Уставни суд у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић и судије Татјана Бабић, Братислав Ђокић, др Горан П. Илић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), др Милан Марковић, Снежана Марковић, Мирослав Николић, Милан Станић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић, др Јован Ћирић, др Милан Шкулић и др Тијана Шурлан, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 1. јуна 2017. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Обуставља се поступак за оцену уставности одредбе члана 65. став 3. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 119/12, 116/13-аутентично тумачење и 44/14 - др. закон).
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Уставног суда број IУз- 168/2014 од 27. новембра 2014. године, поводом поднете иницијативе, покренут је поступак за утврђивање неуставности одредбе члана 65. став 3. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 119/12, 116/13-аутентично тумачење и 44/14 - др. закон).
Након доношења наведеног Решења, Уставни суд је, сагласно одредби члана 107. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15), ово решење доставио Народној скупштини на одговор 20. јануара 2015. године. Како Народна скупштина у остављеном року од 30 дана од дана достављања решења, а ни након истека тог рока, није доставила Уставном суду одговор, Уставни суд је, сагласно одредби члана 34. став 3. Закона о Уставном суду, наставио поступак у овом уставносудском предмету.
Поводом овог уставносудског предмета одржана је јавна расправа у Уставном суду 13. априла 2016. године.
У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио:
Закон о јавним предузећима, који је донела Народна скупштина на седници одржаној 15. децембра 2012. године, објављен је у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 119 од 17. децембра 2012. године и ступио је на снагу 25. јануара 2012. године. Овим законом уређују се оснивање и пословање јавних предузећа. Оспореном одредбом члана 65. став 3. Закона, која се налази у Делу IV. Закона – Прелазне и завршне одредбе, прописано је да у предузећима која послују друштвеним капиталом и обављају делатност од општег интереса, Република Србија може у складу са посебним актом Владе преузети власничка права на друштвеном капиталу.
Међутим, у току поступка пред овим судом, Народна скупштина је на седници одржаној 24. фебруара 2016. године донела нови Закон о јавним предузећима који је објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 15 од 25. фебруара 2016. године. Овај закон је ступио на снагу 4. марта 2016. године. Истог датума престао је да важи оспорени Закон о јавним предузећима из 2012. године, сагласно члану 84. новог Закона о јавним предузећима. Закон о јавним предузећима из 2016. године не садржи решење о могућности преузимања власничких права на друштвеном капиталу у предузећима која обављају делатност од општег интереса од стране Републике Србије, како је то било предвиђено оспореном одредбом члан 65. став 3. Закона из 2012. године.
На захтев Уставног суда, Министарство привреде Републике Србије је својим поднеском од 14. априла 2016. године обавестило Суд да је по свим предлозима које је ово министарство, у складу са оспореним чланом 65. став 3. Закона о јавним предузећима из 2012. године упутило у процедуру ради усвајања, Влада донела решења о преузимању власничких права на друштвеном капиталу.
Полазећи од наведеног, Уставни суд констатује да је оспорена одредба члана 65. став 3. Закона о предузећима била норма прелазног карактера, да је иста престала да важи 4. марта 2016. године, када је престао да важи и Закон о јавним предузећима из 2012. године у целини, као и да је ова одредба Закона у потпуности правно исцрпљена.
Сагласно свему изложеном, а полазећи од већ заузетог става овог суда, поводом разматрања прелазних решења из закона који су престали да важе, Суд је, на основу члана 57. тачка 2) Закона о Уставном суду, обуставио поступак за оцену уставности одредбе члана 65. став 3. Закона о јавним предузећима из 2012. године, због престанка процесних претпоставки за вођење поступка у овом уставносудском предмету.
Стога је и разматрање захтева за обуставу извршења појединачног акта или радње предузете на основу оспорене одредбе Закона беспредметно.
Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 7) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Весна Илић Прелић