Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Далибора Димовића из Хајдукова, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 18. марта 2010. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Далибора Димовића и утврђује да је у поступку по жалби на решење Општинског суда у Суботици Кв. 983/09 од 19. октобра 2009. године пред Општинским судом у Суботици повређено Уставом гарантовано право подносиоца уставне жалбе из члана 27. став 3. Устава Републике Србије.
2. Ову Одлуку објавити у ''Службеном гласнику Републике Србије''.
О б р а з л о ж е њ е
1. Далибор Димовић из Хајдукова, преко пуномоћника Виктора Јухаса Ђурића, адвоката из Суботице, поднео је Уставном суду 16. новембра 2009. године уставну жалбу против решења Окружног суда у Суботици Кж. 717/09 од 12. новембра 2009. године, због повреде права зајемченог одредбом члана 27. став 3. Устава Републике Србије. У уставној жалби се наводи да је Општински суд у Суботици решењем Кв. 983/09 од 19. октобра 2009. године према Далибору Димовићу продужио притвор, на основу одредбе члана 142. став 2. тачка 2) Законика о кривичном поступку. Бранилац подносиоца уставне жалбе је 21. октобра 2009. године Општинском суду у Суботици поднео жалбу против наведеног решења, која је одбијена као неоснована решењем Окружног суда у Суботици Кж. 717/09 од 12. новембра 2009. године. Подносилац уставне жалбе сматра да је тиме што је другостепено решење донето 22 дана након што је предата жалба на првостепено решење, дакле тиме што жалба на решење о продужењу притвора према подносиоцу уставне жалбе није хитно размотрена, повређено његово право да суд хитно одлучи о његовој жалби, на начин на који то јемчи одредба члана 27. став 3. Устава Републике Србије. Предложио је да Уставни суд утврди повреду наведеног права.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овом уставносудском предмету:
У време подношења уставне жалбе пред Општинским судом у Суботици вођен је истражни поступак у предмету Ки. 899/09 против Далибора Димовића, овде подносиоца уставне жалбе, због постојања основане сумње да је извршио кривично дело разбојништва из члана 206. став 1. у вези са чланом 33. Кривичног законика. Подносилац уставне жалбе се налазио у притвору од 19. августа 2009. године по решењу истражног судије Окружног суда у Суботици Ки. 79/09 од 21. августа 2009. године, који му је одређен на основу одредаба члана 142. став 2. тач. 2) и 5) Законика о кривичном поступку (у даљем тексту Законик) и продужен решењем Општинског суда у Суботици Кв. 213/09 од 18. септембра 2009. године.
Кривично ванпретресно веће Општинског суда у Суботици је 19. октобра 2009. године донело решење Кв. 983/09 којим је притвор подносиоцу уставне жалбе продужен до 19. новембра 2009. године, на основу одредбе члана 142. став 2. тачка 2) Законика. Истог дана, дакле 19. октобра, наведено решење је експедовано окривљеном, овде подносиоцу уставне жалбе, преко управе Окружног затвора у Суботици, његовом браниоцу, управи Окружног затвора у Суботици и Општинском јавном тужилаштву и списи предмета Ки. 899/09 су враћени поступајућем истражном судији.
Решење о продужењу притвора Општинског суда у Суботици Кв. 983/09 од 19. октобра 2009. године подносилац уставне жалбе, управа Окружног затвора у Суботици и Општинско јавно тужилаштво у Суботици примили су 19. октобра 2009. године, а бранилац 20. октобра 2009. године.
Бранилац окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, је против решења о продужењу притвора изјавио жалбу, која је у Општинском суду у Суботици примљена 21. октобра 2009. године.
Доставница о личном пријему писмена, као доказ да је подносилац уставне жалбе примио решење Опшинског суда у Суботици Кв. 983/09 од 19. октобра 2009. године, примљена је у том суду 11. новембра 2009. године и истог дана су списи предмета Општинског суда у Суботици Ки. 899/09 достављени Окружном суду у Суботици, ради одлучивања о жалби браниоца подносиоца уставне жалбе.
Окружни суд у Суботици је 12. новембра 2009. године, решењем Кж. 717/09, одбио као неосновану жалбу браниоца подносиоца уставне жалбе изјављену против решења Општинског суда у Суботици Кв. 983/09 од 19. октобра 2009. године.
Списи предмета Општинског суда у Суботици Ки. 899/09, заједно са одлуком Окружног суда у Суботици о жалби, примљени су у Општинском суду у Суботици 13. новембра 2009. године и истог дана је другостепено решење експедовано странкама.
4. Одредбом члана 27. став 3. Устава зајемчено је да свако ко је лишен слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу, ако је лишење слободе било незаконито.
Закоником о кривичном поступку (''Службени лист СРЈ'', бр. 70/01 и 68/02 и ''Службени гласник РС'', бр. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 и 72/09) прописано је: да је дужност свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору (члан 141. став 2); да се притвор може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, вештаке, саучеснике или прикриваче (члан 142. став 1. тачка 2). Одредбама члана 144. Законика прописано је да се на основу решења истражног судије окривљени може задржати у притвору највише месец дана од дана лишења слободе и да се после тог рока окривљени може задржати у притвору само на основу решења о продужењу притвора (став 1.); да се притвор по одлуци већа из члана 24. став 6. овог законика може продужити највише за два месеца и да је против решења већа дозвољена жалба која не задржава извршење решења (став 2.); да ако се поступак води за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко пет година или тежа казна, веће непосредно вишег суда може, на образложени предлог истражног судије или јавног тужиоца, из важних разлога продужити притвор највише за још три месеца, против ког решења је дозвољена жалба која не задржава извршење решења (став 3.).
Осталим релевантним одредбама Законика прописано је: да се лицима лишеним слободе писмена достављају у суду или посредством управе установе у којој су смештена (члан 166. став 2.); да се жалба подноси суду који је донео решење (члан 399. став 1.); да ће се на поступак по жалби на решење сходно примењивати, поред осталих, и одредбе члана 372. овог законика (члан 402. став 1.); да се жалба подноси суду који је изрекао првостепену пресуду у довољном броју примерака за суд, противну странку и браниоца, а да ће неблаговремену (члан 386.) и недозвољену (члан 387.) жалбу одбацити решењем председник већа првостепеног суда (члан 372. ст. 1. и 2.); да о жалби против решења првостепеног суда одлучује другостепени суд у седници већа, ако овим закоником није друкчије одређено (члан 401. став 1.).
Кривичним закоником ("Службени гласник РС", бр. 85/05, 88/05, 107/05 и 72/09) прописано је: да ко употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист, казниће се затвором од две до десет година (разбојништво - члан 206. став 1.).
5. Доносећи одлуку у овом уставносудском предмету, Уставни суд, као и у својим ранијим одлукама (видети, поред осталих, Одлуку Уж - 314/2007 од 23. априла 2009. године, став 6.) наглашава да је, са аспекта заштите људских права, право на слободу једно од основних људских права зајемчених Уставом и да притвор представља посебно осетљиву меру његовог ограничења. Одредба члана 27. став 3. Устава обезбеђује основну заштиту од произвољног лишења слободе, јер се притвореном лицу не јемчи само право да изјави жалбу суду, већ му се јемчи и да ће суд размотрити законитост притвора и да ће у том поступку испитивања хитно донети одлуку.
Одговор на питање да ли је период испитивања законитости притвора од стране суда у сагласности са обавезом хитности из члана 27. став 3. Устава, Уставни суд је већ дао у својим одлукама Уж - 39/2007 од 16. јула 2009. године и Уж - 1254/2009 од 8. октобра 2009. године, када је изнео став да „јасно постављен рок од 48 сати за доношење и достављање одлуке о жалби на решење о одређивању притвора упућује да и свака следећа одлука којом се одлучује по жалби на решење о продужењу притвора мора бити донета у што краћем временском периоду, уз поштовање захтева „нарочите хитности“. Ово произлази и из одредбе члана 5. став 4. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, којом је прописано да свако ко је лишен слободе има право да покрене поступак у коме ће суд хитно испитати законитост лишења слободе и наложити пуштање на слободу ако је лишење слободе незаконито“.
Иако је, у конкретном случају, о жалби на решење о продужењу притвора решавао Окружни суд у Суботици, као другостепени суд, Уставни суд сматра да се, с обзиром да је Општински суд у Суботици, као првостепени суд који је донео ожалбено решење био укључен у поступак по жалби, овај поступак мора посматрати као целина, дакле у свом трајању пред оба надлежна суда. Ово из разлога што из цитираних одредаба Законика неспорно произлази да се поступак по жалби на решење о продужењу притвора спроводи и пред судом чије решење се жалбом побија (првостепени суд) и пред судом који о жалби одлучује (другостепени суд), јер се жалба подноси другостепеном суду преко првостепеног суда и јер је првостепени суд овлашћен да цени благовременост и дозвољеност поднете жалбе.
6. Полазећи од свега наведеног, а оцењујући наводе и разлоге изнете у уставној жалби, Уставни суд је утврдио да је поступак по жалби на решење Општинског суда у Суботици Кв. 983/09 од 19. октобра 2009. године, којим је према према подносиоцу уставне жалбе продужен притвор, трајао 23 дана, рачунајући од 21. октобра 2009. године, када је жалба браниоца примљена у Општинском суду у Суботици, до 13. октобра 2009. године, када су списи предмета Ки. 899/09 враћени истом суду након доношења одлуке о жалби (решење Окружног суда у Суботици Кж. 717/09 од 12. новембра 2009. године).
Уставни суд је оценио да жалба браниоца окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, на решење о продужењу притвора Општинског суда у Суботици Кв. 983/09 од 19. октобра 2009. године, није била хитно размотрена, услед пропуста Општинског суда у Суботици.
Наиме, и поред тога што је писмени отправак оспореног решења о продужењу притвора експедован истог дана када је решење и донето, 19. октобра 2009. године, те чињенице да је подносилац уставне жалбе решење примио истог дана, а његов бранилац дан касније, као и да је жалба браниоца примљена у Општинском суду у Суботици 21. октобра 2009. године, Општински суд у Суботици је тек 11. новембра 2009. године, дакле 21-ог дана од дана када је жалба примљена у суду, списе предмета заједно са жалбом проследио Окружном суду у Суботици на одлучивање. Овај поступак Општински суд у Суботици оправдава чињеницом да је доставница о личном пријему решења, као доказ да је подносилац уставне жалбе примио оспорено решење, враћена у тај суд тек 11. новембра, а да је спис са жалбом истог дана прослеђен Окружном суду. Међутим, полазећи од тога да је у конкретном случају вршена лична достава притворенику и то преко судског достављача и управе Окружног затвора у Суботици, те да је постојала већ изјављена жалба браниоца окривљеног, Општински суд у Суботици је био дужан да благовремено провери уредност извршене доставе решења подносиоцу уставне жалбе и пре него што је доставница враћена томе суду од стране управе затвора, посебно имајући у виду да је притвор према подносиоцу уставне жалбе био продужен само за месец дана.
Како је поступак по жалби пред Окружним судом у Суботици трајао укупно два дана, то је поступање овог суда у конкретном случају задовољило стандард хитности у одлучивању, према свим прихваћеним домаћим и међународним критеријумима.
7. На основу свега изнетог, Уставни суд је закључио да поступак по жалби на решење о продужењу притвора пред Општинским судом у Суботици није спроведен хитно, те да је тиме повређено право подносиоца уставне жалбе зајемчено одредбом члана 27. став 3. Устава. Стога је Уставни суд уставну жалбу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), и истовремено одлучио да се правично задовољење подносиоца у предметном случају оствари објављивањем ове одлуке Уставног суда у ''Службеном гласнику Републике Србије'', у смислу члана 89. став 2. Закона.
8. С обзиром на изложено, Уставни суд је, на основу одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић