Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Милан Станић, др Горан П. Илић , Снежана Марковић, др Драгана Коларић, Татјана Бабић, др Милан Марковић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Г. Г . из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. септембра 2018. године, донео је
О Д Л У К У
Усваја се уставна жалба Г. Г . изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 1719/15 од 8. априла 2016. године и утврђује да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на једнаку заштиту права, з ајемчено одредбом члана 36. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбија као неоснована.
О б р а з л о ж е њ е
1. Г. Г . из Београда изјавио је Уставном суду, 19. јула 201 6. године, преко пуномоћника Ј. К, адвоката из Београда, уставну жалбу против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 1719/15 од 8. априла 2016. године, због повреде права на правично суђење и права на једнаку заштиту права, зајемчених одредбама чл ана 32. став 1. и члана 36. став 1. Устава Републике Србије .
2. Уставни суд је, на седници одржаној 9. децембра 2010. године, донео Одлуку Уж-1896/2009 којом је усвојио уставну жалбу Наташе Абрамовић из Београда и утврдио да је пресудом Окружног суда у Београду Гж1. 3327/09 од 22. јула 2009. године повређено право наведене подноситељке уставне жалбе на правну сигурност, као елемент права на правично суђење зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава.
Уставни суд је из садржине уставне жалбе подносиоца Г. Г . и на основу увида у приложене доказе, утврдио да је овај подноси лац би о у идентичној чињеничној и правној ситуацији као и подноситељка уставне жалбе у предмету Уж- 1896/2009.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да је, у конкретном случају , повређено право подносиоца уставне жалбе на једнаку заштиту права из члана 3 6. став 1. Устава. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-1896/2009 од 9. децембра 2010. године, која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“. Стога је Уставни суд усвојио уставну жалбу у том делу, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 - Одлука УС, 40/15 - др. закон и 103/15), одлучујући као у првом делу изреке.
3. Разматрајући наводе који се односе на повреду права на правично суђење, Уставни суд налази да је, у конкретном случају , Апелациони суд у Београду дао довољне, јасне и уставноправно прихватљиве разлоге за своју одлуку те је у наведеном делу уставну жалбу одбио као неосновану, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, па је одлучио као у другом делу изреке. Овакав правни став је утемељен на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-1896/2009 од 9. децембра 2010. године.
4. Такође, Уставни суд констатује да је усвајање уставне жалбе, односно утврђење повреде права, само по себи, довољно како би се постигло правично задовољење због утврђене повреде права на једнаку заштиту права зајемченог одредбом члана 36. став 1. Устава, због чега је, у другом делу изреке, захтев за накнаду нематеријалне штете одбио као неоснован, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду.
5. С обзиром на све изнето, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду , донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.