Преглед документа Уж-353/2008

Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби С.М. из А., на основу члана 167. став 4. у вези чланa 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 30. октобра 2008. године, донео је

Одбија се као неоснована уставна жалба С.М. изјављена против решења Општинског суда у Алексинцу К. бр. 345/07 од 31. октобра 2007. године и решења Окружног суда у Нишу Кж. бр. 1859/07 од 14. фебруара 2008. године.

1. Уставном суду поднета је благовремена и дозвољена уставна жалба С.М. из А. изјављена против решења Општинског суда у Алексинцу К.бр. 345/07 од 31. октобра 2007. године и решења Окружног суда у Нишу Кж. 1859/07 од 14. фебруара 2008. године. Мада су уставну жалбу потписали С. и Г.М, Уставни суд је оценио да је подносилац уставне жалбе само С.М., имајући у виду да само С.М. оспорава одлуке судова, као и чињеницу да је оспореним решењем Окружног суда у Нишу одбијена његова жалба.
2. Подносилац уставне жалбе сматра да се оспореним решењима крше његова Уставом загарантована права из чл. 22, 32, 36. и 145. Устава Републике Србије, као и одредбе Законика о кривичном поступку и Кривичног законика Србије. Као разлог оспоравања наведених аката, подносилац уставне жалбе наводи да је у кривичном поступку који је претходио доношењу решења К. бр. 345/07 од 31. октобра 2007. године учествовао судија, који, по Законику о кривичном поступку, није могао бити поступајући судија, јер се против њега води кривични поступак. На овај начин је, по мишљењу подносиоца уставне жалбе, повређена одредба члана 40. тачка 6. Законика о кривичном поступку. Даље се у уставној жалби наводи да су оба суда прекршила члан 274. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку, јер нису испоштовала начело контрадикторности у поступку, односно "нису прибавили одговор на тужбу од стране туженог". Поред наведеног, оба суда су прекршила и одредбу члана 369. став 1. тачка 1. Кривичног законика, јер се актом Кж. бр.1859/07 "срамно" констатује да дела која су предмет оптужбе нису кривична дела. Предлаже Суду да оспорена решења поништи као незаконита.
3. Председник Општинског суда у Алексинцу, изјашњавајући се поводом навода из уставне жалбе, истакао је да се судија В.С., након добијања предмета К. бр. 345/07 обратио председнику суда и тражио изузеће из разлога што се у кривичном поступку који се водио пред судом у Врању против жалиоца, јављао у својству оштећеног. У смислу члана 40. став 1. тачка 6. Законика о кривичном поступку, именовани је изузет из рада по наведеном предмету и предмет је дат у рад судији Б.С. Дана 31. октобра 2007. године судија С. је донео решење, којим је одбио приватну тужбу тужилаца С. и Г.М. из Алексинца. Против овог решења тужилац С.М. је изјавио жалбу коју је Окружни суд у Нишу одбио као неосновану својим решењем Кж. бр. 1859/07 од 14. фебруара 2008. године.
У одговору на уставну жалбу председника Окружног суда у Нишу наведено је, поред осталог, да у поступку по приватној тужби због кривичног дела увреде из члана 170. став 1. и клевете из члана 171. Кривичног законика нема повреде члана 22. Устава Републике Србије, јер је жалиоцу омогућено да у судском поступку остварује своја права. Председник Суда сматра да нема ни повреде члана 32. Устава, будући да је судску одлуку донео независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року. Надаље, по мишљењу председника суда, није учињена ни повреда члана 36. Устава, имајући у виду да је решење Окружног суда у Нишу донето у поступку по изјављеној жалби.
4. Према одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе, у границама захтева подносиоца, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено његово Уставом зајемчено право или слобода.
5. Уставни суд је, у спроведеном поступку, извршио увид у решење Општинског суда у Алексинцу К. бр. 345/07 од 31. октобра 2007. године и решење Окружног суда у Нишу Кж.бр. 1859/07 од 14. октобра 2008. године и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у конкретном случају и то:
Оспореним решењем Општинског суда у Алексинцу К. бр. 345/07 од 31. октобра 2007. године одбијена је приватна тужба двоје тужилаца, међу којима је и подносилац уставне жалбе, поднета против окривљене Ц.Г. из Алексинца, вишег пореског инспектора канцеларијске контроле Пореске управе – Филијале Ц Алексинац, због кривичног дела увреде из члана 170. став 1. и клевете из члана 171. став 1. Кривичног законика. Ово решење је донео судија Б.С., коме је сагласно годишњем распореду предмет додељен у рад након изузећа судије В.С. У образложењу оспореног првостепеног решења наводи се да је суд нашао да из навода приватне тужбе не произлазе обележја кривичних дела која се стављају на терет окривљеној.
Оспореним решењем Окружног суда у Нишу Кж. Бр. 1859/07 од 14. фебруара 2008. године одбијена је, као неоснована, жалба подносиоца уставне жалбе изјављена против решења Општинског суда у Алексинцу К.бр. 345/07 од 31. октобра 2007. године. У образложењу решења наведено је, поред осталог, да је Окружни суд размотрио све списе ове кривичне ствари, заједно са побијаним решењем, па је након оцене жалбених навода нашао да је жалба неоснована. Окружни суд је оценио да у радњама окривљене Г.Ц. нема обележја кривичних дела која јој се стављају на терет и нашао да је првостепени суд правилно поступио када је, одлучујући у смислу члана 441. став 1. у вези члана 274. став 1. Законика о кривичном поступку, одбио приватну тужбу подносиоца уставне жалбе против окривљене Г.Ц., јер дела која су предмет тужбе нису кривична дела.
6. Према члану 22. став 1. Устава, свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале. Чланом 32. став 1. Устава гарантовано је свакоме право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега. Сагласно члану 36. став 2. Устава, свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу. И најзад, чланом 145. став 4. Устава прописано је да судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд, у законом прописаном поступку.
Оцењујући разлоге и наводе изнете у уставној жалби са становишта наведених уставних одредби, Уставни суд је утврдио да оспореним решењима у судском поступку нису повређена права подносиоца уставне жалбе гарантована одредбом члана 22. Устава, јер му је омогућено да у судском поступку остварује, односно штити своја права подношењем приватне тужбе против окривљене због кривичних дела увреде и клевете предвиђених одредбама Кривичног законика. Уставни суд је, такође, утврдио да у поступку доношења првостепеног решења није повређено уставно право подносиоца из члана 32. став 1. Устава да независан, непристрасан и законом већ установљен суд правично и у разумном року јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, будући да је поступајући судија у овој кривичној ствари изузет у раду у предмету К. бр. 345/07 и предмет дат у рад другом судији који по годишњем распореду замењује поступајућег судију у овом предмету. По оцени Уставног суда, неосновано је позивање подносиоца на повреду права из члана 36. Устава из разлога што је Окружни суд у Нишу као стварно и месно надлежан суд, у смислу одредаба члана 84. Закона о судовима ("Службени гласник РС", бр. 46/91, 60/91, 18/92 и 71/92) и одредаба чл. 13. и 22. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС" бр. 63/01, 42/02, 27/03, 130/03, 29/04, 101/05 и 46/06), донео оспорено решење по изјављеном правном леку – жалби на првостепено решење Општинског суда у Алексинцу. У погледу навода у уставној жалби којима се указује на повреду одредбе члана 145. став 4. Устава, према којој судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд, у законом прописаном поступку, Уставни суд је, такође, утврдио да оспореним другостепеним решењем није учињена повреда цитиране одредбе Устава, с обзиром на то да је Окружни суд као стварно надлежан суд у законом прописаном поступку поступао по жалби подносиоца уставне жалбе и преиспитивао оспорену одлуку Општинског суда у Алексинцу, што је сагласно и одредби члана 380. Законика о кривичном поступку ("Службени лист СРЈ", број 71/01, 68/02 и "Службени гласник РС", бр, 85/05 и 118/05), према којој по жалби на пресуду првостепеног суда одлучује другостепени суд.
7. На основу изложеног, Уставни суд је оценио да решењем Општинског суда у Алексинцу К.бр. 345/07 од 31. октобра 2007. године и решењем Окружног суда у Нишу Кж. Бр. 1859/07 од 14. фебруара 2008. године, подносиоцу уставне жалбе нису повређена права из одредаба члана 22. став 1, члана 32. став 1, члана 36. став 2. и члана 145. став 4. Устава. Зато је, на основу одредаба члана 45. тачка 9) и члана 89. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07), уставна жалба одбијена као неоснована.