Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Снежана Марковић, др Драгана Коларић, Татјана Ђуркић, др Јован Ћирић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров и др Наташа Плавшић, чланови Већа, у поступку по уставним жалбама Б. П , М. Г, С . Р, Д . Т, Р . П, М . М . и З . К, свих из Лесковца, Р. С . из села М . код Лесковца и Н . Т . из села Б . код Лесковца, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије , на седници Већа одржаној 26. децембра 2019. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Б. П . изјављена против решења Привредног апелационог суда Рж. Ст. 1192/18 од 11. јула 2018. године и утврђује да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбац ује.
2. Усваја се уставна жалба Р. С . изјављена против решења Привредног апелационог суда Рж. Ст. 1456/18 од 24. јула 2018. године и утврђује да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава Републике Србије, док се у прео сталом делу уставна жалба одбацује.
3. Одбацују се уставне жалбе Н. Т, М . Г, С . Р, Д . Т, Р . П, М . М . и З . К . изјављенe због повреде права на имовину, зајемченог одредбом члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Лесковцу у предмету Ст. 59/10.
О б р а з л о ж е њ е
1. Б. П . из Лесковца је , 14. септембра 2018. године , преко пуномоћника Д . Г, адвоката из Лесковца, Уставном суду поднео уставну жалбу против решења Привредног апелационог суда Рж. Ст. 1192/18 од 11. јула 2018. године и решења Привредног суда у Лесковцу Р4. Ст. 1346/18 од 8. јуна 2018. године, због повреде права на правично суђење, права на једнаку заштиту права и на правно средство и право на имовину , зајемчених одредбама члана 32. став 1, члана 36. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије.
Р. С . из Лесковца је , 14. септембра 2018. године, преко пуномоћника Д. Г, адвоката из Лесковца, Уставном суду поднео уставну жалбу против решења Привредног апелационог суда Рж. Ст. 1456/18 од 24. јула 2018. године и решења Привредног суда у Лесковцу Р4. Ст. 1477/18 од 18. јуна 2018. године, због повреде права на правично суђење, права на једнаку заштиту права и на правно средство и прав а на имовину , зајемчених одредбама члана 32. став 1, члана 36. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије
Д. Т, Р . П . и М . М, сви из Лесковца су, преко пуномоћника Д . Г, адвоката из Лесковца, Уставном суду поднели уставне жалбе због повреде права на имовину, зајемченог одредбом члана 58. став 1. Устава, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Лесковцу у предмету Ст. 59/10 и у парничним и извршним поступцима који су му претходили, и то Д . Т . и Р . П . – 31. августа 2018. године, а М . М . – 14. септембра 2018. године. По свим наведеним уставним жалба формиран је предмет Уж-9961/2018.
Н. Т . из села Б . код Лесковца је , 10. априла 2018. године, преко пуномоћника Н . Ц, адвоката из Лесковца, Уставном суду поднео уставну жалбу, а 7. августа 2018. године допуну уставне жалбе, због повреде права на имовину, зајемченог одредбом члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Лесковцу у предмету Ст. 59/10 и у парничном и извршном поступку који су му претходили. По наведеној уставној жалби формиран је предмет Уж-4052/2018.
С. Р . из Лесковца је , 26. октобра 2018. године, преко пуномоћника Д. Г, адвоката из Лесковца, Уставном суду поднео уставну жалбу, због повреде права на имовину, зајемченог одредбом члана 58. став 1. Устава, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Лесковцу у предмету Ст. 59/10 и у парничном и извршном поступку који су му претходили. По наведеној уставној жалби формиран је предмет Уж-12167/18.
М. Г . из Лесковца је , 16. априла 2018. године, преко пуномоћника Ф . Н, адвоката из Лесковца, Уставном суду поднео уставну жалбу због повреде права на имовину у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Лесковцу у предмету Ст. 59/10, и у парничном и извршном поступку који му је претходио. По наведеној уставној жалби формиран је предмет Уж-4568/2018.
З. К . из Лесковца је , 11. јуна 2018. године, преко пуномоћника Ђ . П, адвоката из Лесковца, Уставном суду поднео уставну жалбу због повреде права на имовину у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Лесковцу у предмету Ст. 59/10, као и због повреде члана 1. Протокола 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Како се наведени члан 1. Протокола 1 уз Европску конвенцију садржински не разликује од члана 58. став 1. Устава, Уставни суд је постојање повреде наведеног права ценио у односу на уставну одредбу. По наведеној уставној жалби формиран је предмет Уж-6964/2018.
Уставни суд је, у складу са одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), уставне жалбе Уж-6964/2018, Уж-4568/2018, Уж-9961/2018 и Уж-12167/2018 спојио предмету Уж- 4052/2018, ради јединственог поступања и даље се у Уставном суду предмет води под бројем Уж-4052/2018.
Подносиоци уставних жалби из изреке су навели да су им у предметном стечајном поступку који се води над стечајним дужником АД „Г.“ из Лесковца, утврђена потраживања из радног односа која нису измирена у целости и да је правноснажним решењима Привредног суда у Лесковцу и Привредног апелационог суда подносиоцима Н. Т, С . Р, Д . Т, Р . П . и М . М . утврђена повреда права на суђење у разумном року у наведеном стечајном поступку, док су подносиоцима Б . П . и Р . С . правноснажним оспореним решењима Привредног суда у Лесковцу и Привредног апелационог суда одбијени као неосновани приговори ради убрзања предметног стечајног поступка, противно пракси Привредног апелационог суда који је по захтевима других лица утврђивао повреду права на суђење у разумном року у истом стечајном поступку и као доказ за те тврдње подносиоци Б . П . и Р . С . доставили су решења Привредног апелационог суда Рж. Ст. 1460/18 од 20. јула 2018. године и Рж. Ст. 1443/18 од 25. јула 2018. године. Подносиоци су од Уставног суда тражили да утврди да им је у предметном стечајном поступку повређено право на имовину, као и да им утврди право на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања признатих закључцима Привредног суда у Лесковцу у предметном стечајном поступку, умањених за износе који су им по том основу исплаћени.
Подносиоци Н. Т, Д . Т, Р . П, М . М . и С . Р . су уз уставне жалбе приложили решења Привредног суда у Лесковцу Р4 Ст. 1096/18 од 1. јуна 2018. године, Р4 Ст. 2467/18 од 28. августа 2018. године, Р4 Ст. 2790/18 од 10. септембра 2018. године и решења Привредног апелационог суда Рж. Ст. 1443/18 од 25. јула 2018. године и Рж. Ст. 1995/18 од 19. септембра 2018. године којима суовим подносиоцима усвојени приговори за убрзање стечајног поступка који се води пред Привредним судом у Лесковцу у предмету Ст. 59/10, а подносиоци Б. П . и Р . С . су приложили решења Привредног суда у Лесковцу Р4. Ст. 1346/18 од 8. јуна 2018. године и Р4. Ст. 1477/18 од 18. јуна 2018. године , као и решења Привредног апелационог суда Рж. Ст. 1192/18 од 11. јула 2018. године и Рж. Ст. 1456/18 од 24. јула 2018. године којима су им одбијени као неосновани приговори за убрзање истог стечајног поступка .
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
3. Оцењујући уставне жалб е Б . П . и Р . С . изјављене против решења редовних судова којима су одбијени као неосновани њихови приговори за убрзање стечајног поступка, због повреде права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, Уставни суд указује да је на седници одржаној 18. октобра 2018. године донео Одлуку Уж-9582/2016, којом је усвојио уставну жалбу Ж. М, изјављену против решења Привредног апелационог суда Рж. Ст. 463/16 од 1. новембра 2016. године и утврдио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на правну сигурност, као елемент права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, док је у преосталом делу уставну жалбу одбацио.
Уставни суд је из садржине уставних жалб и подноси лаца Б. П . и Р . С . и на основу увида у приложене доказе утврдио да су ови подносиоци у поступку који је претходио уставносудском, били у битно сличној чињеничној и правној ситуацији као и подносилац уставне жалбе у предмету Уж-9582/2016.
У погледу навода ових подносилаца о повреди права на жалбу или друго правно средство из члана 36. став 2. Устава, Уставни суд указује да је подносиоцима током трајања поступка била на располагању жалба као правно средство против првостепеног решења редовног суда којим је одбијен њихов приговор за убрзање поступка , а коју су и изјавили , и о кој ој је одлучено правноснажним решењима Привредног апелационог суда, те следи да нема уставноправних разлога за тврдње подносилаца о повреди права из члана 36. став 2. Устава.
Имајући у виду наведено, Уставни суд је утврдио да је подносиоцима уставних жалби Б . П . и Р . С . повређено право на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, док је у преосталом делу уставна жалба одбачена због непостојања претпоставки утврђених Уставом за вођење поступка. Разлози за овакву одлуку дати су у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-9582/2016 од 18. октобра 2018. године.
Уставни суд указује да је у већем броју предмета (нпр: Уж-9581/2016 од 22. новембра 2018. године, Уж-9585/2016 од 22. новембра 2018. године, Уж-9584/2016. године од 22. новембра 2018. године, Уж-9586/2016 од 22. новембра 2018. године, Уж-9583/2016 од 22. новембра 2018. године), усвајао уставне жалбе већег броја подносилаца изјављених против решења Привредног апелационог суда којима су правноснажно одбијени као неосновани њихови приговори за убрзање истог стечајног поступка, због повреде права на правну сигурност као елемента права на правично суђење , и који су били у битно сличној чињеничној и правној ситуацији као и подноси лац уставне жалбе у предмету Уж-9582/2016.
Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), у тач. 1. и 2. изреке усвојио уставне жалбе подносилаца Б . П . и Р . С . у односу на истакнуту повреду права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, док је у другом делу тач. 1. и 2. изреке њихове уставне жалб е одбацио у преосталом делу , сагласно члану 36. став 1. тачка 7) Закона, због непостојања претпоставки утврђених Уставом за вођење поступка.
4. Разматрајући наводе уставних жалби подносилаца Н. Т, Д . Т, Р . П, М . М . и С . Р, Уставни суд констатује да подносиоци повреду права на имовину и захтев за накнаду материјалне штете заснивају на томе да им је одлукама редовног суда утврђена повреда права на суђење у разумном року у предметном стечајном поступку, наложено окончање истог, као и да предметни поступак још увек није окончан, а њихова потраживања нису намирена.
Законом о изменама и допунама Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 101/13), од 21. маја 2014. године, у правни систем Републике Србије уведено је ново правно средство – захтев за заштиту права на суђење у разумном року о коме одлучују надлежни редовни судови, а од 1. јануара 2016. године ступио је на снагу Закон о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15), којим је такође предвиђено да заштиту права на суђење у разумном року у поступцима који су још увек у току пружа надлежни редовни суд, а не Уставни суд. Такође, Уставни суд констатује да, сагласно одредби члана 31. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за накнаду имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року, у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење, чиме се суштински остварује и заштита Уставом зајемченог права на имовину.
Полазећи од наведених законских одредаба, Уставни суд налази да су правноснажним решењима Привредног суда у Лесковцу и Привредног апелационог суда усвојени приговори предлагача, овде наведених подносилаца уставних жалби, за убрзање стечајног поступка и наложено је предузимање свих потребних мера ради окончања истог. Како из навода уставних жалби и документације која је уз њих достављена, произлази да наведени подносиоци пре обраћања Уставном суду нису искористили законом прописанa правн a средств a за заштиту својих права у редовном поступку, то је Уставни суд утврдио да нису испуњене Уставом утврђене претпоставке за вођење поступка.
5. У погледу уставних жалби подносилаца З. К . и М . Г, Уставни суд указује да полазећи од Закона о заштити права на суђење у разумном року према коме заштиту права на суђење у разумном року у поступцима који су још увек у току пружа надлежни редовни суд као и од цитиране одредбе члана 31. став 1. тог Закона, а имајући у виду да је увидом у електронски Портал судова Републике Србије – ток предмета утврђено да предметни стечајни поступак није окончан, следи да наведени подносиоци уставних жалби пре обраћања Уставном суду нису искористили законом прописана правна средства за заштиту својих права у редовном поступку.
Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, у тачки 3. изреке одбацио уставне жалбе подносилаца Н . Т, Д . Т, Р . П, М . М, С . Р, З . К . и М . Г, јер нису испуњене Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка.
6. С обзиром на све изнето, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду и члана 89. Пословника о раду Уставног суда, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.