Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Снежана Марковић, Сабахудин Тахировић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), др Јован Ћирић, др Владан Петров и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Д. Р . из Д . код Прокупља , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 4. jула 2019. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Д. Р . и утврђује да је решењем Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу II-211-Прж. 21660/17 од 14. децембра 2017. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Поништава се решење Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу II-211-Прж. 21660/17 од 14. децембра 2017. године и одређује да исти суд поново одлучи о жалби браниоца подносиоца уставне жалбе изјављеној против решења Прекршајног суда у Прокупљу 4. Пр. 894/17 од 17. октобра 2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Д. Р . из Д, општина Прокупље, поднео је Уставном суду, 25. јануара 2018. године, уставну жалбу против решења Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу означеног у изреци, због повреде начела и права из чл. 21, 32, 33, 36. и 67. Устава Републике Србије.
Уставном жалбом се оспорава другостепена судска одлука којом је преиначено првостепено решење о трошковима поступка, тако што је захтев браниоца окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе , одбачен као неблаговремен.
У уставној жалби је наведено да је суд погрешно израчунао завршетак рока, јер је последњи дан рока пао у суботу 23. септембра 2017. године, те се стога сматра да је рок истекао првог наредног радног дана, односно у понедељак 25. септембра 2017. године, због чега захтев браниоца за накнаду трошкова поступка, који је поднет 25. септембра 2017. године, не може бити одбачен као неблаговремен.
2. Према члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује се законом.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку , из навода уставне жалбе и достављене документације утврдио да се Прекршајни апелациони суд – Одељење у Нишу одлучујући оспореним решењем о жалби браниоца окривљеног, овде подносиоца, изјављеној против решења којим је одбијен као неоснован његов захтев за накнаду трошкова прекршајног поступка, није упуштао у основаност жалбених навода из разлога што је оценио да је захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца неблаговремен, јер је поднет по истеку законом прописаног рока од три месеца, од дана достављања правноснажне одлуке. У образложењу оспореног решења је наведено да је пресуда Прекршајног суда у Прокупљу 4. Пр. 894/17 од 21. јуна 2017. године достављена браниоцу окривљеног 23. јуна 2017. године, а да је захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца поднет том суду 25. септембра 2017. године, односно по истеку рока прописаног одредбом члана 141. став 5. Закона о прекршајима.
4. Одредбама Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 65/13, 13/16 и 98/16 – Одлука УС) , које су од значаја за одлучивање у овој првној ствари прописано је: да се з ахтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца подноси у року од три месеца од дана када му је достављена правноснажна одлука (члан 141. став 5.); да а ко окривљени има браниоца, све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу доставиће се само браниоцу, а ако их има више само једном од њих и тиме се достављање окривљеном сматра извршеним (члан 161. став 2.); да се рокови одређени по месецима, односно годинама завршавају протеком оног дана последњег месеца, односно године који по свом броју од говара дану када је рок отпочео, а ако нема тог дана у последњем месецу, рок се завршава последњег дана тог месеца (члан 137. став 3.); да а ко последњи дан рока пада на државни празник или у недељу или у неки други дан када суд не ради, рок истиче протеком наредног радног дана (члан 137. став 4 .).
5. Разматрајући наводе уставне жалбе са аспекта права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава , коју подносилац заснива на очигледно произвољној примени меродавног права у погледу рачунања рокова, Уставни суд је утврдио да је пресуда Прекршајног суда у Прокупљу 4. Пр. 894/17 од 21. јуна 2017. године достављена браниоцу окривљеног 23. јуна 2017. године , а који дан, сагласно одредби чалана 141. став 5. Законa о прекршајима , представља први дан тромесечног рока за подношење захте ва за накнаду трошкова поступка.
Полазећи од тога да из одредбе члана 137. став 4. Закона о прекршајима произлази да до померања рока долази у ситуацији када последњи дан рока пада у дан кад државни орган (суд) не ради, што значи да је без значаја да ли је тога дана евентуално радила поштанска служба (в идети Одлуку Уставног суда Уж-3651/2012 од 8. новембра 2012. године) , а имајући у виду да се, у конкретном случају, тромесечни рок, сагласно одредби члана 137. став 3. Закона о прекршајима, завршио у суботу 23. септембра 2017. године, који је нерадан за суд, Уставни суд је утврдио да је понедељак, 25. септембар 2017. године, као први наредни радни дан, био последњи дан у коме је подносилац жалбе могао поднети захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца у предметном прекршајном поступку.
С обзиром на претходно утврђено, Уставни суд је оценио да је у оспореном решењу, одбачајем захтева за наканаду трошкова прекршајног поступка као неблаговремен ог, меродавно право примењено очигледно погрешно и арбитрерно на штету подносиоца уставне жалбе, те је стога утврдио да је оспореним појединачним актом подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, и то у погледу права на приступ суду као елемента наведеног права.
На темељу изложеног, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15) , усвојио уставну жалбу у делу којим је истакнута повреда права из члана 32. став 1. Устава и одлучио као у првом делу тачке 1. изреке.
6. Сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, Суд је одредио да се штетне последице утврђене повреде уставног права отклоне поништавањем решења Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу II-211-Прж. 21660/1 7 од 14. децембра 2017. године и одређивањем да надлежан другостепени суд поново одлучи о жалби бр аниоца подносиоца уставне жалбе изјављеној против првостепеног решења Прекршајног суда у Прокупљу 4. Пр. 894/17 од 17. октобра 2017. године, одлучујући као у тачки 2. изреке.
7. Испитујући успуњеност прет поставки за поступање по уставној жалби у односу на истакнуту повреду начела и права из чл. 21, 33, 36. и 67. Устава, Уст авни суд је утврдио да уставна жалба не садржи ниједан уставноправно прихватљив разлог којим би била образложена повреда наведених права, нити начела из члана 21. Устава, те је стога у овом делу одбацио уставну жалбу, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер формално позивање на повреду уставних права, без аргументованог образлож ења, уставну жалбу не чини допуштеном , решавајући као у другом делу тачке 1. изреке.
8. С обзиром на све наведено, Уставни суд је , сагласно одредбама члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду и одредбе члана 84. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.