Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Мирослав Николић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Тијана Шурлан, др Милан Шкулић, Татјана Ђуркић, др Наташа Плавшић и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Радисава Чоловића из Прибоја , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 4. јула 2019. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Радисава Чоловића и утврђује да je у поступку по жалби против решења Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – Полицијска управа у Ужицу – Одељење криминалистичке полиције Ку. ЛС 30/16 од 10. марта 2016. године, подносиоцу уставне жалбе повређено право зајемчено одредбом члана 27. став 3. Устава Републике Србије.
2. Одлуку објавити у „Службеном гласнику Републике Србије“.
О б р а з л о ж е њ е
1. Радисав Чоловић из Прибоја поднео је Уставном суду, 8. априла 2016. године, преко пуномоћника И. Т, адвоката из Ужица, уставну жалбу против радње Министарства унутрашњих послова – Полицијска управа у Ужицу у предмету Ку. ЛС 30/16 и радње Основног суда у Ужицу у предмету Кппр. 75/16, због повреде права на слободу и права на правично суђење и на суђење у разумном року, из члана 27. и члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
Подносилац у уставној жалби истиче да су му наведена уставна права повређена тиме што о његовој жалби против решења о задржавању није одлучено у законском року од четири часа од пријема жалбе, већ више од десет часова касније, јер је суд као тренутак пријема жалбе узео тренутак њене предаје суду, а не тренутак када ју је подносилац, преко браниоца, предао органу који је одредио задржавање. У уставној жалби се наводи „да у време изјављивања жалбе суд није радио, нити је постојала дежурна служба суда којој би жалба могла бити изјављена“.
Подносилац је предложио да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених уставних права, као и право на накнаду нематеријалне штете.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, из достављене документације, списа предмета Полицијске управе у Ужицу – Одељење криминалистичке полиције Ку. ЛС 30/16 и списа предмета Основног суда у Ужицу Кппр. 75/16 утврдио следеће чињенице од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
- да је 10. марта 2016. године у службеним просторијама Полицијске управе у Ужицу саслушан осумњичени Радисав Чоловић, овде подносилац уставне жалбе, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело превара из члана 208. став 1. КЗ РС, а у присуству браниоца по службеној дужности, адвоката И. Т;
- да је решењем Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – Полицијска управа у Ужицу – Одељење криминалистичке полиције Ку. ЛС 30/16 од 10. марта 2016. године подносиоцу одређено задржавање у трајању до 48 сати, које му се има рачунати од 10. марта 2016. године, од 16h 00min;
- да је против решења о задржавању бранилац подносиоца изјавио жалбу Основном суду у Ужицу, а преко Полицијске управе у Ужицу;
- да су полицијски службеници Полицијске управе у Ужицу жалбу примили 10. марта 2016. године у 21h 00min, пошто су претходно браниоца подносиоца упознали са тим да жалбу прима Основни суд у Ужицу, о чему је сачињена службена белешка;
- да je у Службеној белешци Полицијске управе у Ужицу – Одељење криминалистичке полиције број 03/40/1/2 од 10. марта 2016. године констатовано да се 10. марта 2016. године у 20h 40min полицијским службеницима Полицијске управе у Ужицу обратио бранилац по службеној дужности Радисава Чоловића, адвокат из Ужица И. Т , и од њих затражио да приме жалбу на решење о задржавању; да су га полицијски службеници упознали са тим да наведену жалбу прима Основни суд у Ужицу; да је о свему наведеном обавештена председник Основног суда у Ужицу Б.Ј, која се изјаснила да полицијски службеници приме наведену жалбу и да исту у јутарњим сатима са списима предмета доставе Основном суду у Ужицу; да је о свему обавештен и начелник Одељења криминалистичке полиције М.Р, који се изјаснио да се поступи по усменом налогу судије; да су полицијски службеници 10. марта 2016. године у 21h 00min примили наведену жалбу ;
- да је жалба у Основнoм суду у Ужицу примљена 11. марта 2016. године у 8h 15min;
- да је решењем Основног суда у Ужицу Кппр. 75/16 од 11. марта 2016. године одбијена као неоснована жалба браниоца подносиоца изјављена против решења Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – Полицијска управа у Ужицу – Одељење криминалистичке полиције Ку. ЛС 30/16 од 10. марта 2016. године;
- да је решење Основног суда у Ужицу Кппр. 75/16 од 11. марта 2016. године из тог суда експедовано 11. марта 2016. године у 10h 50min и да га је бранилац подносиоца примио истог дана у 11h 55min;
- да је 11. марта 2016. године у 15h 00min Министарство унутрашњих послова – Дирекција полиције – Полицијска управа у Ужицу – Одељење криминалистичке полиције донело решење ЛС. 30/16 којим је 11. марта 2016. године у 19h 00min укинуто предметно решење о задржавању.
4. Одредбама Устава, на чије повреде се подносилац позива у уставној жалби, утврђено је: да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом (члан 27. став 1.); да лице које је лишено слободе од стране државног органа одмах се, на језику који разуме, обавештава о разлозима лишења слободе, о оптужби која му се ставља на терет као и о својим правима и има право да без одлагања о свом лишењу слободе обавести лице по свом избору (члан 27. став 2.); да свако ко је лишен слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу ако је лишење слободе било незаконито (члан 27. став 3.); да казну која обухвата лишење слободе може изрећи само суд (члан 27. став 4.); да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.).
Одредбама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14) прописано је: да лице ухапшено у складу са чланом 291. став 1. и чланом 292. став 1. овог законика, као и осумњиченог из члана 289. ст. 1. и 2. овог законика, јавни тужилац може изузетно задржати ради саслушања, а најдуже 48 часова од часа хапшења, односно одазивања на позив (члан 294. став 1.); да о задржавању, јавни тужилац или, по његовом одобрењу, полиција одмах, а најкасније у року од два часа од када је осумњиченом саопштено да је задржан доноси и уручује решење, да у решењу морају бити наведени дело за које се осумњичени терети, основи сумње, дан и час лишења слободе или одазивања позиву, као и време почетка задржавања (члан 294. став 2.); да против решења о задржавању осумњичени и његов бранилац имају право жалбе у року од ш ест часова од достављања решења, да о жалби одлучује судија за претходни поступак у року од четири часа од пријема жалбе и да ж алба не задржава извршење решења (члан 294. став 3.); да се жалба изјављује органу поступка који је донео решење (члан 466. став 1.).
5. Имајући у виду да подносилац уставне жалбе тврдњу о повреди права из члана 27. и члана 32. став 1. Устава заснива на наводима да о његовој жалби изјављеној против решења о задржавању није одлучено у року од четири часа од тренутка предаје жалбе органу који је одредио задржавање, Уставни суд је оцену основаности тврдње подносиоца о повреди уставних права ценио у односу на право зајемчено одредбом члана 27. став 3. Устава.
Уставни суд, пре свега , констатује да се одредбом члана 27. став 3. Устава лицу лишеном слободе јемчи да ће суд, по његовој жалби, хитно одлучити о законитости лишења слободе.
У конкретном случају, Уставни суд је утврдио да је осумњичени, овде подносилац уставне жалбе, против решења о задржавању Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – Полицијска управа у Ужицу – Одељење криминалистичке полиције Ку. ЛС 30/16 од 10. марта 2016. године изјавио жалбу Основном суду у Ужицу, а преко Полицијске управе у Ужицу, 10. марта 2016. године у 21h 00min; да је жалба у Основном суду у Ужицу примљена 11. марта 2016. године у 8h 15min, а да је решење Основног суда у Ужицу Кппр. 75/16 од 11. марта 2016. године из тог суда експедовано 11. марта 2016. године у 10h 50min и да га је бранилац подносиоца примио истог дана у 11h 55min.
Из наведеног произлази да је у конкретном случају повређена одредба члана 294. став 3. Законика о кривичном поступку која прописује да о жалби на решење о задржавању одлучује судија за претходни поступак у року од четири часа од пријема жалбе. Наиме, жалба подносиоца је у Полицијској управи у Ужицу, као органу поступка који је донео решење, примљена 10. марта 2016. године у 21h 00min, а одлука судије за претходни поступак је донета тек наредног дана, несумњиво након протека рока од четири часа прописаног одредбом члана 294. став 3. Законика о кривичном поступку.
Уставни суд указује на то да у складу са одредбом члана 419. став 1. Судског пословника („Службени гласник РС“, бр. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15, 39/16, 56/16, 77/16, 16/18 и 78/18), у суду морају бити образована већа и одређене судије и судско особље у приправности за поступање у предметима који се по одредбама закона или овог пословника сматрају хитним и нарочито хитним. Како је у конкретном случају реч о предмету који се по одредбама Законика о кривичном по ступку сматра хитним, односно нарочито хитним , у суду је морало бити обезбеђено дежурство судије за претходни поступак, који би у законом пр описаном року одлучио о жалби подносиоца на решење о задржавању.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је утврдио да је подносиоцу уставне жалбе, у поступку по жалби против решења Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – Полицијска управа у Ужицу – Одељење криминалистичке полиције Ку. ЛС 30/16 од 10. марта 2016. године, повређено право зајемчено од редбом члана 27. став 3. Устава, па је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), одлучио као у тачки 1. изреке.
Уставни суд је оценио да се правично задовољење у овом случају може остварити објављивањем ове одлуке у „Службеном гласнику Републике Србије“, сагласно члану 89. став 2. Закона о Уставном суду, одлучујући као у тачки 2. изреке.
6. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.