Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Милан Станић, др Горан П. Илић, Мирослав Николић, др Драгана Коларић, Татјана Бабић, Сабахудин Тахировић, и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби З. С . из Новог Сада, на основу члана 167. став 4. у вези са члан ом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 7. фебруара 201 9. године, донео је
O Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба З. С . и утврђује да су решење м Основног суда у Новом Саду Ипв. Ивк. 287/17 од 8. маја 2017. године повређена права подносиоца уставне жалбе на правично суђење и на правно средство , зајемчена одредбама члана 32. став 1. и члана 36. став 2. Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Основног суда у Новом Саду Ипв. Ивк. од 8. маја 2017. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о приговору подносиоца уставне жалбе изјављеном против решења о извршењу јавног извршитеља В. М . из Новог Сада И. Ивк 81/17 од 4. априла 2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. З. С . из Новог Сада поднео је Уставном суду, 27. јуна 2017 . године, преко пуномоћника Д. З , адвоката из Новог Сада, уставну жалбу против решења наведеног у тачк и 1. изреке због повреде права на правично суђење и права на правно средство , зајемчених одредбама члана 32. ст ав 1. и члана 36. став 2. Устава Републике Србије.
Подносилац уставне жалбе наводи да, у конкретном случају, „жалба“ против решења о извршењу јавног извршитеља В . М . из Новог Сада И. Ивк 81/17 од 4. априла 2017. године није изјављена по протеку Законом о извршењу и обезбеђењу предвиђеног рока од осам дана од дана пријема првостепеног решења о извршењу, а да је поступајући суд приликом рачунања тог рока пропустио да примени одредбу члана 2. Закона о државним и другим празницима празницима у Републици Србији. Полазећи од наведен ог, подносилац предлаже да се утврди повреда означених права , као и да се поништи оспорено решење и да му се накнаде трошкови поступка по уставној жалби.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
Одредба члана 82. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15) садржински је идентична наведеној одредби члана 170. Устава.
У поступку пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступ ку, извршио увид у уставну жалбу и целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, те утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
ЈКП „П.“ из Београда је, у својству извршног повериоца, поднело 22. марта 2017. године јавном извршитељу В. М . из Новог Сада предлог за извршење на основу веродостојне исправе против извршног дужника, овде подносиоца уставне жалбе, ради принудне наплате потраживање за извршене комуналне услуге.
Поступајући по наведеном предлогу, јавни извршитељ је донео решење о извршењу И. Ивк 81/17 од 4. априла 2017. године којим је одредио предложено извршење, а које је извршни дужник примио 7. априла 2017. године. У решењу се налази поука о правном леку у којој је наведено да се про тив тог решења може изјавити приговор у року од осма дана од дана пријема истог, надлежном суду, а преко јавног извршитеља.
Извршни дужник је 18. априла 2017. године изјавио жалбу против наведеног решења о извршењу, у којој је, поред осталог, наведено да подносилац благовремено изјављује жалбу будући да је последњи дан рока био 14. април 2017. године који је био нерадан дан, а да је први следећи радни дан 18. април 2017. године.
Оспореним решењем Основног суда у Новом Саду Ипв. Ивк. 287/17 од 8. маја 2017. године одбачен је као неблаговремени приговор извршног дужника. У образложењу тог решења је наведено да је изјављену жалбу суд третирао као приговор који је изјављен по протеку законског рока од осам дана од дана пријема решења о извршењу.
Увидом у календар Српске православне цркве за 2017. годину је утврђено да је Велики петак био 14. априла 2017. године, а да је други дан Васкрса био понедељак 17. април 2017. године.
4. Одредбама Устава, на чије се повреде уставном жалбом, указује је утврђено: да се сваком јемчи право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36. став 2.).
Законом о извршењу и обезбеђењу ("Службени гласник РС", бр. 106/15 , 106/16 и 113/17 ) је прописано: да се жалба подноси у року од осам дана од дана достављања решења, у истом року се подноси и приговор, изузев приговора трећег лица (члан 25. ст. 1. и 2.); да се у извршном поступку и поступку обезбеђења сходно примењује закон којим се уређује парнични поступак (члан 39.); ако је судија појединац то пропустио, веће решењем одбацује приговор који није благовремен, потпун или дозвољен, у року од пет дана од дана пријема приговора, решења и списа предмета и решење о одбацивању приговора отправља у року од наредна три радна данаа да с удија појединац у том случају одмах доставља списе предмета јавном извршитељу да спроведе извршење (члан 403. став 1.)
Законом о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13 – Одлука УС, 74/13 – Одлука УС и 55/14) је прописано да ако последњи дан рока пада на државни празник или у недељу или у неки други дан кад суд не ради, рок истиче протеком првог наредног радног дана (члан 103. став 4.) .
Одредбом члана 2. тачка 2)Закона о државним и другим празницима празницима у Републици Србији („Службени гласник РС“, бр. 43/01, 101/07 и 92/11) је прописано да се у Републици Србији празнују верски празници, поред осталог, и Васкршњи празници почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса , док је чланом 3. став 1. тог Закона прописано да у дане државних и верских празника који се празнују у Републици Србији не раде државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга, осим на Дан победе који се празнује радно.
5. Имајући у виду наведене уставноправне разлоге на којима подносилац темељи тврдње о повреди права на правично суђење, Уставни суд указује да право на приступ суду, као сегмент права на правично суђење зајемченог oдредбом члана 32. став 1. Устава, подразумева да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама. Повреда овог уставног права састојала би се у ускраћивању странци права да се обрати суду ради остваривања или заштите њених права, односно ради преиспитивања за њу спорних обавеза. Ускраћивање овог права постоји како у случају потпуног онемогућавања обраћања суду, тако и у случају стварања услова за обраћање суду који би приступ суду учинили знатно отежаним, у мери да приступ суду чине немогућим у значајном броју случајева.
Одредбама члана 25. ст. 1. и 2. Закона о извршењу и обезбеђењу ("Службени гласник РС", бр. 106/15, 106/16 и 113/17), као процесна претпоставка за изјав љивање приговора против решења о извршењу је предвиђено да се приговор подноси у року од осам дана од дана достављања тог решења.
Оцењујући да ли је у предметном парничном поступку дошло до арбитрерне примене проце сног права на штету подносиоца, Уставни суд је пошао од одредаба прописа којима је уређени државни и други празници у Републици Србији, и закључио да се празнују Васкршњи празници , и то почев од Великог петка , закључ но са другим даном Васкрса, и да у те дане не раде државни органи .
С тим у вези, Уставни суд констату је да из чињеница утврђених пред Основним судом у Новом Саду произлази: прво, да је решење о извршењу јавног извршитеља В. М . из Новог Сада И. Ивк 81/17 од 4. априла 2017. године, дост ављено подносиоцу уставне жалбе 7 . априла 2017. године; друго, да је против наведеног решења о извршењу подносилац изјавио приговор 18. априла 2017. године ; треће, да су, почев од Великог петка (петак, 14. април 2017. године) , закључно са другим даном Васкрса (понедељак, 17. април 2017. године), били нерадни дани за државне органе.
Полазећи од наведеног и чињенице да је последњи дан рока за изјављивање приговора против решења о извршењу И. Ивк 81/17 од 4. априла 2017. године био 18. април 2017. године, Уставни суд сматра да је одбацивањем приговора подносиоца изјављеног против наведеног решења о извршењу , због његове наводне неблаговремености, њ ему повређено право на приступ суду, као један од елемената права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава. Самим тим, по оцени Уставног суда, у предметном судском поступку странкама није била обезбеђена двостепеност у одлучивању, те је тиме повређен и уставни принцип садржан у члану 36. став 2. Устава.
На основу изложеног и одредаба члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду, Уставни суд је усвојио уставну жалбу, поништио решење Основног суда у Новом Саду Ипв. Ивк. 287/17 од 8. маја 2017. године и одредио да та ј суд донесе нову одлуку о приговору подносиоца уставне жалбе изјављеном против решења о извршењу јавног извршитеља В . М . из Новог Сада И. Ивк 81/17 од 4. априла 2017. године .
6. У погледу захтева подносиoца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео став да у смислу члана 6. Закона о Уставном суду нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. С тим у вези, Уставни суд се позива на образложење које је дато, поред других, у Одлуци Уж-633/2011 од 8. маја 2013. године (видети интернет страницу Уставног суда на: www.ustavni.sud.rs).
7. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.