Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Снежана Марковић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), др Јован Ћирић, Гордана Ајншпилер Поповић , др Владан Петров и др Наташа Плавшић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби И. Ј . из Лесковца , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 24. октобра 2019. године, донео је
О Д Л У К У
Усваја се уставна жалба И. Ј . и утврђује да је решењима Вишег суда у Лесковцу Кпп. 54/17 од 20. августа 2017. године и Кв. 144/17 од 23. августа 2017. године повређено право подносиоца уставне жалбе зајемчено одредбом члана 29. став 2. Устава Републике Србије.
О б р а з л о ж е њ е
1. И. Ј . из Лесковца поднео је Уставном суду, 19. септембра 201 7. године, преко пуномоћника Ј. В . П , адвоката из Лесковца, уставну жалбу против два решења Вишег суда у Лесковцу – Кпп. 54/17 од 20. августа 2017. године и Кв. 144/17 од 23. августа 2017. године, због повреде права зајемченог одредбом члана 29. став 2. Устава Републике Србије.
Уставном жалбом се оспоравају првостепено и другостепено решење којима је према подносиоцу правноснажно одређен притвор из разлога прописаних одредбама члана 211. став 1. тач. 2) и 4) Законика о кривичном поступку.
У уставној жалби наведено је да је подносилац ухапшен 18. августа 2017. године у 11,00 часова, те да му је истога дана у 14,59 часова уручено решење Министарства унутрашњих послова Републике Србије – Дирекцијa полиције – Полицијскa управ a у Лесковцу – Одељењ e криминалистичке полиције Ку. 13 41/17 - ЛС. 146/17 којим му је одређено задр жавање, а због постојања основа сумње да је изврш ио кривично дело разбојништво из члана 20 6. став 2. у вези са ставом 1. Кривичног законика. Против наведеног решења о задржа вању бранилац подносиоца изјавио је жалбу коју је решењем Кпп. 53/17 од 18. авгус та 2017. године одбио судија за претходни поступак Вишег суда у Лесковцу. Подносилац уставне жалбе је даље навео да је морао бити предат надлежном суду у року од 48 часова, односно најкасније до 20. августа 2017. године у 11,00 часова, или пуштен на слободу. Међутим, подносилац је из Окружног затвора у Лесковцу доведен у Више јавно тужилаштво у Лесковцу 20. августа 2017. године у 10,54 часова, када му је омогућен поверљив разговор са браниоцем, и то у 11,02 часова, након чега је његово саслушање започело у 11,26 ча сова и трајало пред тужиоцем до 12,30 часова. Више јавно тужилаштво у Лесковцу је затим ставило предлог Вишем суду у Лесковцу за одређивање притвора према подносиоцу уставне жалбе , након чега је подносилац предат судији за претходни поступак , те је на околности постојања разлога за одређивање притвора саслушаван почев од 12,40 часова. Након саслушања подносиоца, Виши суд у Лесковцу је донео оспорено решење Кпп. 54/17 од 20. августа 2017. године о одређивању притвора према подносиоцу, које му је уручено у 13,50 часова. Наведено решења потврђено је оспореним решењем Вишег суда у Лесковцу Кв. 144/17 од 23. августа 2017. године.
Полазећи од наведеног, подносилац сматра да је његово задржавање без одлуке суда фактички трајало два сата дуже од 48 сати , те је суд, у смислу одредбе члана 29. став 2. Устава, био дужан да г а пусти на слободу по истеку рока од 48 часова.
Предложио је да Уставни суд усвоји уставну жалбу и утврди повреду означеног права.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
Одредба члана 82. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15) је готово идентичне садржине.
У поступку пружања уставносудске заштите, поводом испитивања уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, извршио увид у уставну жалбу са приложеном документацијом , па је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари :
Решењем Министарства унутрашњих послова Републике Србије – Дирекција полиције – Полицијска управ а у Лесковцу – Одељењ е криминалистичке полиције Ку. 1341/17 – ЛС. 146/17 од 18. августа 2017. године , а по овлашћењу Вишег јавног тужиоца у Лесковцу, одређено је задр жавање подносиоца у трајању од 48 сати, које му се има рачунати почев од наведеног дана у 11,00 часова, када је ухапшен, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело разбојништво из члана 20 6. став 2. у вези са ставом 1 . Кривичног законика и притворских разлога и з члана 211. став 1. тач. 2) и 4) Законика о кривичном поступку.
Решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Лесковцу Кпп. 53/17 од 18. августа 2017. године одбијена је као неоснована жалба браниоца подносиоца изјављена против наведеног решења о задржавању подносиоца.
Подносилац уставне жалбе је 20. августа 2017. године предат надлежном Вишем суду у Лесковцу. Саслушање подносиоца пред поступајућим замеником јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Лесковцу започето је у 10,54 часова, а завршено у 12,30 часова. У оквиру наведеног периода, подносиоцу и његовом браниоцу омогућен је поверљив разговор, који је започео у 11,02 часова, а завршен у 11,26 часова. Након тога, Више јавно тужилаштво у Лесковцу је суду поднело предлог за одређивање притвора према подносиоцу Кт. 78/17 од 20. августа 2017. године. Пред судијом за претходни поступак Вишег суда у Лесковцу у предмету Кпп. 54/17 саслушање подносиоца, у смислу одредбе члана 212. став 2. Законика о кривичном поступку, започето је 20. августа 2017. године у 12,40 часова, а завршено у 13,15 часова.
Оспореним решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Лесковцу Кпп. 54/17 од 20. августа 2017. године према подносиоцу је одређен притвор у трајању од 30 дана, због постојања основане сумње да је извршио кривично дело разбојништво из члана 20 6. став 2. у вези са ставом 1. Кривичног законика, а по законским основама из члана 211. став 1. тач. 2) и 4) Законика о кривичном поступку, који притвор му се има рачунати почев од 18. августа 2017. године у 11,00 часова, када је лишен слободе – ухапшен.
Оспореним решењем Вишег суда у Лесковцу Кв. 144/17 од 23. августа 2017. године одбијена је жалба браниоца подносиоца изјављена против наведеног решења о одређивању притвора судије за претходни поступак Вишег суда у Лесковцу.
4. Одредбом члана 29. став 2. Устава, на чију повреду се указује у уставној жалби, утврђено је да лице лишено слободе без одлуке суда мора без одлагања, а најкасније у року од 48 часова, бити предато надлежном суду, у противном се пушта на слободу.
Одредбoм члана 69. став 2. Законика о кривичном поступку ( „Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14 ) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је да лице ухапшено без одлуке суда, односно лице ухапшено на основу одлуке суда које није саслушано, мора бити без одлагања, а најкасније у року од 48 часова, предато надлежном судији за претходни поступак или ако се то не догоди, пуштено на слободу.
5. Оцењујући наводе уставне жалбе са становишта Уставом утврђене садржине зајемченог права из члана 29. став 2, чију повреду подносилац истиче, Уставни суд најпре указује да се наведеним уставним правом свакоме гарантује да ће лишење слободе без одлуке суда бити сведено на најкраће могуће време, те је зато утврђено да се лице лишено слободе мора најкасније у року од 48 часова предати надлежном суду, што значи суду који ће одлучити о основаности лишења слободе доношењем одлуке о одређивању притвора или пуштањем лица на слободу. Дакле, Уставом утврђени рок од 48 часова не односи се на рок у коме лице мора бити саслушано од стране судије , односно рок у коме мора бити започето његово саслушање , нити рок у коме мора бити донета судска одлука о лишењу слободе – притвору. Овакав став Уставни суд је, поред осталог, заузео у Одлуци Уж-3855/2011 од 29. марта 2012. године (видети интернет страницу Уставног суда на: www.ustavni.sud.rs) и Решењу Уж-4430/2011 од 11. септембра 2014. године.
У конкретном случају, из претходно утврђених чињеница и околности произлази: да се задржавање подносиоца уставне жалбе рачуна од 18. августа 2017. године у 11,00 часова, када се одазвао на позив полиције на основу члана 289. став 1. ЗКП; да је полиција, по одобрењу јавног тужиоца, донела решење о задржавању, које је подносиоцу уручено истог дана у 14,59 сати; да је подносилац уставне жалбе до 20. августа 2017. године у 11,00 часова морао бити предат суду ради одлучивања о даљем лишењу слободе ; да је саслушање подносиоца пред јавним тужиоцем трајало до 12,30 сати, као и да је његово саслушање пред судом започело у 12,40 сати.
Имајући у виду да је подносилац предат суду ради одлучивања о даљем лишењу слободе након истека рока утврђеног Уставом, Уставни суд је, одлучујући у границама захтева уставне жалбе, утврдио да му је оспореним решењима Вишег суда у Лесковцу повређено право зајемчено одредбом члана 29. став 2. Устава, те је , стога, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, усвојио уставну жалбу.
6. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.