Уставни суд у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић и судије Татјана Бабић, Братислав Ђокић, др Горан П. Илић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец, др Милан Марковић, Снежана Марковић, Мирослав Николић, Милан Станић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић, др Јован Ћирић, др Милан Шкулић и др Тијана Шурлан, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 11. маја 2017. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 137. став 2. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-Одлука УС и 96/15).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 137. став 2. Закона наведеног у изреци. Подносилац иницијативе сматра да је прописивање рока у коме се могу исправити грешке учињене приликом уписа или брисања уписа стварних права на непокретностима у супротности са одредбама члана 58. Устава Републике Србије, односно са „правом на својину и другим имовинским правима која не могу да застаре“. Иницијатор је мишљења да из оспорене одредбе произлази да по истеку прописаног рока, исправку није могуће захтевати нити отклонити грешку чак и уколико је грешком, односно погрешним уписом, повређено право својине или друго стварно право одређеног лица, односно да се „у случају грешке учињене приликом уписа или брисања права својине или другог стварног права директно врши повреда ових права коју није могуће отклонити исправком уколико је протекао рок од пет година.“
У спроведеном поступку Уставни суд је констатовао да је оспорена одредба члана 137. став 2. Закона, којом је било прописано да се грешке, недостаци и пропусти о уписаним стварним правима на непокретностима, могу исправити у року од пет година од дана уписа у одржавању катастра непокретности, или у року од пет година од дана почетка примене катастра непокретности, у току поступка пред Уставним судом измењена одредбом члана 58. Закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, број 96/15), тако што је рок у коме се могу исправити грешке, недостаци и пропусти о уписаним стварним правима на непокретностима продужен на десет година.
Имајући у виду да се иницијативом доводи у питање уставност постојања, а не дужина рока за исправку грешака, недостатака и пропуста о уписаним стварним правима на непокретностима, Уставни суд је у разматрању спорног законског решења имао у виду интегрални текст одредбе члана 137. став 2. Закона.
Закон о државном премеру и катастру ( „Службени гласник РС“, бр. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-Одлука УС и 96/15) донела је Народна скупштина на седници одржаној 31. августа 2009. године, а ступио је на снагу 11. септембра 2009. године. Овим законом уређују се стручни послови и послови државне управе који се односе на државни премер, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, топографско-картографску делатност, процену вредности непокретности, геодетско-катастарски информациони систем и Националну инфраструктуру геопросторних података и геодетски радови у инжењерско-техничким областима (члан 1.). Законом је, између осталог, прописано: да је катастар непокретности основни и јавни регистар о непокретностима и стварним правима на њима, (члан 4. став 1.); да на поједина питања уписа стварних права која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује својина и друга стварна права, а на поједина питања поступка која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак (члан 7.); да у поступку одржавања катастра непокретности и оснивања и одржавања катастра водова, у првом степену решава ужа унутрашња јединица Завода образована за територију општине, града, односно градске општине - служба за катастар непокретности (у даљем тексту: Служба) (члан 11. став 2.); да се својина и друга стварна права на непокретностима стичу, преносе и ограничавају уписом у катастар непокретности (конститутивност уписа), а престају брисањем уписа (члан 60. став 1.); да је ималац права на непокретности обавезан да поднесе захтев за упис непокретности и права својине у катастар непокретности (члан 61. став 1.); да су подаци о непокретностима уписани у катастар непокретности истинити и поуздани и нико не може сносити штетне последице због тог поуздања (члан 63.); да су врсте уписа у катастар непокретности, између осталог, упис непокретности и упис права (члан 73. тач. 1) и 2)); да је упис стварних права упис којим се стичу, преносе, ограничавају или престају право својине и друга стварна права на непокретностима, ако законом за поједина права није одређено да упис има декларативно дејство (члан 75.); да је одржавање катастра непокретности прикупљање, утврђивање и провођење насталих промена на непокретностима и стварним правима на њима, које су од утицаја на податке катастра непокретности настале после потврђивања катастра непокретности у складу са одредбама овог закона (члан 113.); да је ималац права на непокретности дужан да у року од 30 дана од настанка промене поднесе захтев за провођење промене Служби (члан 117. став 1.); да се упис у катастар непокретности врши на основу приложених исправа у складу са захтевом, или на основу закона којим је одређен упис (члан 121. став 1.); да су странке у поступку уписа: лице у чију корист се одлучује о упису, уписани претходник и свако лице ради заштите својих права или правних интереса (члан 122.); да се захтев за упис подноси у писаном облику, као папирни или електронски документ, а да захтев може поднети странка из члана 122. овог закона (члан 123. ст. 1. и 3.); да се о захтеву за упис одлучује решењем на основу исправа и доказа поднетих уз захтев (члан 126. став 1.); да решење о упису у катастар непокретности садржи: врсту уписа, врсту права, означење непокретности, податке о лицу у чију корист се врши упис, податке о уписаном претходнику, основ уписа, податке о висини таксе, својеручни, односно електронски потпис овлашћеног лица и друго (члан 127. став 1.). Одредбом члана 128. Закона прописано је да се упис у катастар непокретности врши даном доношења решења којим је упис дозвољен, са дејством од момента пријема захтева, уз истовремени упис по службеној дужности забележбе ради чињења видљивим да решење о упису није коначно, броја решења, као и брисање забележбе поднетог захтева (став 1.), да се упис у катастар непокретности врши и на основу другостепеног решења којим се дозвољава упис или на основу судске одлуке из управног спора, даном пријема другостепеног решења, односно судске одлуке у надлежној Служби (став 2.), да се под уписом у случајевима из ст. 1. и 2. овог члана, подразумева и брисање права на непокретности, као и брисање уписа извршеног првостепеним решењем које је поништено (став 3.).
Одредбе члана 137. Закона систематизоване су у поглављу 7. под називом „Одржавање катастра непокретности“, у одељку 7.3. „Исправљање грешака у одржавању катастра непокретности“. Одредбом става 1. наведеног члана Закона одређено је да у поступку одржавања катастра непокретности Служба по службеној дужности или по захтеву странке, исправља све утврђене грешке, недостатке и пропусте у подацима о непокретностима. Оспореном одредбом става 2. члана 137. Закона прописано је да се грешке, недостаци и пропусти о уписаним стварним правима на непокретностима, могу исправити у року од десет година од дана уписа у одржавању катастра непокретности, или у року од десет година од дана почетка примене катастра непокретности. Одредбама члана 137. Закона такође је прописано да о исправци из ст. 1. и 2. овог члана, Служба доноси решење против кога се може изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања решења (став 3.), а да се у смислу става 2. овог члана, не може поступити ако нема сагласности лица које је после погрешног уписа, уписало своје стварно право сматрајући податке катастра непокретности истинитим и потпуним, у складу са начелом поуздања (став 4.).
Из наведних одредаба члана 137. Закона произлази да Закон не прописује рок за исправку утврђених грешака, недостатака и пропуста у подацима о непокретностима, док се грешке, недостаци и пропусти о уписаним стварним правима на непокретностима, могу исправити у року од десет година од дана уписа у одржавању катастра непокретности, или у року од десет година од дана почетка примене катастра непокретности, уз сагласности лица које је после погрешног уписа, уписало своје стварно право.
Одредбом члана 58. став 1. Устава, у односу на коју се иницијативом тражи оцена уставности оспорене законске одредбе, јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.
Разматрајући оспорену одредбу члана 137. став 2. Закона, у смислу навода и разлога подносиоца иницијативе, Уставни суд је пошао од тога да је упис стварних права на непокретностима у катастар непокретности, као основни и јавни регистар о непокретностима и стварним правима на њима, системски уређен Законом о државном премеру и катастру. Сагласно Закону послови државне управе који се односе на катастар непокретности су, између осталог, послови оснивања, обнове и одржавања катастра непокретности за које је надлежан Републички геодетски завод, а упис права и промене права на непокретностима се врши у управном поступку, пред надлежним органом управе. Закон о државном премеру и катастру одређује да се својина и друга стварна права на непокретностима стичу, преносе и ограничавају уписом у катастар непокретности (конститутивност уписа), а престају брисањем уписа, а да се у случајевима одређеним законом, својина и друга стварна права на непокретностима могу стећи и пре уписа у катастар непокретности, а уписом производе правно дејство према трећим лицима (декларативност уписа).
Поред тога што, као јавни регистар треба да омогући да сви уписани подаци о непокретности буду доступни корисницима, катастар непокретности као јединствена евиденција непокретности треба да омогући и заштиту свим савесним учесницима правног промета, који, у смислу начела поуздања из члана 63. Закона, не могу сносити било каве штетне последице због чињенице да се регистровано стање разликује од стварног стања непокретности. Наиме, начело поуздања, као једно од основних начела катастра непокретности, заснива се на претпоставци да дата евиденција непокретноти истинито и поуздано одражава чињенично и правно стање о непокретности, што у смислу оспорене одредбе члана 137. став 2. Закона значи да протеком рока од 10 година, за савесно лице, наступа претпоставка апсолутне тачаности уписаних стварних права на непокретностима, те да се извршени упис више не може оспоравати пред органом надлежним за одржавање катастра непокретности.
Међутим, Уставни суд сматра да протек рока од 10 година или одсуство сагласности лица које је после погрешног уписа уписало своје стварно право сматрајући податке катастра непокретности истинитим и потпуним, не спречава лице које сматра да му је погрешним уписом повређено његово стварно право на непокретности да, сагласно члану 7. Закона о државном премеру и катастру, применом закона којим се уређује својина и друга стварна права, тражи заштиту својих стварних права у судском поступку.
Имајући у виду наведено, Уставни суд је оценио да не стоје наводи иницијатора да се протеком рока прописаним оспореном одредбом члана 137. став 2. Закона врши повреда права својине или другог стварног права у смислу члана 58. став 1. Устава, те је Уставни суд нашао да изнетим разлозима у иницијативи није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности, па је сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15), решио да иницијативу одбаци.
На основу изнетог и одредаба члана 42а став 1. тачка 5) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Весна Илић Прелић