Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Братислав Ђокић, др Горан П. Илић, Снежана Марковић, др Драгана Коларић, др Јован Ћирић, Сабахудин Тахировић и др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), чланови Већа, у поступку по уставној жалби С. П . из Пирота, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 8. фебруара 2018. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба С. П . изјављена против решења Апелационог суда у Нишу Кж2. 173/15 од 17. марта 2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. С. П . из Пирота је, 2. априла 201 5. године, преко пуномоћника Б. Ј , адвоката из Пирота, Уставном суду поднео уставну жалбу против решења означеног у изреци , због повреде права на ограничено трајање притвора зајемченог одредбом члана 31. Устава Републике Србије.
Уставном жалбом се оспорава другостепена судска о длука кој ом је према подносиоцу уставне жалбе, након ступања оптужнице на правну снагу, правноснажно продужен притвор због постојања притворског разлога прописаног одредбом члана 211. став 1. тачка 4) Законика о кривичном поступку.
У уставној жалби је наведено да оспорено решење не садржи ваљано образложење и индивидуализацију разлога за продужење притвора, јер је пропуштено да се тачно и одређено изнесе на који начин узнемирење јавности може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка, с обзиром на то да је и Уставни суд у Одлуци Уж-8802/2013 од 4. децембра 2013. године исказао став да одлука о продужењу притвора по наведеном основу не може бити донета само позивањем на апстрактну тежину кривичног дела.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку из достављене документације и одговора Вишег суда у Пироту Су VIII 126/16 од 9. маја 2016. године, те увидом у веб -сајт www.portal.sud.rs, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овом уставносудском предмету:
Против подносиоца је, у време подношења уставне жалбе, вођен кривични поступак по оптужници надлежног јавног тужилаштва због оправдане сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у саизвршилаштву из члана 246. став 1. у вези са чланом 33. Кривичног законика и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. Кривичног законика.
Према подносиоцу уставне жалбе притвор је одређен решењем Вишег суда у Пироту Кппр. 14/14 од 1. фебруара 2014. године из разлога прописаних одредбом члана 211. став 1. тач. 2) и 4) Законика о кривичном поступку, који му се рачуна од 12. априла 2014. године, када је лишен слободе. Притвор је према подносиоцу продужаван у току истраге по истим законским основима, да би након подизања и потврђивања оптужнице био отклоњен притворски основ прописан одредбом члана 211. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку. Притвор је према подносиоцу уставне жалбе укинут решењем Вишег суда у Пироту К. 110/15 од 21. јула 2015. године.
Подносилац се, до подношења уставне жалбе (2. април 2015. године) налазио у притвору непуних годину дана, рачунајући од 12. априла 2014. године, када је лишен слободе.
Решењем Вишег суда у Пироту Кв. 30/15 од 27. фебруара 2015. године, које је потврђено решењем Апелационог суда у Нишу које се оспорава уставном жалбом, према подносиоцу уставне жалбе , након потврђивања оптужнице, продужен је притвор на основу одредбе члана 211. став 1. тачка 4) Законика о кривичном поступку, за које је законом запрећена казна затвора у трајању преко десет година. У образложењу наведеног решења наведено је да се окривљеном С. П. ставља на терет да је од окривљеног Д.Р. по претходном договору узимао опојну дрогу хероин у праху и грумену, коју је чувао у кући његових родитеља, а у којој је приликом претреса пронађено више кеса од ПВЦ материјала у којима се налазила размерена у различитим мањим количинама опојна дрога, коју је окривљени С. П . паковао у мање пакетиће по упутству окривљеног Д.Р. У образложењу нав еденог решења је оцењено да начин извршења кривичног дела јесте довео до узнемирења јавности, јер постоји оправдана сумња да је продаја опојне дроге вршена у дужем временском периоду, по претходном договору окривљених, који су се организовали на тај начин што је окривљени Д.Р. набављао опојну дрогу и предавао је окривљеном С. П . на чување, а С . је по упутству Д.Р. паковао опојну дрогу у мање пакетиће, износио му исту и предавао на улици, након чега је окривљени Д.Р. опојну дрогу продавао корисницима на територији Пирота. Наведени начин извршења кривичног дела указује на континуирано предузимање радњи које је довело до узнемирења јавности, с обзиром на то да је Пирот мала средина, окривљени су познати својим суграђанима, а након што су окривљени лишени слободе цео случај је изашао у јавност и у граду се створила таква атмосфера, да се причало о том догађају, а да је и шира јавност била узнемирена говори и анонимно писмо које је упућено Вишем јавном тужилаштву од стране „родитеља“ из којег се закључује да предметни догађај није оставио јавност равнодушном. У образложењу наведеног решења је такође наведено да се тешке последице кривичног дела огледају у томе што постоји оправдана сумња да су опојну продавали у дужем временском периоду, већем броју лица, те да се ради о врсти опојне дроге, хероину, која може тешко угрозити здравље већег броја лица о чему сведочи и већи број смртних случајева на територији Пирота који су се у последње време догодили због употребе опојне дроге хероин, а узнемирење јавности може угрозити правично и несметано вођење кривичног поступка на тај начин што може бити створен известан притисак на суд приликом одлучивања о постојању кривчне одговорности окривљених.
Оспореним решењем одбијене су жалбе бранилаца окривљених, па је потврђено решење Вишег суда у Пироту Кв. 30/15 27. фебруара 2015. године, са образложењем да околности да је оптужени С. П . оправдано сумњив да је од оптуженог Д.Р, по претходном договору, узимао опојну дрогу хероин у праху и грумену, чувао је у кући његових родитеља, те да је приликом претреса пронађена опојна дрога ближе означена у образложењу побијаног решења, коју опојну дрогу је С . П . паковао у мање пакетиће и предавао оптуженом Д.Р, који ју је даље продавао, јесу околности које су довеле до узнемирења јавности која може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка. У образложењу наведеног решења је даље оцењено и да наведене околности, при чињеници да постоји оправдана сумња да је продаја опојне дроге вршена у дужем временском периоду, од почетка 2013. до 12. априла 2014. године, количина која је продата као и количина која је пронађена (1350,07 гр бруто тежине) , те врста дроге, за коју постоји оправдана сумња да је продавана већем броју лица у једној малој средини каква је град Пирот, а у којој је дошло до одређеног броја смртних случајева услед употребе опојне дроге, правилан је закључак првостепеног суда да узнемирење јавности није изгубило на интезитету, те да исто постоји у тренутку доношења побијаног решења и да би пуштањем на слободу било угрожено вођење предметног кривичног поступка.
Из одговора Вишег суда у Пироту Су VIII 126/16 од 9. маја 2016. године произлази да је пресудом тога суда К. 41/14 од 4. фебруара 2016. године С. П . оглашен кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. Кривичног законика и кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези са чланом 33. Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од пет година и десет месеци и новчану казну у износу од 100.000,00 динара, а да је жалбени поступак још увек у току.
Увидом у веб-сајт www.portal.sud.rs, У ставни суд је утврдио да је након спроведене истраге Више јавно тужилаштво подигло 2. септембра 2014. године оптужницу против подносиоца уставне жалбе и још једног окривљеног лица због кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. Кривичног законика и кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези са чланом 33. Кривичног законика; да је оптужница стала на правну снагу 9. октобра 2014. године; да је припремно рочиште било заказано пет пута, те одржано 6. фебруара 2015. године; да је, до подношења уставне жалбе (2. априла 2015. године) главни претес био заказан и одржан два пута; да је у наредном периоду до укидања притвора према о кривљеном 21. јула 2015. године, главни претрес који је четири пута заказиван, одржан два пута; д а је до доношења првостепене пресуде 4. фебруара 2016. године, главни претрес био заказан још девет пута, од чега три пута није одржан.
4. Одредбама члана 31. Устава, на чије повреде се позива подносилац у уставној жалби, утврђено је: да трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, имајући у виду разлоге притвора, да притвор одређен одлуком првостепеног суда траје у истрази најдуже три месеца, а виши суд га може, у складу са законом, продужити на још три месеца, а ако до истека овог времена не буде подигнута оптужница, окривљени се пушта на слободу (став 1.); да п осле подизања оптужнице трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, у складу са законом (став 2); да се п ритвореник пушта да се брани са слободе чим престану разлози због којих је притвор био одређен (став 3) .
Закоником о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је: да пре доношења правноснажне одлуке о изрицању кривичне санкције, окривљеном могу бити ограничене слободе и права само у мери неопходној за остварење циља поступка, под условима прописаним овим закоником (члан 10. став 1.); да се притвор може одредити само под условима предвиђеним у овом законику и само ако се иста сврха не може остварити другом мером, да је дужност свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору и да ће се у току целог поступка притвор укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен (члан 210. ст. 1. до 3.).
Сагласно одредби члана 211. став 1. тачка 4) ЗКП, притвор се може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако је за кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора преко десет година, односно казна затвора преко пет година за кривично дело са елементима насиља или му је пресудом првостепеног суда изречена казна затвора од пет година или тежа казна, а начин извршења или тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.
Чланом 216. ЗКП је, поред осталог, прописано: да од предаје оптужнице суду па до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, притвор се може одредити, продужити или укинути решењем већа (став 1.); да се решење о одређивању, продужењу или укидању притвора доноси по службеној дужности или на предлог странака и браниоца (став 2.); да је веће дужно да и без предлога странака и браниоца испита да ли још постоје разлози за притвор и да донесе решење о продужењу или укидању притвора, по истеку сваких 30 дана до потврђивања оптужнице, а по истеку сваких 60 дана након потврђивања оптужнице па до доношења првостепене пресуде (став 3.); да против решења из става 2. овог члана странке и бранилац могу изјавити жалбу, а јавни тужилац може изјавити жалбу и против решења којим је одбијен предлог за одређивање притвора, да се жалба, решење и остали списи достављају одмах већу и да жалба не задржава извршење решења (став 5.).
5. Уставни суд је из навода уставне жалбе утврдио да се суштина навода подносиоца о повреди права члана 31. Устава у односу на оспорена решења заснива на тврдњама да није било основа да му се притвор продужи на основу одредаба члана 211. став 1. тачка 4) ЗКП, јер не постоје образложени разлози који би оправдали меру притвора.
Приликом оцене основаности навода уставне жалбе у односу на истакнуту повреду права на ограничено трајање притовра, Уставни суд и у овом уставносудском предмету полази од већ заузетог става да уставно јемство да суд трајање притвора своди на најкраће време, имајући у виду разлоге притвора, значи обавезу надлежних судова да у својим одлукама наведу релевантне и довољне разлоге којима се оправдава трајање мере притвора, као и да у вођењу поступка у коме се према окривљеном примењује мера притвора покажу примерену хитност ( видети, најпре, одлуке Уж-4940/2010 од 31. марта 2011. године и Уж- 1429/2008 од 16. јула 2009. године).
Уставни суд је утврдио да је притвор према подносиоцу уставне жалбе продужен због постојања оправдане сумње да је изврши о кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези са чланом 33. Кривичног законика, за које је запрећена казна затвора од најмање десет година. Притвор је према подносиоц у уставне жалбе оспореним решењ ем продужен на основу одредбе члана 211. став 1. тачка 4) ЗКП, односно због тога што су начин извршења и тежина последице кривичног дела довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано вођење кривичног поступка.
У образложењу оспореног решења Апелационог суда у Нишу, те првостепног решења произлази да су судови оценили да постоји оправдана сумња да је оптужени С. П . оправдано сумњив да је од оптуженог Д.Р, по претходном договору, узимао опојну дрогу хероин у праху и грумену, чувао је у кући његових родитеља, те да је приликом претреса пронађена опојна дрога ближе означена у образложењу побијаног решења, коју опојну дрогу је С . П . паковао у мање пакетиће и предавао оптуженом Д.Р, који ју је даље продавао , да наведене околности, при чињеници да постоји оправдана сумња да је продаја опојне дроге вршена у дужем временском периоду, од почетка 2013. године до 12. априла 2014. године, као и количина која је продата, односно количина која је пронађена (1350,07 гр бруто тежине), те врста дроге, за коју постоји оправдана сумња да је продавана већем броју лица у једној малој средини каква је град Пирот и да је дошло до одређеног броја смртних случајева услед употребе опојне дроге, представљају околности које указују на правилан закључак првостепеног суда да узнемирење јавности није изгубило на интезитету, те да исто постоји у тренутку доношења побијаног решења и да би пуштањем на слободу било угрожено вођење предметног кривичног поступка, на тај начин што може бити створен известан притисак на суд приликом одлучивања о постојању крив ичне одговорности окривљених.
Уставни суд је оценио да је оспорен о решењ е заснован о на уставноправно прихватљивом тумачењу процесног права, те да су надлежни судови поступали у складу са ЗКП када су утврдили да постоје услови да се подносиоц у уставне жалбе продужи притвор по означеном законском основу. Наиме, по оцени Уставног суда, надлежни судови су у првостепеном и оспореном другостепеном решењу навели и јасно образложили, поред висине запрећене казне, конкретне околности које су у овом случају, због начина извршења и тежин а последице кривичног дела ( неовлашћена производња и стављање у промет веће количине опојне дроге – хероин, континуирано у дужем временском периоду, по претходном договору са још једним саокривљеним, у малој средини у којој је у блиско претходном периоду од конзумирања наркотика преминуло више лица), довеле до узнемирења јавности које могу угрозити несметано вођење кривичног поступка и које није смањило свој интезитет ни у време доношења оспореног решења . Уставни суд је нашао да су у оспорен ом решењу утврђене конкретне чињенице које указују да је услед начина извршења и тежине последице кривичног дела за које се подноси лац сумњичи, дошло до одговарајућег степена узнемирења јавности, које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.
Имајући у виду све до сада изложено, Уставни суд је оценио као неосноване наводе подносиоца да није било основа да оспорено решење не садржи јасне и индивидуализоване разлоге за продужење притовра према подносиоцу, да не постоје разлози који би оправдали ову меру, односно да су оспорена решења необразложена.
Уставни суд надаље наглашава да је за оцену основаности навода којима се указује на повреду права на ограничено трајање притвора од значаја и то да ли је кривични поступак вођен у складу са захтевом хитности.
С тим у вези, Уставни суд је утврдио: да се подноси лац до дана подношења уставне жалбе (2. априла 2015. године) налазио у притвору непуних годину дана (рачунајући од 12. априла 2014. године када је лишен слободе), за које време је спроведена истрага, подигнута и потврђена оптужница, одржано припремно рочиште и два главна претреса; да је кривични поступак у коме је донето оспорен о решење вођен против два лица због два кривична дела, те да је истрага против подносиоца уставне жалбе трајала пет месеци. Уставни суд је оценио да наведено указује да је су надлежни судови поступа ли са примереном хитношћу у вођењу кривичног поступка , док је притвор према подносиоцу уставне жалбе трајао. Иако након потврђивања оптужнице четири месеца нису били испуњени услови за одржавање припремног рочишта, Уставни суд сматра да су надлежни судови, посматрајући целокупан период од непуних годину дана од лишавања слободе подносиоца уставне жалбе, са посебном пажњом приступали вођењу поступка, као и да је, у околностима конкретног случаја, основаност даљег задржавања подноси оца уставне жалбе у притвору пажљиво и свестрано разматрана.
Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је оценио да су оспорена решења о продужењу притвора донета из разлога и у поступку који су предвиђени законом, као и да су у њима наведени релевантни и довољни разлози због којих је надлежни суд сматрао да је мера притвора неопходна ради вођења кривичног поступка, који се, до тада, водио са примереном хитношћу.
Следом свега наведеног, Уставни суд је нашао да оспореним решењима нису повређена Уставом зајемчена права подносиоца уставне жалбе из члана члана 31. ст . 2. и 3. Устава, те је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 -Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15), одбио уставну жалбу као неосновану.
6. Следом свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.