Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа, и судије Мирослав Николић , Сабахудин Тахировић, др Драгана Коларић, др Ми лан Шкулић, др Јован Ћирић, др Владан Петров и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби привредног друштва „В.“ а.д. В. Б, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаноj 20. јуна 2019. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба привредног друштва „В.“ а.д. В. Б. и утврђује да су решењима Привредног суда у Краљеву И. 46/16 од 8. марта 2017. године и ИПВ(И). 6/17 од 10. априла 2017. године повређена права подносиоца уставне жалбе на правично суђење и на правно средство, зајемчен а одредбама члана 32. став 1. и члана 36. став 2. Устава Републике Србије .
2. Поништава се решење Привредног суда у Краљеву ИПВ(И). 6/17 од 10. априла 2017. године и одређује да тај суд донесе нову одлуку о приговору изјављеном против решења Привредног суда у Краљеву И. 46/16 од 8. марта 2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Привредно друштво „В.“ а.д. В. Б. поднело је Уставном суду, 3. маја 2017. године, преко пуномоћника М. Р, адвоката из Београда, уставну жалбу против решења наведених у изреци , због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и права на правно средство из члана 36. став 2. Устава.
Уставном жалбом оспорава се решење Привредног суда у Краљеву И. 46/16 од 8. марта 2017. године којим је одбачен као недозвољен подносиочев захтев за отклањање неправилности, и решење истог суда ИПВ(И). 6/17 од 10. априла 2017. године којим је одбачен као недозвољен приговор подносиоца изјављен против оспореног првостепеног решења И. 46 /16 од 8. марта 2017. године.
Подносилац уставне жалбе је предложио Уставном суду да усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених уставних права и поништи решење Привредног суда у Краљеву ИПВ(И). 6/17 од 10. априла 2017. године.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у документацију приложену уз уставну жалбу, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Привредни суд у Краљеву је оспореним решењем И. 46/ 16 од 8. марта 2017. године одбацио захтев за отклањање неправилности извршног дужника „В.“ а.д, овде подносиоца уставне жалбе. У поуци о правном леку је констатовано да против решења није дозвољен приговор.
Веће Привредног суда у Краљеву је оспореним решењем ИПВ(И). ИПВ(И). 6/17 од 10. априла 2017. године одбацило као недозвољен приговор подносиоца уставне жалбе, изјављен против решења истог суда И. 46/16 од 8. марта 2017. године . У образложењу решења судског већа наведено је да против решења о одбацивању захтева за отклањ ање неправилности није дозвољен приговор, што је наведено и у поуци о правном леку првостепеног решења.
4. Одредбама Устава, на чију повреду подносилац уставне жалбе указуј е, утврђено је: да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36. став 2.).
Одредбама члана 74. Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл ужбени гласник РС“, број 31/11) (у даљем тексту: ЗИО) било је прописано: да се закључком суда одређује спровођење појединих радњи и управља поступком (члан 36. став 3.); да странка и учесник могу поднеском захтевати од суда, односно извршитеља да отклоне неправилности учињене у току и поводом спровођења извршења (став 1.); да ће се странка или учесник у поступку обратити надлежном суду ако извршитељ не поступи по захтеву из става 1. овог члана у року од пет радних дана, и да захтев за отклањање неправилности не задр жава спровођење извршења (став 2.); да ће, када је поднет захтев из с тава 2. овог члана, извршитељ надлежном суду доставити оригинал списа предмета и спровођење извршења наставити на основу копије тих списа (став 3 .); да ће суд, ако нађе да је захтев из става 1. овог члана основан, решењем утврдити, а ако је то могуће отклонити, односно наложити отклањање неправилности насталих одлукама и радњама судског извршитеља или извршитеља (став 5.).
5. Уставни суд најпре указује да се уставном жалбом оспорава решење Привредног суда у Краљеву ИПВ(И). 6/17 од 10. априла 2017. године којим је одбачен као недозвољен приговор подносиоца уставне жалбе изјављен против оспореног првостепеног решења И. 46 /16 од 8. марта 2017. године, којим је одбачен као недозвољен подносиочев захтев за отклањање неправилности.
Уставни суд затим указује да је захтев за отклањање неправилности, као специфично правно средство у извршном поступку, постао универзални супститут жалбе. Замишљен као могућност да се оспори (побија) фактичка радња суда или извршитеља, постао је једини законом дозвољени начин на који извршни дужник и извршни поверилац, али и други учесници у поступку, могу да изразе своје противљење, односно незадовољство начином на који се одвија извршни поступак . Њиме се у судској пракси побијају и решења и закључци суда, као и закључци извршитеља и фактичке извршне радње које предузимају како суд тако и извршитељ. Суд у форми ре шења од лучује о захтеву за отклањање неправилности, сходно члану 74. став 5. ЗИО из 2011. године . У наведеном члану ЗИО из 2011. године ни је предвиђена могућност изјављивања приговора против донетог решења. Међутим, донетим решењем мо же бити незадовољан како подносилац захтева, тако и супротна страна, због чега је неопходно обезбедити контролу законитости таквог решења, тако што ће се дозволити приговор. У супрот ном, поступак би се спроводио уз повреду права на правично суђење и права на правни лек која су гарантована чланом 32. и чланом 36. став 2. Устава (видети Одлуку Уставног суда Уж-1777/2013 од 17. децембра 2015. године).
Такође, Решењем Уставног суда Уж-8869/2013 од 21. децембра 2015. године одбачена је уставна жалба изјављена против решења донетог по захтеву за отклањање неправилности, јер подноситељка уставне жабе није искористила правно средство за заштиту својих права – приговор у извршном поступку, али је истовремено констатовано да подноситељка није поучен а о могућнос ти изјављивања овог правног средства, те да због тога не сме да трпи штетне последице и да, сагласно члану 39. ЗИО из 2011. године , у року од пет радних дана од дана пријема тог решења, може изјавити приговор против оспореног решења за отклањање неправилности .
Полазећи од наведеног, по налажењу Уставног суда, решење извршног суда којим се одлучује о захтеву за отклањање неправилности представља акт суда којим се одлучује о правима и обавезама учесника у извршном поступку, те да је у том смислу подносилац као извршни дужник имао право да приговором побија решења извршног суда којим а је одлучено његовом захтеву за отклањање неправилности.
Овакво правно становиште Уставни суд је већ заузео у одлукама Уж-5973/2015 од 27. априла 2017. године и Уж-1990/2016 од 11. јануара 2018. године.
6. Полазећи од изложеног, сагласно одредби члана 89. став. 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др.закон и 103/15), Уставни суд је уставну жалбу усвојио, те утврдио да су решењима Привредног суда у Краљеву И. 46/16 од 8. марта 2017. године и ИПВ(И). 6/17 од 10. априла 2017. године подносиоцу уставне жалбе повређена прав а на правично суђење и на правно средство, зајемчен а одредбама члана 32. став 1. и члана 36. став 2. Устава, одлучујући као у тачки 1. изреке.
Уставни суд је оценио да се штетне последице утврђене повреде наведених уставних права могу отклонити само поништајем решења Привредног суда у Краљеву ИПВ(И). 6/17 од 10. априла 2017. године и одређењем да тај суд донесе нову одлуку о приговору изјављеном против решења тог суда И. 46/16 од 8. марта 2017. године, па је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, одлучио као у тачки 2. изреке.
7. На основу свега изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.