Преглед документа IУз-258/2016

<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд, Велико веће у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Милан Станић, др Милан Шкулић, Мирослав Николић, др Драгана Коларић, Татјана Бабић, др Милан Марковић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 11. јануара 2018. године, донео је <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">Р Е Ш Е Њ Е <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">            1. Покреће се поступак за оцену уставности одредбе члана 63. став 1. у делу који гласи: "и објављени стручни и научни радови" Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС", бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11-др. закон, 78/11-др. закон, 101/11, 101/13, 40/15-др. закон, 106/15, 13/16 и 108/16). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">            2. Ово решење доставити Народној скупштини, ради давања одговора. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">            3. Рок за давање одговора је 60 дана од дана достављања Решења. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">О б р а з л о ж е њ е <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">И <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">            Уставном суду је поднета иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 63. став 1. у делу који гласи: "и објављени стручни и научни радови" Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС", бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11-др. закон, 78/11-др. закон, 101/11, 101/13, 40/15-др. закон, 106/15, 13/16 и 108/16). У иницијативи се наводи да оспорена одредба Закона није у сагласности са одредбом члана 142. став 2. Устава, јер суд није организација за научноистраживачку делатност, већ орган судске власти. У иницијативи се даље наводи да су послови судијског помоћника уређени чланом 58. став 1. Закона о уређењу судова и чланом 74. Судског пословника и да из ових одредаба следи да се судијском помоћнику не може поверити писање научних радова. Поред наведеног, научноистраживачки рад није прописан ни као посао који обавља државни службеник, полазећи од одредбе члана 2. став 1. Закона о државним службеницима, којом је одређен појам државног службеника као лица чије се радно место састоји од послова из делокруга органа државне управе, судова, јавних тужилаштава, Републичког јавног правобранилаштва, служби Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда и служби органа чије чланове бира Народна скупштина (у даљем тексту: државни органи) или с њима повезаних општих правних, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. С тим у вези подносилац иницијативе истиче да се оспореним делом одредбе Закона о уређењу судова судијски помоћници доводе у неједнак положај у односу на друге државне службенике у Републици Србији који се не оцењују за додатни научноистраживачки рад ван радног времена (члан 26. Закона о државним службеницима), док истовремено судијски помоћници приликом оцењивања не могу постићи максималан број бодова, уколико немају објављене стручне и научне радове који се посебно бодују у сваком циклусу оцењивања, а који једино могу представљати додатни рад ван радног времена судијског помоћника за који нису плаћени и који им није у законом одређеном опису радног места. Подносилац иницијативе стога сматра да је оспорена одредба Закона посредно у супротности и са одредбом члана 60. став 4. Устава, којом је, између осталог, сваком лицу зајемчено ограничено радно време. У иницијативи се такође наводи да се предвиђеним решењем из Закона врши повреда Уставом гарантоване слободе научног и уметничког стваралаштва (члан 73. став 1.), јер судијски помоћници као и сви грађани Републике Србије слободно могу одлучивати да ли ће или неће исказати своје научно мишљење, па стога не смеју бити кажњавани мањим бројем бодова у управном поступку оцењивања њиховог рада у обављању послова из надлежности судова, а што за последицу има отежавање или ускраћивање напредовања. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">ИИ <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">            Уставни суд је у спроведеном претходном поступку утврдио да су, Главом В Закона о уређењу судова, уређена питања која се односе на судско особље, па је тако чланом 57. став 1. Закона прописано да судско особље чине судијски помоћници, судијски приправници и државни службеници и намештеници запослени на административним, техничким, рачуноводственим, информационим и осталим пратећим пословима значајним са судску власт, док су чланом 58. став 1. Закона одређени послови судијског помоћника и то тако што је прописано да судијски помоћник помаже судији, израђује нацрте судских одлука, проучава правна питања, судску праксу и правну литературу, израђује нацрте правних схватања, усвојена правна схватања припрема за објављивање и самостално или уз надзор и упутства судије врши послове одређене законом и Судским пословником. Оцењивање рада судијског помоћника уређено је одредбама чл. 61. до 64. Закона, којима су уређена питања која се односе на временски период оцењивања, надлежност за оцењивање, оцене и решење о оцени судијског помоћника. Оспореном одредбом члана 63. став 1. Закона је прописано да се при оцењивању вреднују обим и квалитет посла, савесност, предузимљивост и објављени стручни и научни радови. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">            За оцену уставности оспорене одредбе Закона, према оцени Уставног суда, од значаја су одредбе Устава Републике Србије којима је утврђено: да су пред Уставом и законом сви једнаки, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1. и 3.); да Република Србија уређује и обезбеђује, између осталог, систем у области радних односа и организацију, надлежност и рад републичких органа (члан 97. тач. 8. и 16.).  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">            Ради целовитијег сагледавања спорних уставноправних питања у овом предмету, Уставни суд је имао у виду и поједине одредбе Закона о државним службеницима ("Службени гласник РС", бр. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14 и 94/17), имајући у виду да је одредбом члана 69. став 2. Закона о уређењу судова прописано да се на заснивање радног односа и на права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорности судског особља примењују прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено. Тако је Законом о државним службеницима прописано: да је државни службеник лице чије се радно место састоји од послова из делокруга органа државне управе, судова, јавних тужилаштава, Републичког јавног правобранилаштва, служби Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда и служби органа чије чланове бира Народна скупштина (у даљем тексту: државни органи) или с њима повезаних општих правних, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова (члан 2. став 1.); да напредовање државног службеника зависи од стручности, резултата рада и потреба државног органа (члан 10. став 1.); да су сви државни службеници једнаки кад се одлучује о напредовању и награђивању и остваривању њихове правне заштите (члан 11.); да државни службеник може, уз писмену сагласност руководиоца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада државног службеника, да сагласност руководиоца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима, да руководилац може забранити рад из става 2. овог члана ако се њиме онемогућава или отежава рад државног службеника, штети угледу државног органа, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристраност рада државног службеника (члан 26.); да је циљ оцењивања откривање и отклањање недостатака у раду државних службеника, подстицање на боље резултате рада и стварање услова за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању, да се при оцењивању вреднују мерила за оцењивање, и то: резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева, самосталност, стваралачка способност, предузимљивост, прецизност и савесност, сарадња са другим државним службеницима и остале способности које захтева радно место (члан 82. ст. 1. и 2.); да руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "нарочито се истиче" или четири пута узастопно "истиче се", ако постоји слободно радно место и државни службеник испуњава услове за рад на њему, да изузетно, државни службеник који је премештен на непосредно више радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "нарочито се истиче" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство, да буде премештен на непосредно више радно место ако му опет буде одређена оцена "нарочито се истиче" (члан 88. ст. 1. и 2.). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">ИИИ <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">            Из наведеног следи да је судијски помоћник државни службеник који обавља послове из делокруга суда, односно да чини део судског особља који обавља следеће послове: помаже судији, израђује нацрте судских одлука, проучава правна питања, судску праксу и правну литературу, израђује нацрте правних схватања, усвојена правна схватања припрема за објављивање и самостално или уз надзор и упутства судије врши послове одређене законом и Судским пословником. Рад судијског помоћника, као и сваког државног службеника, се оцењује једном годишње, са циљем да се открију и отклоне недостаци у раду државног службеника, да се подстакне на боље резултате рада и да се створе услови за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању. Одредбом члана 82. став 2. Закона о државним службеницима утврђена су мерила која се вреднују при оцењивању државних службеника, а то су: резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева, самосталност, стваралачка способност, предузимљивост, прецизност и савесност, сарадња са другим државним службеницима и остале способности које захтева радно место. Законом о државним службеницима је дозвољено да се поједина права и дужности државних службеника у појединим државним органима могу посебним законом уредити и друкчије, али само под условом да то произлази из природе њихових послова (члан 1. став 2. Закона). Сагласно наведеном, чланом 69. став 2. Закона о уређењу судова је прописано да се на заснивање радног односа и на права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорности судског особља примењују прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено. Оцењивање рада судијског помоћника уређено је одредбама чл. 61. до 64. Закона о уређењу судова, и то тако што су уређена питања која се односе на време оцењивања, надлежност за оцењивање, оцене и решење о оцени судијског помоћника. Оспореном одредбом члана 63. став 1. Закона прописано је да се при оцењивању судијског помоћника вреднују следећа мерила: обим и квалитет посла, савесност, предузимљивост и објављени стручни и научни радови. Прва три мерила за оцењивање рада судијског помоћника, тј. обим и квалитет посла, савесност и предузимљивост су мерила која су предвиђена и Законом о државним службеницима (с тим што се мерило обим и квалитет посла може уподобити мерилу резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева из Закона о државним службеницима). Међутим, мерило које се односи на објављене стручне и научне радове јесте мерило које Закон о државним службеницима не предвиђа и као такво се односи само на оцењивање рада судијских помоћника, а не и других државних службеника. Наиме, одредбом члана 82. став 2. Закона о државним службеницима су таксативно наведена мерила која се вреднују при оцењивању државних службеника, па је тако, поред постигнутих резултата рада, предвиђено и вредновање појединих способности државног службеника попут самосталности, стваралачке способности, предузимљивосит, прецизности и савесности, као и сарадње са другим државним службеницима, док је за остале способности које нису прецизиране овом законском одредбом предвиђено да се ради само о способностима које захтева радно место државног службеника. С тим у вези се за Уставни суд као спорно поставља питање да ли се објављени стручни и научни радови судијског помоћника могу довести у везу са пословима које судијски помоћник обавља у суду, а који су одређени чланом 58. став 1. Закона о уређењу судова - помаже судији, израђује нацрте судских одлука, проучава правна питања, судску праксу и правну литературу, израђује нацрте правних схватања, усвојена правна схватања припрема за објављивање и самостално или уз надзор и упутства судије врши послове одређене законом и Судским пословником. Полазећи од одредбе члана 1. став 2. Закона о државним службеницима, којом је дозвољено да се поједина права и дужности државних службеника у појединим државним органима могу посебним законом уредити и друкчије, али само под условом да то произлази из природе њихових послова, за Уставни суд се као спорно даље поставља питање, да ли из природе посла коју суд врши (суди на основу Устава и закона) следи да се оцењивање судијског помоћника може уредити на другачији начин од начина предвиђеног за остале државне службенике, тј. увођењем једног посебног мерила које се односи на објављивање научних и стручних радова. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">У погледу уставне гаранције о забрани дискриминације из члана 21. Устава, за Уставни суд се као спорно поставља питање да ли се вредновањем мерила објављених стручних и научних радова приликом оцењивања судијски помоћници доводе у неравноправан положај у односу на начин оцењивања других државних службеника, имајући у виду мерила за оцењивање прописана чланом 82. став 2. Закона о државним службеницима, при чему посебно треба имати у виду да се научноистраживачки рад државног службеника сматра додатним радом државног службеника, а не његовом радном обавезом. С тим у вези као спорно се поставља и питање да ли су судијски помоћници приликом прописаног начина оцењивања доведени у неравноправан положај у односу на остале државне службенике у погледу напредовања, имајући у виду да се приликом одређивања оцене сваког судијског помоћника на годишњем нивоу узимају у обзир и објављени стручни и научни радови као део оцене од које зависи његово напредовање, иако је Законом о државним службеницима као једно од начела деловања државних службеника предвиђено начело једнаке могућности којим се свим државним службеницима обезбеђује једнакост када се одлучује о њиховом напредовању, награђивању и судској заштити (члан 11. Закона). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">ИВ <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">            Полазећи од свега претходно изложеног, Уставни суд је оценио да има основа да, сагласно одредби члана 53. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др.закон и 103/15), покрене поступак за оцену уставности оспорене одредбе члана 63. став 1. Закона о уређењу судова у делу који гласи: "и објављени стручни и научни радови". <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">            На основу члана 107. став 1. Закона о Уставном суду, Суд је одлучио да ово решење достави Народној скупштини, као доносиоцу оспореног акта, на одговор, са роком за давање одговора од 60 дана од дана пријема овог решења. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">            Сагласно свему претходно изложеном, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 1) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">Весна Илић Прелић