Преглед документа Уж-141/2008

Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Љ. М. из Б., на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 18. септембра 2008. године, донео је

Одбија се као неоснована уставна жалба Љ.М. изјављена због поступања Министарства унутрашњих послова - Полицијске управе Чачак 16. јануара 2008. године у предмету Пу 1220/07.

1. Уставном суду је поднета благовремена и дозвољена уставна жалба Љ.М. из Б., изјављена због поступања Министарства унутрашњих послова - Полицијске управе Чачак, 16. јануара 2008. године у предмету Пу 1220/07.
2. Подносилац уставне жалбе наводи да је, 16. јануара 2008. године, у просторијама Полицијске управе Чачак, полицијски службеник ове управе, саслушавајући жалиоца у својству осумњичене, поступао на начин којим је вређао њено људско достојанство, а у присуству адвоката И.Ч, као браниоца осумњичене, тако што је одбио да јој предочи основе сумње за извршена кривична дела која јој се стављају на терет, рекавши „нећу да правим циркус од саслушања“ и одбивши да у записник унесе захтев за његово изузеће као службеног лица. Жалилац сматра да су јој оваквим понашањем службеног лица приликом саслушања повређена права на достојанство и слободан развој личности из члана 23. и посебна права окривљеног из члана 33. Устава Републике Србије.
3. Полицијска управа Чачак, у изјашњењу на наводе из уставне жалбе, оспорила је тврдње подносиоца уставне жалбе да су јој приликом саслушања у просторијама ове полицијске управе 16. јануара 2008. године повређена уставна права. У детаљном извештају о току саслушања Љ.М. нарочито се истиче да је саслушање обављено у присуству браниоца осумњичене адвоката И.Ч, да су јој предочена њена права у овом поступку (да има право на браниоца, да може изнети своју одбрану, односно да има право да се брани ћутањем), као и да јој је, на њен захтев да јој се предоче докази на основу који проистичу основи сумње због којих се терети, стављена на увид целокупна документација и браниоцу допуштено вршење увида у исту, те да је у погледу захтева за изузеће овлашћеног службеног лица, који је усмено саопштила, упућена о начину и форми подношења овог захтева.
4. Према одредбама члана 170. Устава Републике Србије уставна жалба се може поднети против појединачних аката или радњи др¬жав¬них органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Ус¬та¬вом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
Чланом 23. Устава предвиђено је да је људско достојанство неприкосновено и да су сви дужни да га поштују и штите, те да свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом.
Чланом 33. Устава утврђено је да: свако ко је окривљен за кривично дело има право да у најкраћем року, у складу са законом, подробно и на језику који разуме, буде обавештен о природи и разлозима дела за које се терети, као и о доказима прикупљеним против њега (став 1.); свако ко је окривљен за кривично дело има право на одбрану и право да узме браниоца по свом избору, да с њим несметано општи и да добије примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране (став 2.); окривљени који не може да сноси трошкове браниоца, има право на бесплатног браниоца, ако то захтева интерес правичности, у складу са законом (став 3.); свако ко је окривљен за кривично дело, а доступан је суду, има право да му се суди у његовом присуству и не може бити кажњен, ако му није омогућено да буде саслушан и да се брани (став 4.); свако коме се суди за кривично дело има право да сам или преко браниоца износи доказе у своју корист, испитује сведоке оптужбе и да захтева да се, под истим условима као сведоци оптужбе и у његовом присуству, испитују и сведоци одбране (став 5.); свако коме се суди за кривично дело има право да му се суди без одуговлачења (став 6.); лице које је окривљено или коме се суди за кривично дело није дужно да даје исказе против себе или против лица блиских себи, нити да призна кривицу (став 7.); сва права која има окривљени за кривично дело има, сходно закону и у складу са њим, и физичко лице против кога се води поступак за неко друго кажњиво дело (став 8.).
5. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у изјашњење о наводима уставне жалбе Полицијске управе Чачак од 13. јуна 2008. године и записник о саслушању жалиоца као осумњичене од 16. јануара 2008. године у предмету Пу 1220/07 и утврдио следеће чињенице од значаја за одлучивање у овом случају.
Подносилац уставне жалбе је 16. јануара 2008. године саслушавана у присуству свога браниоца, адвоката И.Ч. из Ч., у просторијама Полицијске управе Чачак, по захтеву Окружног јавног тужилаштва у Чачку број Ктр. 5/07 од 31. јануара 2007. године и 4. октобра 2007. године, ради тражене провере у вези продаје имовине Предузећа "Т." из Ч. Том приликом су јој предочена њена права у овој фази поступка, да има право на браниоца, да може изнети своју одбрану и одговарати на постављена питања, као и да има право да то не учини, па се изјаснила да ће изнети своју одбрану и одговарати на питања у присуству свога браниоца, свесна да све што каже може бити употребљено против ње и онога што јој се ставља на терет. Подносилац уставне жалбе је изјавила да захтева да јој се предоче докази на основу којих проистичу основи сумње због којих се терети, да би могла да се изјасни. Од стране овлашћеног службеног лица Полицијске управе јој је саопштено да јој се целокупна документација ставља на увид и браниоцу допушта вршење увида у исту у канцеларији бр. 33, обзиром да те документације има око 100 кг, па јој овлашћено службено лице допушта да исту прегледа уз напомену да јој неће дозволити "да од овога прави циркус". У току саслушања и изношења своје одбране жалилац је поставила захтев за изузеће службеног лица које је водило овај поступак, који није прихваћен, већ јој је дато објашњење да такав захтев упути на одговарајући начин надлежним службеним лицима, а да у овом поступку и током овог саслушања то не може бити размотрено. Жалилац је у присуству браниоца изјавила да користи прилику да прекине давање своје одбране из разлога што је, у међувремену, посредством присутног браниоца, поднела писани захтев за изузеће овлашћеног службеног лица ове полицијске управе, јер се не поштује њен лични интегритет. Записник о саслушању жалиоца нису потписали ни жалилац, а ни њен бранилац из разлога што сматрају да у записник није у потпуности унета садржина изјаве осумњичене, што је констатовано у записнику.
6. Оцењујући разлоге и наводе изнете у уставној жалби са становишта чл. 23. и 33. Устава, Уставни суд је утврдио да, приликом саслушања жалиоца као осумњичене у Полицијској управи Чачак 16. јануара 2008. године, нису пов¬ре¬ђе¬на њена уставна права на достојанство и слободан развој личности из члана 23. и посебна права окривљеног из члана 33. Устава. Подносилац уставне жалбе није доставила ниједан доказ (изјаву браниоца, примерак захтева за изузеће и сл.) у прилог тврдњи да су јој конкретном приликом повређена наведена уставна права. При томе, Суд је имао у виду да је жалилац као осумњичена приликом саслушања упозорена о правима које има у тој фази поступка, да је саслушању осумњичене присуствовао њен бранилац, да је удовољено њеном захтеву да јој се предоче сви докази у вези са кривичним делима која јој се стављају на терет, да је у погледу захтева за изузеће овлашћеног службеног лица упућена да исти преда у писаном облику преко писарнице Полицијске управе, да је након подношења писаног захтева за изузеће саслушање прекинуто, што све не указује на тачност тврдњи подносиоца уставне жалбе да су повређена њена права на достојанство и слободан развој личности из члана 23. и посебна права окривљеног из члана 33. Устава.
На основу изложеног, члана 45. тачка 9) и члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/2007), уставна жалба је одбијена као неоснована.