Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Снежана Марковић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), др Јован Ћирић, Гордана Ајншпилер Поповић и др Владан Петров и др Милан Шкулић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. Ж . из Обрежа, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 23. јануара 2020. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба М. Ж . и утврђује да је решењем Врховног касационог суда Кзз. 914/2018 од 24. септембра 2018. године подноситељки уставне жалбе повеђено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Врховног касационог суда Кзз. 914/2018 од 24. септембра 2018. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о захтеву за заштиту законитости изјављеном против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу К. 831/16 од 12. априла 2018. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1. 144/18 од 20. јуна 2018. године.
3. Одбија се као неоснован захтев подноситељке уставне жалбе за накнаду нематеријалне штете.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. Ж . из Обрежа поднела је Уставном суду, 5. децембра 201 8. године, преко пуномоћника М. Г , адвоката из Варварина, уставну жалбу против решења Врховног касационог суда Кзз. 914/2018 од 24. септембра 2018. године, због повреде права на правично суђење, зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
Уставном жалбом се оспорава одлука суда ванредног правног лека којом је одбачен као неблаговремен захтев за заштиту законитости подноситељке уствне жалбе изјављен против правноснжних пресуда којима јој је због учињеног кривичног дела лаке телесне повреде изречена условна осуда.
У уставној жалби наведено је Врховни касациони суд паушалном применом одредби Законика о кривичном поступку одбацио као неблаговремен захтев за заштиту законитости, најпре из разлога што је погрешно утврдио да је она другостепену предусу (која је донета 20. јуна 2018. године) примила 4. јуна 2018. године, те погрешно узимајући да је захтев за заштиту законитости поднет 6. августа 2018. године, када је примљен у суду, уместо 3. августа 2018. године, када је препорученом пошиљком предат пошти, оценио да је наведени ванредни правни лек поднет по истеку Закоником прописаног рока од 30 дана од пријема другостепене пресуде.
Предложила је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду означеног права, поништи оспорено решење и обавеже Републику Србију да јој на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од 1.500,00 евра.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У поступку пружања уставносудске заштите, поводом испитивања уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, из навода уставне жалбе и приложене документациј е, те увидом у списе предмета Основног суда у Крушевцу К. 831/16 од 19. новембра 2019. године, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари :
Пресуда Вишег суда у Крушевцу Кж1. 144/18 од 20. јуна 2018. године, којом је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљене, овде подноситељке уставне жалбе, и потврђена пресуда Основног суда у Крушевцу К. 831/16 од 12. априла 2018. године, којом је подноситељки уставне жалбе изречена условна осуда због учињеног кривичног дела лаке телесне повреде, уредно је достављена подноситељки уставне жалбе и њеном браниоцу 4. јула 2018. године.
Бранилац подноситељке уставне жалбе је препорученом пошиљком ПТТ 37260 Варварин број RE112092934RS дана 3. августа 2018. године упутио Основном суду у Крушевцу захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу К. 831/16 од 12. априла 2018. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1. 144/18 од 20. јуна 2018. године, уз који је приложио као доказ решење Прекршајног суда у Крушевцу – Одељење у Варварину 1886/16 од 7. јуна 2018. године .
Увидом у списе предмета Основног суда у Крушевцу К. 831/16 утврђено је да на пријемном печату тог суда на достављеном захтеву за заштиту законитости није констатовано да ли је предметна пошиљка предата „непосредно“ или „поштом (обично или препоручено)“; да је као датум пријема пошиљке у два примерк а са једним прилогом констатован 6. август 2018. године; да је уз прилог захтева за заштиту законитости – решење Прекршајног суда у Крушевцу – Одељење у Варварину 1886/16 од 7. јуна 2018. године у списима предмета улепљена коверта на којој стоји пријемни печат Основног суда у Крушевцу са датумом 6. август 2018. године, а на којој је у печату ПТТ 37260 Варварин констатовано да је предметна пошиљка препоручена под бројем RE112092934RS и да је предата пошти 3. августа 2018. године.
Оспореним решењем Врховног касационог суда Кзз. 914/2018 од 24. септембра 2018. године одбачен је као неблаговремен захтев за заштиту законитости браниоца окривљене, овде подноситељке уставне жалбе, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу К. 831/16 од 12. априла 2018. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1. 144/18 од 20. јуна 2018. године, са образложењем да из списа предмета произлази да је окривљена М. Ж . другостепену пресуду примила 4. јуна 2018. године, а да је њен адвокат поднео захтев за заштиту законитости Основном суду у Крушевцу дана 6. августа 2018. године, дакле по протеку прописаног рока из члана 485. став 4. ЗКП.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбoм члана 485. став 4. Законика о кривичном поступку ( „Службени гласник РС“, бр. 72/1 1, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 и 35/19) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је да због повреда овог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.
Одредбама члана 224. ЗКП прописано је: да се рокови предвиђени овим закоником не могу се продужити, осим кад то законик изричито дозвољава. Ако је у питању рок који је овим закоником одређен ради заштите права одбране и других процесних права окривљеног, тај рок се може скратити ако то захтева окривљени писмено или усмено на записник пред органом поступка (став 1); да се рокови рачунају на часове, дане, месеце и године (став 2.); да час или дан кад је достављање или саопштење извршено, односно у који пада догађај од када треба рачунати трајање рока, не урачунава се у рок, већ се за почетак рока узима први наредни час, односно дан , да се у један дан рачуна 24 часа, а месец се рачуна по календарском времену (став 3.); да се рокови одређени по месецима, односно годинама завршавају протеком оног дана последњег месеца, односно године који по свом броју одговара дану кад је рок отпочео, а ако нема тог дана у последњем месецу, рок се завршава последњег дана тог месеца (став 4.); да ако последњи дан рока пада на државни празник или у суботу или у недељу или у неки други дан кад државни орган није радио, рок истиче протеком првог наредног радног дана (став 5.).
Одредбом члана 225. став 2. ЗКП прописано је да кад је поднесак упућен преко поште препорученом пошиљком или телеграфским путем, дан предаје пошти сматра се као дан предаје ономе коме је упућен, а да се предаја војној пошти у местима где не постоји редовна пошта сматра као предаја пошти препорученом пошиљком.
5. Уставни суд је из навода уставне жалбе утврдио да подноситељка повреду права на правично суђење заснива како на погрешно утврђеном чињеничном стању, тврдећи да је суд ванредног правног лека погрешно утврдио време пријема другостепене пресуде од стране окривљене као датума од којег почиње да се рачуна рок од 30 дана за изјављивање захтева за заштиту законитости, тако и на погрешној примени меродавног права од стране Врховног касационог суда, и то, пре свега, на погрешној примени основних одредби о роковима у Законику о кривичном поступку. Подноситељка уставне жалбе сматра да је захтев за заштиту законитости поднет благовремено, с обзиром на то да је она правноснажну пресуду примила 4. јула 2018. године, а да је њен бранилац наведени ванредни правни лек упутио суду преко поште препорученом пошиљком 3. августа 2018. године, дакле 30. дана од дана пријема другостепене пресуде.
Разматрајући наводе уставне жалбе о истакнутој повреди права из члана 32. став 1. Устава, Уставни суд најпре констатује да одлучујући о уставној жалби није надлежан да испитује законитост одлука редовних судова и врши оцену утврђених чињеница и изведених доказа у поступку који је претходио подношењу уставне жалбе, уколико из разлога наведених у уставној жалби и доказа уз њу, као и садржине оспорене судске одлуке, не произлази да је суд произвољно ценио изведене доказе или арбитр ерно применио меродавно право, на штету подносиоца уставне жалбе.
У конкретном случају, из претходно утврђених чињеница и околности произлази да је пресуда Вишег суда у Крушевцу Кж1. 144/18 од 20. јуна 2018. године, којом је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљене, овде подноситељке уставне жалбе, и потврђена пресуда Основног суда у Крушевцу К. 831/16 од 12. априла 2018. године, уредно достављена подноситељки уставне жалбе и њеном браниоцу 4. јула 2018. године; да је последњи дан рока за изјављивање захтева за заштиту законитости против наведених пресуда био 3. август 2018. године; да је бранилац подноситељке уставне жалбе препорученом пошиљком дана 3. августа 2018. године упутио Основном суду у Крушевцу захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу К. 831/16 од 12. априла 2018. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1. 144/18 од 20. јуна 2018. године.
Полазећи од тога да је Уставни суд увидом у списе предмета Основног суда у Крушевцу К. 831/2016 утврдио да је пресуда Вишег суда у Крушевцу Кж1. 144/18 од 20. јуна 2018. године, којом је правноснажно окончан кривични поступак који је претходио подношењу уставне жалбе, подноситељки достављена 4. јула 2018. године, као и да у списима тог предмета постоји коверта из које се несумњиво може закључити да је бранилац окривљене, овде поднситељке уставне жалбе, захтев за заштиту законитости упутио суду преко поште препорученом пошиљком 3. августа 2018. године, а не 6. августа 2018. године, како је то констатовано на пријемном печату суда , и имајући у виду да се сагласно одредби члана 255. став 2. ЗКП сматра да кад је поднесак упућен преко поште препорученом пошиљком или телеграфским путем, дан предаје пошти сматра као дан предаје ономе коме је упућен, Уставни суд је утврдио да је оспореним решењем Врховног касацион ог суд а Кзз. 914/2018 од 24. септембра 2018. године, због погрешн о утврђ еног чињеничног стања и арбитр ерне примен е меродавног права, подноситељки уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава.
Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), усвојио уставну жалбу , одлучујући као у тачки 1. изреке.
6. Имајући у виду природу учињене повреде права у конкретном случају, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, нашао да се штетне последице утврђене повреде Уставом зајемченог права могу отклонити једино поништавањем решења Врховног касационог суда Кзз. 914/2018 од 24. септембра 2018. године и одређивањем да се у поновном поступку донесе нова одлука о поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене од 3. августа 2018. године, одлучујући као у тачки 2. изреке.
7. Што се тиче захтева подноситељке уставне жалбе за накнаду нематеријалне штете, Уставни суд је, у смислу одредаба члана 89. ст. 2. и 3. Закона о Уставном суду, нашао да је доношење одлуке којом је утврђена повреда права на правично суђење и поништавање оспореног решења са налогом да се у поновном поступку донесе нова одлука о поднетом ванредном правном леку, у околностима конкретног случаја, довољно да се постигне правично задовољење за подноситељку уставне жалбе, из ког разлога је одбио као неоснован захтев за накнаду штете, одлучујући као у тачки 3. изреке.
8. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду , донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.