такође, из одредбе члана 5. тачка 1) Закона произлази да је услов за упис у Регистар посредника: за привредно друштво - да оснивач или други члан или најмање један запослени или ангажовано лице има положен стручни испит, односно за упис предузетника - да предузетник или најмање један запослени, односно радно ангажовано лице (рад ван радног односа) има положен стручни испит.
Како из оспорене одредбе члана 12. став 1. Закона произлази да је забрањено обављање делатности посредовања правном или физичком лицу које нема својство посредника у смислу овог закона, а из оспореног става 2. члана 12. Закона произлази да је забрањено да послове посредовања код посредника обавља физичко лице које нема положен стручни испит, то Уставни суд налази да се овим одредбама Закона „адвокатима не ограничава и не онемогућава Уставом зајемчено право на рад у складу са законом, нити се адвокати стављају у неједнак положај у односу на лица која посао посредовања обављају сходно оспореном Закону“, будући да из одредаба члана 21. ст. 2. и 3. и члана 44. Закона о адвокатури („Службени гласник РС“, бр. 31/11 и 24/12-Одлука УС) произлази да адвокат не може да има другу регистровану самосталну делатност, нити има право (по правилу) да заснива радни однос, те да иницијатор погрешно изједначава посредовање у промету и закупу непокретности (које има значење делатности у смислу оспореног Закона) са посредовањем као послом пружања правне помоћи у циљу закључења правног посла из члана 3. тач. 5) и 6) Закона о адвокатури.
Имајући у виду наведено, Уставни суд налази да изнетим разлозима оспоравања поднетом иницијативом није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 12. ст. 1. и 2. Закона о посредовању у промету и закупу непокретности у односу на одредбе чл. 21. и 60. Устава којима је утврђена забрана дискриминације, односно зајемчено право на рад у складу са законом. Стога је Уставни суд нашао да је иницијатива неприхватљива, па је сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), иницијативу одбацио и решио као у тачки 1. изреке.
Како Уставни суд није надлежан да „обустави примену“ оспорених одредаба члана 12. ст. 1. и 2. Закона о посредовању у промету и закупу непокретности, јер се сагласно одредби члана 168. став 4. Устава може обуставити само извршење појединачног акта или радње на основу оспорених одредаба закона до доношења коначне одлуке, то је Суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду решио као у тачки 2. изреке.
У складу са изложеним, Уставни суд је сагласно одредбама члана 42а став 1. тачка 5), члана 46. тачка 5) и члана 47. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК СУДА
Весна Илић Прелић