Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, др Милан Шкулић, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђуркић, др Наташа Плавшић и др Јован Ћирић , чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. Д . из Лајковца , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 23. јануара 2020. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба М. Д . и утврђује да су пресудом А пелационог суда у Београду Гж. 3011/10 од 29. октобра 2010. године повређена права подносиоца уставне жалбе на правично суђење и на једнаку заштиту права, зајемчен а одредбама чл ана 32 . став 1. и члана 36. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се пресуда Апелационог суда у Београду Гж. 3011/10 од 29. октобра 2010. године и одређује да исти суд поново одлучи о жалби коју је тужена изјавила против пресуде Другог општинског суда у Београду П. 7102/07 од 4. јуна 2009. године.
3. Одбацује се предлог за проширено дејство ове одлуке на М. Ј . из Лајковца.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. Д . из Лајковца , преко пуномоћника Г. К , адвоката из Новог Сада, је 4. маја 2011. године, Уставном суду поднео уставну жалбу, првобитно заведену под бројем Уж-2004/2011, против решења Апелационог суда у Београду Гж. 3011/10 од 24. фебруара 2011. године и пресуде Апелационог суда у Београду Гж. 3011/10 од 29. октобра 2010. године, због повреде забране дискриминације из члана 21. Устава Републике Србије, права на судску заштиту из члана 22. Устава, права на правично суђење из члана 32. Устава и права на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 36. Устава.
2. Уставни суд је Решењем Уж-7560/2013 од 28. новембра 2013. године одбацио уставну жалбу истог подносиоца изјављену против решења Апелационог суда у Београду Гж. 3011/10 од 24. фебруара 2011. године, којим је тај суд одлучио да не предложи Врховном касационом суду одлучивање о ревизији коју је тужилац изјавио против оспорене другостепене пресуде, са поуком да п ротив наведеног решења може изјавити жалбу у року од 15 дана од дана пријема решења Уставног суда.
Поднеском од 15. јула 2014. године подносилац је обавестио Уставни суд да Врховни касациони суд није мериторно одлучио по ревизији поднетој против пресуде Апелационог суда у Београду Гж. 3011/10 од 29. октобра 2010. године, те да су се стекли услови да Уставни суд мериторно узме у разматрање уставну жалбу подносиоца изјављену 4. маја 2011. године против наведене пресуде, а у складу са својим Р ешењем Уж-7560/2013 од 28. новембра 2013. године.
Поднеском од 28. децембра 2017. године подносилац је предложио Уставном суду да одреди да одлука по његовој уставној жалби има проширено дејство и на М . Ј . из Лајковца , чији је тужбени захтев за накнаду штете из истоветног чињеничног основа одбијен пресудом Апелационог суда у Београду Гж. 13847/10 од 17. марта 2011. године, против које је М. Ј . безуспешно ставио предлог за понављ ање поступка, позивајући се на Одлуку Уставног суда Уж-7581/2012 од 29. јуна 2015. године, донету по уставној жалби Ми. Ј . из Лајковца .
3. С обзиром на то да је Уставни суд решењем од 28. новембра 2013. године одлучио о уставној жалби против решења Апелационог суда у Београду Гж. 3011/10 од 24. фебруара 2011. године, али не и у делу којим се оспорава пресуда Апелационог суда у Београд Гж. 3011/10 од 29. октобра 2010. године, а имајући у виду наводе из образложења решења од 28. новембра 2013. године који су произлазили из тадашње праксе Суда и на основу којих је подносилац могао имати оправдана очекивања да ће Уставни суд мериторно одлучити о његовој уставној жалби, Уставни суд је размотрио уставну жалбу у том делу и констатовао следеће:
Уставни суд је, на седници одржаној 28. маја 2015. године, донео Одлуку Уж-7581/2012, којом је усвојио уставну жалбу Ми . Ј . из Лајковца , јер је утврдио да су пресудом Апелационог суда у Београду Гж. 45/11 од 12. јула 2012. године повређена права подносиоца уставне жалбе на правично суђење и једнаку заштиту права, зајемчена одредбама члана 32. став 1. и члана 36. став 1. Устава Републике Србије, те је поништио оспорену пресуду и одредио да Апелациони суд у Београду донесе нову одлуку о жалби подносиоца изјављеној против пресуде Другог основног суда у Београду П. 12480/10 од 30. септембра 2010 . године.
Уставни суд је, такође на седници одржаној 30. јуна 2 016. године, донео Одлуку Уж-5246/2014, којом је усвојио уставну жалбу С. Д . из Лајковца, јер је утврдио да је пресудом Апелационог суда у Београду Гж. 4276/13 од 5. марта 2014. године повређено право подносиоца уставне жалбе на правну сигурност као елемент права на правично суђење, зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, те је поништио оспорену пресуду и одредио да Апелациони суд у Београду донесе нову одлуку о жалби подносиоца изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П. 12482/10 од 20. новембра 2012. године.
Уставни суд је, из садржине уставне жалбе подносиоца М. Д . и на основу увида у приложене доказе, утврдио да је овај подносилац у парничном поступку који је претходио уставносудском, био у битно истоврсној чињеничној и правној си туацији као и подносиоци уставн их жалб и у предмет има Уж-7581/2012 и Уж-5246/2014.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је утврдио да је оспореном пресудом Апелационог суда у Београду Гж. 3011/10 од 29. октобра 2010. године повређено право подносиоца уставне жалбе на правично суђење из чл ана 32 . став 1. Устава Републике Србије. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-863/2012 од 21. фебруара 2013. године, која је објављена на интернет страници Уставног суда (www.ustavni.sud.rs).
4. На основу изложеног и одредаба члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), Уставни суд је усвојио уставну жалбу, поништио пресуду Апелационог суда у Београду Гж. 3011/10 од 29. октобра 2010. године и одредио да Апелациони суд у Београду поново одлучи о жалби коју је тужена изјавила против пресуде Другог општинског суда у Београду П. 7102/07 од 4. јуна 2009. године, одлучујући као у тач. 1. и 2. изреке.
С обзиром на то да је утврдио постојање повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава и поништио оспорену пресуду Апелационог суда у Београду, Уставни су није посебно разматрао наводе подносиоца о повреди осталих уставних права и начела означених у уставној жалби.
5. С обзиром на то да се могућност проширења дејства одлуке Уставног суда из члана 87. Закона о Уставном суду односи само на лица о чијим правима је одлучено оспореним актом, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио предлог подносиоца за проширење дејстава ове одлуке на М. Ј . из Лајковца који није био странка у поступку у коме је донета оспорена пресуда , јер нису испуњене Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка.
6. На основу свега изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, 103/13), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.