Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Милан Станић, др Милан Шкулић, Мирослав Николић, др Драгана Коларић, Татјана Бабић, др Милан Марковић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Братислава Лаушевића из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 9. новембра 2017. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Братислава Лаушевића и утврђује да је решењем Прекршајног апелационог суда Прж. 10485/15 од 9. јуна 2015. године повређено право подносиоца уставне жалбе на правно средство, из члана 36. став 2 . Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Прекршајног апелационог суда Прж. 10485/15 од 9. јуна 2015. године и одређује да исти суд поново одлучи о жалби Александра Радивојевића, адвоката из Београда, изјављеној против пресуде Прекршајног суда у Београду Пр. 63646/13 од 2 3. марта 2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Братислав Лаушевић из Београда поднео је Уставном суду, 21. јула 2015. године, преко пуномоћника Александра Радивојевића, адвоката из Београда, уставну жалбу против решења Прекршајног апелационог суда наведеног у изреци, због повреде права на правично суђење, на једнаку заштиту права и на правно средство, зајемчених одредбама члана 32. став 1. и члана 36. Устава Републике Србије.
Уставном жалбом се оспорава решење Прекршајног апелационог суда којим је одбачена жалба Александра Радивојевића, адвоката из Београда, против пресуде Прекршајног суда у Београду Пр. 63646/13 од 23. марта 2015. године, као изјављена од стране неовлашћеног лица.
У уставној жалби се наводи да је окривљени , овде подносилац уставне жалбе, дао пуномоћје Александру Радивојевићу , адвокату из Београда, кој им га је овластио да га у његово име и за његов рачун, без икаквих ограничења, заступа пред свим судовима, органима власти и трећим лицима, да улаже све врсте правних лекова и да од њих одустаје, као и да га заступа код судије за прекршаје, код царинских органа и да предузима све друге радње у правном промету, које пуномоћје је окривљени уредно потписао.
Предложено је да Уставни суд утврди повреду истакнутих права и да поништи оспорено другостепено решење.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку , из навода уставне жалбе и достављене документације , утврдио да је оспореним решењем одбачена , као изјављена од стране неовлашћеног лица, жалба, коју је у име окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, против пресуде Прекршајног суда у Београду Пр. 63646/13 од 23. мар та 2015. године изјавио Александар Радивојевић, адвокат из Београда, са образложењем да именовани адвокат није овлашћено лице за изјављивање жалбе против првостепене пресуде, јер је уз жалбу приложио пуномоћје без датум а његовог издавања и без означења броја предмета за који је подносилац жалбе од властодавца ово овлашћење добио. У образложењу оспореног решења је даље наведено да је према одредби члана 119. став 4. Закона о прекршајима бранилац дужан да суду поднесе писмено пуномоћје, а да је садржина пуномоћја детаљно регулисана Кодексом професионалне етике адвоката („Службени гласник РС“, број 27/12), тако што је у члан у 23. ст. 3. и 4. тог акта прописано да пре него што га странка потпише, у пуномоћје треба да буду унети, између осталих података, предмет заступања и датум потписивања, те да осим броја предмета, имена другог адвоката који је ка сније овлашћен за замењивање и исправљања очигледних погрешака у писању, у пуномоћју није дозвољено накнадно уношење других података и промена. Прекршајни апелациони суд закључује да како приложено пуномоћје не садржи датум издавања, који се у исто не може накнадно уносити, то се пуномоћје не може сматрати валидним у смислу наведених одредаба Кодекса професионалне етике адвоката, те се самим тим не може сматрати да је именовани адвокат поднео писмено пуномоћје уз жалбу коју је изјавио, односно да је овлашћен за предузимање ове процесне радње.
Уставни суд је, ради провере основаности навода уставне жалбе, на основу члана 34. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 -Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15), затражио на увид списе предмета Прекршајног суда у Београду Пр. 63646/13 и увидом у исте утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари :
Против подносиоца уставне жалбе вођен је прекршајни поступак због саобраћајног прекршаја, у којем се подносилац, као окривљени, бранио сам. Пресудом Прекршајног суда у Београду Пр. 63646/13 од 23. марта 2015. године подносилац је оглашен кривим због учињеног саобраћајног прекршаја и осуђен на новчану казну у износу од 16.000,00 динара и изречено му је десет казнених поена, као и заштитна мера забране управљања моторним возилом у трајању од шест месеци. Против наведене пресуде, жалбу је , у име окривљеног, изјавио Александар Радивојевић , адвокат из Београда, 29. априла 2015. године, и уз жалбу је приложио пуномоћје потписано од стране окривљеног. Из садржине предметног пуномоћја произлази да је у питању генерално пуномоћје, којим је овде подносилац уставне жалбе овластио именованог адвоката да у његово име и за његов рачун, без икаквих ограничења, пред свим судовима, орг анима власти и трећим лицима, предузима све радње у свим кривичним, парничним, ванпар ничним и управним поступцима, подноси тужбе и одустаје од њих, про ширује их и склапа поравнања, улаже све врсте правних лекова и од њих одустаје, даје изјаве у вези брачних и породичних односа, закључује уговоре о промету непокретности, оверава уговоре код суда и прима или плаћа порез на промет и друге друштвене обавезе, прима новчане упутнице, врши наплату потраживања, даје наследничке изјаве и прима се наслеђа, предузима све банкарске и финансијске послове, закључује све врсте уговора и прима све врсте поклона, заступа га код судије за прекршаје, код царинских органа, и предузима и све друге радње у правном промету. Из списа предмета Прекршајног суда у Београду Пр. 63646/13 Уставни суд је утврдио да подносиоцу жалбе, пре доношења оспореног решења, није наложено да достави специјално пуномоћје за изјављивање жалбе против првостепене пресуде у име окривљеног.
4. Одредбама Устава, на чију се повреду подносилац позива у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе и да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36.).
Одредбама члана 119. Закона о прекршајима („Службени гласник РС, број 65/13, 13/16 и 98/16-Одлука УС) (у даљем тексту: ЗОП ) прописано је : да окривљени може узети за браниоца адвоката, а њега може, у складу са законом, заменити адвокатски приправник (став 1.); да је бранилац овлашћен да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (став 3.); да је б ранилац дужан да поднесе писано пуномоћје суду (став 4 .); да права и дужности браниоца престају када откаже пуномоћје или када окривљени опозове пуномоћје (став 6 .).
Према одредби члана 258. став 1. ЗОП, против пресуде и решења прекршајног суда може се изјавити жалба другостепеном прекршајном суду, а жалба се предаје суду који је донео првостепену одлуку. Жалбу, сагласно одредби члана 259. став 1. истог закона, могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева. Неблаговремену, недозвољену или од неовлашћеног лица изјављену жалбу суд ће одбацити решењем, а благовремену, дозвољену и од овлашћеног лица изјављену жалбу прекршајни суд ће са списима предмета доставити другостепеном прекршајном суду у року од три дана (члан 269. ЗОП). У складу са одредбом члана 279. истог закона, другостепени прекршајни суд одбациће жалбу решењем као неблаговремену, недозвољену или изјављену од стране неовлашћеног лица, ако утврди да је суд који је водио поступак пропустио да то учини.
Цитирани чланови ЗОП важили су у истоветном тексту у време доношења оспореног решења и нису мењани каснијим изменама и допунама овог закона.
5. Разматрајући наводе уставне жалбе у односу на истакнуту повреду права на правно средство, зајемченог одредбом члана 36. став 2. Устава, Уставни суд најпре констатује да ни ЗОП, а ни Законик о кривичном поступку, чије се одредбе, сагласно одредби члана 99. ЗОП, сходно примењују на прекршајни поступак, не прописују садржину пуномоћја, већ само обавезу браниоца да поднесе писано пуномоћје суду.
Уставни суд, такође, констатује да је, у конкретном случају, првостепени прекршајни суд жалбу оценио као изјављену од овлашћеног лица и доставио је другостепеном прекршајном суду, који ју је оспореним решењем одбацио. У погледу разлога датих у образложењу оспореног решења, Суд констатује да је другостепени прекршајни суд свој закључак да адвокат који је у име окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, изјавио жалбу против првостепене пресуде није овлашћен за предузимање те процесне радње извео применом одредаба Кодекса професионалне етике адвоката (у даљем тексту: Кодекс). С тим у вези, Уставни суд указује да је Кодекс скуп правила о професионално-етичким дужностима адвоката и да је повреда Кодекса основ дисциплинске одговорности адвоката (члан 2. тач. 2.1. и 2.3. Кодекса), да су правне и етичке обавезе адвоката утврђене Кодексом везане и за његов однос према клијентима (члан 1. тачка 1.2. Кодекса) и да , стога, Кодекс, чији је смисао и циљ, поред осталог, заштита интереса клијената не може бит и примењиван од стране суда на штету странке која је клијент одређеног адвоката . Полазећи од наведеног, а имајући у виду да ни ЗОП ни Законик о кривичном поступку , на чију сходну примену З ОП упућује , не прописују садржину пуномоћја, Уставни суд налази да је Прекршајни апелациони суд, пошто је сматрао да писано пуномоћје које је уз жалбу поднео именовани адвокат није ваљано, био дужан да му наложи да у одређеном року поднесе специјално пуномоћје за изјављивање жалбе против предметне првостепене пресуде. Ово посебно имајући у виду да је спорно пуномоћје потписано од стране окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе.
Како је Прекршајни апелациони суд изјављену жалбу одбацио, а није претходно предузео неопходне мере како би са сигурношћу могао да закључи да подносилац жалбе није овлашћен да исту изјави, Уставни суд је оценио да су основане тврдње подносиоца уставне жалбе да му је оспореним решењем повређено право на правно средство из члана 36. став 2. Устава, па је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, усвојио уставну жалбу, одлучујући као у тачки 1. изреке.
Имајући у виду природу учињене повреде уставног права у конкретном случају, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, поништио оспорено решење и одредио да Прекршајни апелациони суд поново одлучи о жалби Александра Радивојевића, адвоката из Београда, изјављеној против пресуде Прекршајног суда у Београду Пр. 63646/13 од 23. марта 2015. године, одлучујући као у тачки 2. изреке.
6. С обзиром на то да подносилац истакнуту повреду права из члана 32. став 1. и члана 36. став 1. Устава заснива на истим разлозима којима образлаже и повреду права на правно средство, коју повреду је Уставни суд утврдио, Суд налази да није нужно посебно испитивати основаност навода уставне жалбе у односу на истакнуте повреде тих уставних права.
7. С обзиром на свеизнето, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 4 5. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић