Уставни суд у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић и судије: Татјана Бабић, Братислав Ђокић, др Горан П. Илић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (dr. Korhecz Tamás), др Милан Марковић, Мирослав Николић, Милан Станић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић, др Јован Ћирић, др Милан Шкулић и др Тијана Шурлан, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 16. марта 2017. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Покреће се поступак за утврђивање неуставности одредаба члана 5. ст. 3. и 4. Закона о порезима на имовину („Службени гласник РС“, бр. 26/01, 54/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 и 47/13).
2. Решење из тачке 1. доставити Народној скупштини ради давања одговора.
3. Рок за давање одговора је 60 дана од дана пријема Решења.
О б р а з л о ж е њ е
I
Уставном суду је поднета иницијатива којом се тражи покретање поступка за утврђивање неуставности одредбе члана 5. став 4. Закона из тачке 1. изреке.
Иницијатор оспорава уставност наведене одредбе Закона са становишта одредаба члана 21. Устава Републике Србије којима се гарантује једнакост свих пред Уставом и законом и забрањује дискриминација по било ком основу. Сматра да оспорена одредба омогућава „да се пореским обвезницима који располажу са имовином исте вредности разрезује порез на имовину у различитој висини што има за последицу довођење пореских обвезника у неравноправан положај, тј. њихову дискриминацију“. У прилог својој тврдњи, иницијатор истиче да тиме што је законодавац оспореном одредбом прописао могућност да се у неким општинама порез на имовину умањује или не умањује за амортизацију, а да то ни на који начин не зависи од активности пореског обвезника, већ искључиво од ажурности скупштина јединица локалне самоуправе, односно од чињенице да ли су донеле одлуке о висини стопе амортизације која важи на дан 15. децембра године, која претходи години за коју се утврђује порез на имовину и која је објављена у складу са овим законом. Иницијатор наводи „да уколико скупштина такву одлуку не донесе порески обвезници ће на тој општини бити кажњени, јер ће у односу на њих порез на имовину бити обрачунат без умањења по основу амортизације“. Имајући у виду чињеницу да оспорена одредба практично омогућава да у неким општинама у Републици порез на имовину буде умањен по основу амортизације, док у другим општинама нема овог умањења, по мишљењу иницијатора, на изнети начин се крши начело једнакости грађана пред законом гарантовано одредбама члана 21. Устава. Такође, иницијатор указује и на чињеницу да ниједан од претходних закона који су регулисали ову материју није допуштао такву дискриминацију.
У допуни иницијативе поднетој овом Суду, иницијатор наводи да је Уставни суд у предмету IУз-74/2010 донео 9. септембра 2010. године Одлуку о утврђивању неуставности одредбе члана 104. став 4. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09 и 81/09) у којој је изразио став „да остваривање Законом прописаног права на конверзију права коришћења у право својине не може зависити од ефикасности поступања органа надлежних да спроведу поступак у коме се о праву одлучује, те стога ни губитак установљеног права, а што је последица истека прописаног рока, не може зависити од тога да ли су надлежни органи поступак окончали у оквиру прописаног рока или не“. У образложењу ове одлуке Уставни суд је оценио да оспорена одредба члана 104. став 4. наведеног Закона није сагласна са Уставом зајамченим правом на мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, као ни са уставним начелом једнакости свих пред Уставом и законом, будући да се сва лица која испуњавају прописане услове за конверзију налазе у истој правној ситуацији, а оспорена одредба им не обезбеђује једнакост пред законом.
II
У спроведеном претходном поступку, Уставни суд је констатовао да је оспорена одредба члана 5. став 4. Закона о порезима на имовину унета у интегрални текст Закона чланом 3. Закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину („Службени гласник РС“, број 47/13). Оспореном одредбом прописано је да ако скупштина јединице локалне самоуправе не утврди висину стопе амортизације, или је не утврди у складу са овим законом, или је утврди, а не објави у складу са ставом 3. овог члана, код утврђивања пореза на имовину вредност непокретности из става 1. овог члана не умањује се за амортизацију. Суд даље констатује да је преосталим одредбама члана 5. Закона о порезима на имовину прописано: да основица пореза на имовину за непокретност пореског обвезника који не води пословне књиге је вредност непокретности утврђена у складу са овим законом (став 1.); да вредност непокретности из става 1. овог члана утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу изворних прихода јединице локалне самоуправе (став 2.); да вредност непокретности из става 1. овог члана, осим земљишта, може се умањити за амортизацију по стопи до 1% годишње применом пропорционалне методе, а највише до 40%, почев од истека сваке календарске године у односу на годину у којој је извршена изградња, односно последња реконструкција објекта, а на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о висини стопе амортизације која важи на дан 15. децембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину и која је објављена у складу са овим законом (став 3.).
Уставом Републике Србије утврђено је: да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета, као и да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима (члан 21.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, порески систем (члан 97. тачка 6.).
III
Имајући у виду наведено, Уставни суд је оценио да се основано може поставити као уставноправно спорно питање да ли се оспореним нормирањем из члана 5. став 4. Закона о порезима на имовину повређује уставно начело једнакости грађана пред законом из члана 21. Устава, будући да из оспорене законске одредбе несумњиво произлази да право на умањење вредности непокретности код утврђивања пореза на имовину пореског обвезника који не води пословне књиге, а по основу амортизације, остварују само она лица, односно порески обвезници чији органи локалне самоуправе буду ефикасно и ажурно поступали у смислу доношења и објављивања у складу са законом одлуке о висини стопе амортизације, док се другим пореским обвезницима код утврђивања пореза на имовину не врши умањење вредности непокретности за амортизацију уколико им надлежни орган јединице локалне самоуправе својим актом не утврди висину стопе амортизације, или је утврди али не објави у складу са законом.
Уставни суд констатује да је одредба става 3. оспореног члана 5. Закона у правној и логичкој вези са оспореном одредбом става 4. истог члана, те стога налази да поступак оцене уставности треба покренути и у односу на одредбу става 3. члана 5. Закона о порезима на имовину.
IV
Сагласно изнетом, Уставни суд је на основу одредбе члана 53. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15) оценио да има основа за покретање поступка поводом поднете иницијативе и донео Решење о покретању поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 5. ст. 3. и 4. Закона из тачке 1. изреке, остављајући рок од 60 дана Народној скупштини од дана пријема Решења за давање одговора Суду.
С обзиром на изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42a став 1. тач. 2) и 5) и члана 46. тачка 1) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Весна Илић Прелић