Преглед документа Уж-9349/2014 Word документ

Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Братислав Ђокић, др Горан П. Илић, Снежана Марковић, др Тијана Шурлан, др Јован Ћирић, Сабахудин Тахировић и др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), чланови Већа, у поступку по уставној жалби правног лица „ M.“ д.о.о. и Р . Ц , и једног и другог из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 27. априла 2017. године, донео је 

Одбија се као неоснована уставна жалба правног лица „M.“ д.о.о. и Р . Ц . изјављена против пресуде Прекршајног апелационог суда Пржу. 1746/14 од 18. марта 2014. године. 

1. Правно лице „M.“ д.о.о. и Р . Ц, и један и други из Београда, поднели су Уставном суду, 31. децембра 201 4. године, преко пуномоћника Т. С , адвоката из Београда, уставну жалбу против става д ругог изреке пресуде Прекршајног апелационог суда Пржу. 1746/14 од 18. марта 2014. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. и права на правну сигурност у казненом праву из члана 34. став 1. Устава Републике Србије. 

Подносиоци уставне жалбе суштински истичу и повреду права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, како то произлази из навода саме уставне жалбе. 

У уставној жалби се, између осталог, наводи: 

- да је „побијаним делом пресуде Прекршајног апелационог суда Пржу. 1746/14 од 18. марта 2014. године повређено право окривљених, овде подносилаца уставне жалбе на правично суђење из члана 32. Устава Републике Србије, као и њихова правна сигурност у прекршајном поступку, јер су оглашени кривим за дело за које, пре него што је учињено, законом или другим прописом заснованим на закону није било предвиђено као прекршај, а осим тога, оглашени су кривим за дело за које нису били окривљени“; 

- да се „произвољност у примени процесног закона огледа и у томе што Прекршајни апелациони суд у побијаној пресуди уопште није дао разлоге о томе зашто не прихвата жалбене наводе из којих јасно произилази да су у првостепеном поступку повређена уставна права подносилаца уставне жалбе“; 

- да су окривљени оглашени кривим за дело које им није стављено на терет захтевом за покретање прекршајног поступка; 

- да је „побијаном пресудом на окривљене примењен закон, односно законска одредба која није важила у време извршења дела, те је на тај начин прекршајни орган учинио повреду основног начела прекршајног поступка из члана 3. Закона о прекршајима“; 

- да су све царинске декларације попуњене у складу са законом, у њима су правилно исказани подаци о количини, вредности, врсти и пореклу робе; 

- да „царински прекршај чини онај ко у царинским исправама погрешно искаже податке о количини, вредности, врсти и пореклу робе, те да је и по накнадној контроли царинских органа утврђено да су наведени подаци у царинским исправама тачно унети“; 

- да Прекршајни апелациони суд у побијаној пресуди игнорише жалбу окривљених и не даје никакве разлоге о томе зашто не прихвата разлоге жалбе, што указује на арбитрерност вођења поступка по жалби и у доношењу побијане пресуде; 

- да је „против окривљених вођен прекршајни поступак у Царинарници Ниш за иста дела пошто се радило о расхладним витринама, као и да је првостепени царински орган окривљене учинио одговорним, али је Виши прекршајни суд у Београду - Одељење у Нишу пресудом Прж. 3535/10 од 14. априла 2010. године уважио жалбу окривљених и ослободио их кривице“; 

- да је „исти правни став заузет и у решењима Министарства финансија - Веће за другостепени прекршајни поступак (једно од тих решења се налази у списима предмета), којима су уважене жалбе истих окривљених и поништена решења тог прекршајног органа у односу на исте расхладне витрине, те да је у тим решењима заузет правни став да се погрешно тарифирање робе не може подвести под одредбу члана 340. став 1. тачка 2. Царинског закона, јер тај члан има у виду погрешно означавање трговачког назива робе, погрешно наименовање робе по царинској тарифи“; да је исти правни став заузео и Прекршајни суд у Београду у пресуди Пру. 300559/11 од 27. новембра 2014. године. 

Предложено је да Уставни суд усвоји уставну жалбу и поништи оспорену пресуду Прекршајног апелационог суда Пржу. 1746/14 од 18. марта 2014. године. 

2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. 

У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода. 

3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у списе предмета Министарства финансија - Управа царина - Царинарнице Београд П. 893/10 , Министарства финансија - Управа царина - Царинарнице Ниш П. 1947/08 и списе предмета Министарства финансија - Управа царина - Царинарнице Београд П. 888/10, као и увидом у достављену документацију уз уставну жалбу, утврдио : 

3.1. Чињенице и околности које се односе на прекршајни поступак у коме је донета оспорена пресуда: 

Министарство финансија - Управа царина - Царинарница Ниш - Одсек за накнадну контролу поднело је Царинарници Београд - Одсек за царинске прекршаје више захтева за покретање прекршајног поступка (04/2 Д 7304/5-45 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-46 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-47 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-48 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-49 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-50 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-51 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-52 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-53 од 9. фебруара 2009. године и 04/2 Д 7304/5-54 од 9. фебруара 2009. године) против правног лица „M.“ д.о.о. и одговорног лица Р . Ц, због прекршаја из члана 340. Царинског закона. 

По поднетим захтевима, покренут је прекршајни поступак против правног и одговорног лица у предмету Министарство финансија - Управа царина - Царинарница Београд П. 653/09, као и управни поступак код Царинарнице Београд. 

Бранилац окривљених адвокат Т. С . је 21. маја 2009. године доставила писану одбрану окривљених , уз коју је доставила и решење Министарства финансија - Управа царина - Царинарница Нови Сад П. 261/05 од 25. септембра 2006. године. 

У поднеску браниоца је, између осталог, наведено да „у прилогу вам достављамо правноснажно решење Министарства финансија - Управа царина - Царинарница Нови Сад П. 261/05 од 25. септембра 2006. године којим је због истоветне правне ствари обустављен прекршајни поступак против овде окривљених са образложењем да је подносилац декларације у царинску исправу унео истините и потпуне податке од којих зависи обрачун царине, врсту, количину и вредност робе, а правно је питање у који тарифни став ће се роба сврстати, што представља правилну примену прописа од стране Царинског органа, у циљу правилног сврставања увезене робе, а не нетачност података о роби унетих у декларацију“. 

Решењем Министарства финансија - Управа царина - Царинарница Београд - Комисија за царинске прекршаје П. 653/09 од 5. јуна 2009. године окривљени, овде подносиоци уставне жалбе, су оглашени кривим за десет прекршаја у реалном стицају из члана 340. став 1. тачка 2. Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 73/03, 61/05, 85/05 и 62/06) и последично су им изречене новчане казне , и то окривљеном правном лицу у износу од 1.100.000 динара, а окривљеном одговорном лицу у износу од 50.000 динара. 

Решењем Министарства финансија - Веће за другостепени прекршајни поступак Пжц. 1268/09 од 16. септембра 2009. године уважена је жалба окривљених, те је укинуто решење Министарства финансија - Управа царина - Царинарница Београд - Комисија за царинске прекршаје П. 653/09 од 5. јуна 2009. године, а предмет враћен првостепеном органу на поновни поступак. 

Управни поступак који се водио пред Царинарницом Београд, правноснажно је окончан решењима У/I-4116/2008 од 15. децембра 2009. године, У/I-4164/2008 од 15. децембра 2009. године, У/I-4165/2008 од 15. децембра 2009. године, У/I-4166/2008 од 16. децембра 2009. године, У/I-4167/2008 од 16. децембра 2009. године, У/I-4168/2008 од 16. децембра 2009. године, У/I-4169/2008 од 16. децембра 2009. године, У/I-4170/2008 од 16. децембра 2009. године, У/I-4171/2008 од 16. децембра 2009. године и У/I-4172/2008 од 16. децембра 2009. године. 

Решењем Министарства финансија - Управа царина - Царинарница Београд - Комисија за царинске прекршаје П. 893/10 од 21. јануара 2011. године окривљени су оглашени кривим за десет прекршаја у реалном стицају из члана 294. став 1. тачка 5. Царинског закона („Службени гласник РС“, број 18/10) и последично су им изречене новчане казне и то окривљеном правном лицу у износу од 500.000 динара, а окривљеном одговорном лицу у износу од 50.000 динара. 

У образложење решења је, између осталог, наведено да су одговорни „предузеће "М." d.o.o. као правно лице, Ц. Р , одговорни радник, што радећи у име и за рачун окривљеног правног лица, није унео у декларацији све податке о роби који су одлучујући за утврђивања тарифног сврставања према номенклатури и у декларацији унео тарифну ознаку која је другачија у односу на податке о природи те робе на тај начин што је приликом декларисања по царинским исправама и то: 

А) - ЈЦИ 11568/Ц4-32284 од 10.09.2007.године ЦИ Терминал Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 60 кд и вредности 23.556,00 € унео тарифну ознаку 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

Б) - ЈЦИ 11568/Ц4-32780 од 12.09.2007.године ЦИ Терминал Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 60 кд и вредности 23.556,00 € унео тарифну ознаку 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

В) - ЈЦИ 11568/Ц4-33305 од 14.09.2007.године ЦИ Терминал Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 60 кд и вредности 23.556,00 € унео тарифну ознаку 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

Г) - ЈЦИ 11568/Ц4-33557 од 17.09.2007.године ЦИ Терминал Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 60 кд и вредности 23.556,00 € унео тарифну ознаку 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

Д) - ЈЦИ 11568/Ц4-33558 од 17.09.2007.године ЦИ Терминал Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 60 кд и вредности 23.556,00 € унео тарифну ознаку 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

Ђ) - ЈЦИ 11568/Ц4-34103 од 19.09.2007.године ЦИ Терминал Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 60 кд и вредности 23.556,00 € унео тарифну ознаку 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

Е) - ЈЦИ 11568/Ц4-38206 од 09.10.2007.године ЦИ Терминал Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 60 кд и вредности 23.556,00 € унео тарифну ознаку 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

Ж) - ЈЦИ 11568/Ц4-35836 од 27.09.2007.године ЦИ Терминал Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 59 кд и вредности 23.163,40 € унео тарифну ознаку 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

3) - ЈЦИ 11568/Ц4-45443 од 28.07.2008.године ЦИ Терминал Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG5.0(5.1), у количини од 51 кд и вредности 22.440,00 € унео тарифну ознаку 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

И) - ЈЦИ 11568/Ц4-45444 од 28.07.2008. године ЦИ Терминал Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG5.0(5.1), у количини од 48 кд и вредности 21.120,00 € унео тарифну ознаку 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%, а што је утврђено накнадном контролом Царинарнице Ниш - Одсека за накнадну контролу записником 04 број Д-7304 од 05.09.2008.године, чиме је извршио десет прекршаја у реалном стицају из члана 294 став 1 тачка 5 ЦЗРС, како у односу на своју личну одговорност, тако и у односу на одговорност правног лица у чије име и за чији рачун је радио, за шта их Комисија за прекршаје Царинарнице Београд оглашава одговорним,...“. 

Оспореном пресудом Прекршајног апелационог суда Пржу. 1746/14 од 18. марта 2014. године, ставом првим изреке, преиначено је ожалбено првостепено решење Министарства финансија - Управа царина - Царинарница Београд - Комисија за царинске прекршаје П. 893/10 од 21. јануара 2011. године тако што је обустављен прекршајни поступак вођен против окривљених због осам прекршаја из члана 294. став 1. и став 2. тачка 5. Царинског закона, учињених у септембру 2007. године, јер је наступила застарелост за вођење прекршајног поступка, док је ставом другим изреке у преосталом де лу првостепено решење потврђено и жалба браниоца окривљених одбијена као неоснована, а окривљеном правном лицу је изречена јединствена новчана казна у износу од 100.000 динара, а окривљеном одговорном лицу у износу од 10.000 динара. 

3.2 Чињенице и околности које се односе на неједнако поступање у истој чињеничној и правној ситуацији: 

3.2.1. Решењем Министарства финансија - Управа царина - Царинарница Нови Сад - Комисија за прекршаје П. 261/05 од 25. септембра 2006. године обустављен је прекршајни поступак вођен против окривљеног п равног лица „M.“ д.о.о. из Београда, окривљеног Р . Ц, окривљеног правног лица „Зарупски“ д.о.о. из Бачке Паланке и окривљеног Н . З, због прекршаја из члана 340. став 1. тачка 2. Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 73/03, 61/05 и 85/05), покренут због сумње да су приликом декларисања робе, која је допремљена Царинарници, по царинској исправи 21024/Ц4-2203/09.06.05 ЦИ Бачка Паланка, у документима исказали податке о врсти робе, различите од података које је утврдио царински орган, тако што су робу: машине за млекарство, машине за чување и хлађење млека марке „Fic Frigomilk“, запремине 300l, 36 кол, 35 ком, вредности 45.211,60 евра, сврстали у Тар. став 8434 20 00 00 ЦТ са стопом царине 1%, а контролом робе и документације је утврђено да се предметна роба, исправно сврстава у Тар. став 8419 89 00 10 ЦТ, као уређаји за расхлађивање, расхладна постројења за директно хлађење, са стопом царине 5%. Поступак је обустављен на основу члана 234. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, јер окривљени нису учинили прекршај који им се захтевом ставља на терет. 

У образложењу решења је наведено да је „на основу изведених доказа утврђено, да је по царинској исправи 21024/Ц4-2203/09.06.05. ЦИ Бачка Паланка, за увозника „ M.“ д.о.о. Београд, преко шпедиције „З .“ д.о.о. Бачка Паланка, пријављена за царињење увезена роба: машине за млекарство, машине за чување и хлађење млека марке „Fic Frigomilk“, запремине 300 l, 36 кол, 35 ком, вредности 45.211,60 евра, 3.718.758,00 динара, сврстана у Тар. ст. 8434 20 00 00 ЦТ, са стопом царине 1%, да је контролом прихваћене декларације царински орган утврдио да се предметна роба исправно сврстава у Тар. став 841989 00 10 ЦТ, као: уређаји за расхлађивање, расхладна постројења за директно хлађење, са стопом царине 5%. Из података у ЈЦИ и записника о прекршају, произлази да је подносилац декларације у предметну царинску исправу унео истините и потпуне податке од којих зависи обрачун царине, врсту, количину и вредност робе, а правно је питање у који тарифни став ће се роба сврстати, што представља правилну примену прописа од стране царинског органа, у циљу правилног сврставања увезене робе, а не нетачност података о роби унетих у декларацију“. 

3.2.2. Решењем Министарства финансија - Управа Царина - Царинарница Ниш 02/4 П. 1947/08 од 3. децембра 2009. године правно лице „M.“ д.о.о. Београд и Р . Ц . оглашени су кривим да су учинили прекршај из члана 340. став 1. тачка 2. Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 73/03, 61/05, 85/05 и 62/06) и последично су им изречене новчане казне и то окривљеном правном лицу у износу од 120.000 динара, а окривљеном одговорном лицу у износу од 2.000 динара. 

У образложењу решења је наведено да „на основу свих наведених доказа Комисија је као неспорно утврдила да је царински орган у поступку накнадне контроле установио неслагање у тарифном ставу и стопи царине, као резултат погрешног уноса података о врсти робе. У образложењу решења УП/И-1147/08, као и записнику Д-62/3 наведено је да тарифни подброј 8418 50 ЦТ обухвата уређаје (сандуке, ормане, пултове, витрине и слично) за чување и излагање, са уграђеним уређајима за хлађење или замрзавање. Према налазу Царинског органа, увезена роба по Ц4 бр. 285/08 - „расхладне витрине“, не могу бити сврстане у тарифни став 8418.50 99 00 00 ЦТ са стопом царине 10%, где се сврставају уређаји са основном функцијом замрзавања, већ у тарифни став 8414.50 19 00 ЦТ са стопом царине 15%, обзиром да увезене расхладне витрине имају функцију хлађења, а не замрзавања. Такав податак уписан је и у приложену турску извозну декларацију. Управно решење је правноснажно и извршно и исто обавезује и овај орган, те се о тарифирању у овом поступку не може расправљати“. 

Пресудом Вишег прекршајног суда у Београду - Одељење у Нишу II - 206 Прж. 3535/10 од 14. априла 2010. године уважена је жалба окривљених п равног лица „M.“ д.о.о. Београд и Р . Ц, као одговорног лица у правном лицу и преиначено је решење Комисије за царинске прекршаје Царинарнице у Нишу 02/4 број П. 1947/08 од 3. децембра 2009. године, тако што се окривљени „M.“ д.о.о. Београд, као правно лице и Р . Ц, као одговорно лице у правном ослобађају кривице, услед недостатка доказа, да су дана 17. јануара 2008. године, у ЈЦИ Ц 4 285 исказали податке о врсти робе, различите од оних које је утврдио царински орган, чиме би учинили прекршај из члана 340. став 1. тачка 2. Царинског закона, сходно одредби члана 234. Закона о прекршајима. 

У образложењу пресуде је наведено да „испитујући ожалбено решење у делу у коме се жалбом побија, и по службеној дужности сходно одредби члана 241. Закона о прекршајима, Прекршајни суд је нашао да је жалба окривљених основана из следећих разлога: уношење нетачних тарифа приликом декларисања робе која је допремљена Царинарници на поступак царињења не представља биће прекршаја из члана 340. став 1. тачка 2. Царинског закона, у коме стоји да је прекршај учињен уколико приликом декларисања робе у царинским документима обвезник искаже податке о количини, вредности, врсти, цени и пореклу робе, а различите од оних које је утврдио царински орган приликом контроле, као и због тога што је одредбом члана 88а. став 2. одређено да се нетачно означавање тарифног става, ако су природа и друге карактеристике робе правилно дефинисане, сматра грешком, а не намером, а да је одређивање тарифа обавеза царинских службеника ради одређивања царинских стопа, као и због тога што су, а то је и утврдио царински орган, приликом декларисања, тачно навели податке о врсти, количини, вредности и пореклу робе. 

3.2.3. Решењем Министарства финансија - Управа царина - Царинарница Београд П. 888/10 од 19. јануара 2011. године оглашени су одговорним „окривљено предузеће „M. “ д.о.о. као правно лице и Р . Ц , одговорни радник што радећи у име и за рачун окривљеног правног лица, није унео у декларацији све податке о роби који су одлучујући за утврђивања тарифног сврставања према номенклатури и у декларацији унео тарифну ознаку која је другачија у односу на податке о природи те робе на тај начин што је приликом декларисања по царинским исправама , и то: 

А) - ЈЦИ 11096/Ц4-2201 од 02.10.2007. године ЦИ Ранжирна Макиш у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 60 кд и вредности 23.556,00 € сврстао у Тарифни број 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали уређаји за хлађење или замрзавање електрични: витрине за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем): остали и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

Б) - ЈЦИ 11096/Ц4-2202 од 02.10.2007. године ЦИ Ранжирна Макиш, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 60 кд и вредности 23.556,00 € сврстао у Тарифни број 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

В) - ЈЦИ 11118/Ц4-61 од 04.01.2007. године ЦИ Железничка станица Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 72 кд и вредности 27.072,00 € сврстао у Тарифни број 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

Г) - ЈЦИ 11118/Ц4-140 од 06.01.2007. године ЦИ Железничка станица Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 72 кд и вредности 27.072,00 € сврстао у Тарифни број 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

Д) - ЈЦИ 11118/Ц4-167 од 08.01.2007. године ЦИ Железничка станица Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 72 кд и вредности 27.072,00 € сврстао у Тарифни број 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

Ђ) - ЈЦИ 11118/Ц4-493 од 15.01.2007. године ЦИ Железничка станица Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP, у количини од 28 кд и вредности 9.520,00 € сврстао у Тарифни број 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

Е) - ЈЦИ 11118/Ц4-579 од 16.01.2007. године ЦИ Железничка станица Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG600GP и HG5.0, у количини од 88 кд и вредности 31.216,00 € сврстао у Тарифни број 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

Ж) - ЈЦИ 11118/Ц4-756 од 18.01.2007. године ЦИ Железничка станица Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG5.0, у количини од 84 кд и вредности 31.584,00 € сврстао у Тарифни број 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

3) - ЈЦИ 11118/Ц4-836 од 19.01.2007. године ЦИ Железничка станица Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG5.0, у количини од 84 кд и вредности 31.584,00 € сврстао у Тарифни број 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

И) - ЈЦИ 11118/Ц4-926 од 22.01.2007. године ЦИ Железничка станица Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG5.0, у количини од 84 кд и вредности 41.324,00 € сврстао у Тарифни број 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%. 

Ј) - ЈЦИ 11118/Ц4-1047 од 23.01.2007. године ЦИ Железничка станица Београд, у наименовању 01 унео податке о роби означивши их као фрижидери, замрзивачи и остали уређаји за хлађење или замрзавање, електрични или не; топлотне пумпе осим уређаја за климатизацију ваздуха из тарифног броја 8415: остали сандуци, витрине и сличи уређаји за хлађење или замрзавање: остали: остали - расхладне витрине марке LTH тип HG5.0, у количини од 83 кд и вредности 31.208,00 € сврстао у Тарифни број 8418 50 99 0000 ЦТ, са стопом царине 10% и стопом ПДВ-а од 18%, уместо да исправно унесе податке и то као остали сандуци, витрине, и слични уређаји за хлађење или замрзавање: расхладне витрине и пултови (са уграђеном расхладном јединицом или испаривачем), за чување хране - остали... и унесе исправну тарифну ознаку 8418 50 19 0000 ЦТ са стопом царине 15% и стопом ПДВ-а од 18%, а што је утврђено накнадном контролом Царинарнице Ниш - Одсека за накнадну контролу записником 04 број Д-7304 од 05.09.2008.године, чиме је извршио једанаест прекршаја у реалном стицају из члана 294 став 1 тачка 5 ЦЗРС, како у односу на своју личну одговорност, тако и у односу на одговорност правног лица у чије име и за чији рачун је радио, за шта их Комисија за прекршаје Царинарнице Београд оглашава одговорним и применом члана 294 став 1 тачка 5 ЦЗ“. 

Пресудом Прекршајног суда у Београду Пру. 300559/11 од 27. новембра 2014. године уважена је жалба окривљеног правног лица предузећа „M.“ д.о.о. Београд и одговорног лица у правном лицу Р . Ц . из Београда и преиначено је решење Комисије за царинске прекршаје Царинарнице у Београду П. 888/10 од 19. јануара 2011. године, те су ослобођени кривице услед недостатка доказа због прекршаја ближе описаних и правно квалификованих поднетим захтевима за покретање прекршајног поступка Одсека за накнадну контролу Царинарнице Ниш 04 број Д-7034/5-14, Д-7034/5-15, Д-7034/5-16, Д-7034/5-17, Д-7034/5-18, Д-7034/5-19, Д-7034/5-20, Д-7034/5-21, Д-7034/5-22, Д-7034/5-23 и Д-7034/5-24 од 9. фебруара 2009. године, чиме би учинили прекршаје из члана 340. став 1. тачка 2. Царинског законм сходно одредби члана 243. Закона о прекршајима. 

У образложењу пресуде је наведено да „испитујући ожалбено решење у делу у коме се жалбом побија, као и по службеној дужности сходно одредби члана 241. Закона о прекршајима ово судеће веће налази да је жалба окривљених основана из следећих разлога: уношење нетачних тарифа приликом декларисања робе која је допремљена Царинарници на поступак царињења, не представља биће прекршаја из члана 340. став 1. тачка 2. Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 73/03, 61/05, 85/05 и 62/06) , у коме стоји да је прекршај учињен уколико приликом декларисања робе у царинским документима обвезник искаже податке о количини, вредности, врсти, цени и пореклу робе, а различито од оних које је утврдио царински орган приликом контроле, као и због тога што је одредбом члана 88а став 2. овог закона, одређено да се нетачно одређивање тарифног става, ако су природа и друге карактеристике робе правилно дефинисане – сматра грешком, а не намером, јер је одређивање тарифа обавеза царинских слубженика ради одређивања царинских стопа, као и због тога што су, а то је и утврдио царински орган, приликом декларисања тачно навели податке о врсти, количини, вредности и пореклу робе. Ово судеће веће, исто тако утврђује да осим наведеног, окривљени се ожалбеним решењем терете за чињење прекршаја из члана 294. став 1. тачка 5. Царинског закона („Службени гласник РС“, број 18/10), јер су окривљени поступили супротно члану 87. став 1. овог закона, који је у примени почев од 3. маја 2010. године иако се окривљени предметним захтевима који су спојени и по којим је првостепени орган истовремено одлучивао терете због основане сумње да су чинили прекршаје из члана 340. став 1. тачка 2. Царинског закона, поступајући супротно одредби члана 95. овог закона. Ово судеће веће, увидом у материјалне и казнене одредбе закључује, да описи прекршаје из предметних захтева за покретање прекршајног поступка нису подударни са изреком ожалбеног првостепеног решења П. 888/10 од 19. јануара 2011. године, што указује на повреду прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 11. Закона о прекршајима,..., Како за описане радње из предметних спојених захтева кажњивих по члану 340. став 1. тачка 2. Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 73/03, 61/05, 85/05 и 62/06), окривљенима није доказано да су чинили прекршаје, то ово веће Прекршајног суда у Београду закључује да нема основа да се окривљени терете за чињење прекршаја из члана 294. став 1. тачка 5, а у вези са чланом 87. став 1. Царинског закона („Службени гласник РС“, број 18/10 од 26. марта 2010. године) “. 

4. Одредбом члана 32. став 1. Устава зајемчено је право на правично суђење тако што је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега. 

Чланом 34. став 1. утврђено је да се нико не може огласити кривим за дело које, пре него што је учињено, законом или другим прописом заснованим на закону није било предвиђено као кажњиво, нити му се може изрећи казна која за то дело није била предвиђена. 

Одредбама раније важећег Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 73/03, 61/05, 85/05 и 62/06) било је прописано: да лице које уноси робу у царинско подручје дужно је да робу пријави и без одлагања превезе путем, на начин и у року који одреди царински орган до царинарнице или до другог места које одреди или одобри царински орган или у слободну зону (члан 64. став 1.); да лице које преузме одговорност за превоз робе после уношења у царинско подручје одговорно је за извршавање обавеза из става 1. овог члана (члан 64. став 2.); да царински орган може, ради контроле прихваћене декларације да изврши преглед исправа које су приложене уз декларацију, да захтева да му декларант достави и друге исправе како би утврдио тачност података наведених у декларацији, да изврши преглед робе или узме узорке ради анализе и испитивања робе (члан 95.); да ће се новчаном казном од једноструког до троструког износа вредности робе која је предмет прекршаја, казнити лице које не допреми робу надлежном царинском органу (члан 64. ст. 1. и 2) (члан 340. став 1. тачка 1.); да ће се новчаном казном од једноструког до троструког износа вредности робе која је предмет прекршаја, казнити лице које приликом декларисања робе која је допремљена царинарници, у документима искаже податке о количини, вредности, врсти и пореклу робе, различите од оних које је утврдио царински орган (члан 95.) (члан 340. став 1. тачка 2.); да кад је извршилац прекршаја правно лице, за радње из става 1. овог члана, казниће се за прекршај и одговорно лице у правном лицу новчаном казном до 25.000 динара (члан 340. ства 2.). 

Одредбама Царинског закона („Службени гласник РС“, број 18/10) прописано је да декларација, са исправама потребним ради примене прописа којима је уређен царински поступак за који се роба пријављује, у писменој форми подноси се на прописаном обрасцу, мора да буде потписана од стране њеног подносиоца, и мора да садржи податке неопходне за примену прописа којима је уређен царински поступак за који се роба пријављује (члан 87. став 1.), као и да ће се новчаном казном у износу од 50.000,00 до 1.500.000,00 динара казнити правно лице ако не унесе у декларацију све податке о роби, који су одлучујући за утврђивање тарифног сврставања према номенклатури или у декларацију унесе тарифну ознаку која је другачија у односу на податке о природи те робе, а при чему такво чињење проузрокује, или може да проузрокује плаћање увозних дажбина или других накнада у умањеном износу или поднесе царинском органу, у оквиру извозног поступка, извозну декларацију у коју су унети подаци о већој количини, већој вредности, или другачијем пореклу робе од онога што је утврдио царински орган ( члан 87. став 1.) (члан 294. став 1. тачка 5.) ; новчаном казном у износу од 5.000 динара до 25.000 динара казниће се одговорно лице у оквиру правног лица, за прекршај из става 1. овог члана ( члан 294. став 2.). 

Одредбама раније важећег Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 101/05, 116/08 и 111/09), а који се примењивао у конкретном случају, било је прописано да се прекршајни поступак покреће и води на основу захтева овлашћеног органа или оштећеног (члан 80.), као и да пре доношења одлуке, окривљеном се мора дати могућност да се изјасни о чињеницама и доказима који га терете и да изнесе све чињенице и доказе који му иду у корист, осим у случајевима предвиђеним законом (члан 85. став 1.). 

5. Уставни суд је утврдио да се подносиоци уставне жалбе, као правноснажно осуђен а лица у прекршајном поступку, овом суду обраћа ју незадовољни одлуком прекршајног суда којом је утврђена њихова криви ца за два прекршаја из члана 294. ст. 1. и 2. тачка 5. Царинског закона, за која им је последично изречена новчана казна, и то окривљеном правном лицу у износу од 100.000 динара, а окривљеном физичком лицу у износу од 10.000 динара. 

5.1. Подносиоци уставне жалбе сматрају да су им повређена означена права из члана 32. став 1. и члана 34. став 1. Устава тиме што су „побијаним делом пресуде Прекршајног апелационог суда Пржу. 1746/14 од 18. марта 2014. године оглашени кривим за дело за које, пре него што је учињено, законом или другим прописом заснованим на закону није било предвиђено као прекршај“. 

Уставни суд констатује да је одредбом члана 340. став 1. тачка 2. раније важећег Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 73/03, 61/05, 85/05 и 62/06) , радња окривљених била прописана као прекршај, а наведена одредба је почела да се примењује од 1. јануара 2004. године, дакле пре него што су прекршаји, за које су подносиоци правноснажно оглашени кривим , учињени. Такође, новим Царинским законом радње окривљених су прописане као прекршај и из члана 294. ст. 1. и 2. тачка 5. овог закона. 

5.2. Подносиоци уставне жалбе сматрају да им је повређено право на правично суђење јер је, у конкретном случају, дошло до повреде оптужног начела и права на одбрану из чл. 80. и 85. Закона о прекршајима. При томе, истичу да је „у захтеву за покретање прекршајног поступка наведено да су окривљени учинили прекршај само због тога што у царинску исправу за предметну робу нису навели правилан тарифни став и што нису навели правилну царинску стопу, а у захтеву се не наводи да су окривљени у царинској тарифи погрешно навели врсту робе, те како прекршајни орган окривљене кажњава због тога што су у царинској исправи погрешно навели врсту робе, очигледно произлази да су кажњени за оно што им се не ставља на терет у захтеву за покретање прекршајног поступка“. 

Прво, Уставни суд је увидом у захтеве за покретање прекршајног поступка које је Министарство финансија - Управа царина - Царинарница Ниш - Одсек за накнадну контролу поднело Царинарници Београд - Одсек за царинске прекршаје (04/2 Д 7304/5-45 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-46 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-47 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-48 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-49 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-50 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-51 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-52 од 9. фебруара 2009. године, 04/2 Д 7304/5-53 од 9. фебруара 2009. године и 04/2 Д 7304/5-54 од 9. фебруара 2009. године), несумњиво утврдио да је окривљенима стављено на терет више прекршаја из члана 340. тада важећег Царинског закона. 

Друго, Уставни суд указује да је са подношењем захтева за покретање прекршајног поступка против окривљених покренут и управни по ступак код Царинарнице Београд. 

Треће, Уставни суд констатује да Закон о царинској тарифи („Службени гласник РС“, бр. 62/05 и 61/07), заједно са Царинским законом , представља царински систем прописа, на основу којих се врши ца рињење робе. Од означавања робе по Царинској тарифи зависи висина царинских дажбина коју треба платити за конкретну робу, а тарифа садржи процентуално исказане царинске дажбине полазећи о д царинске вредности робе. Ту посебну улогу игра врста робе, њене карактеристике и својства. Царинска тарифа је део Закона о царинској тарифи, одштампана је уз Закон, а садржи део о наименовању робе, што говори о врсти робе и стопи царине која се на ту робу примењује. Ако се ти подаци о роби нетачно искажу, то има за последицу избегавање плаћања царинских дажбина, те зато ужива казненоправни третман. Питање тарифирања робе је посебно правно питање, које је пре свега управноправно питање, о коме се одлучује у царинско-управном поступку, а прекршајни поступак је последица чињеница утврђених у управном поступку, које се односе на погрешно тарифирање робе усмерено на плаћање царине у мањем износу. 

Четврто, у решењу Министарства финансија Пжц. 1268/09 од 16. септембра 2009. године је наведено да је „веће нашло да се правилност и законитост оспораваног решења, којим је утврђена одговорност окривљеног правног лица и одговорног лица, не може испитати, јер одлучна чињеница да ли су окривљени учинили погрешно наименовање робе по царинској тарифи, не произлази из доказа у списима предмета, већ је ова чињеница коначно расправљена у надлежном царинско-управном поступку“. 

Пето, царинско-управни поступци, у конкретном случају, су правноснажно окончан и решењима Царинарнице Београд У/I-4116/2008 од 15. децембра 2009. године, У/I-4164/2008 од 15. децембра 2009. године, У/I-4165/2008 од 15. децембра 2009. године, У/I-4166/2008 од 16. децембра 2009. године, У/I-4167/2008 од 16. децембра 2009. године, У/I-4168/2008 од 16. децембра 2009. године, У/I-4169/2008 од 16. децембра 2009. године, У/I-4170/2008 од 16. децембра 2009. године, У/I-4171/2008 од 16. децембра 2009. године и У/I-4172/2008 од 16. децембра 2009. године. 

Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је оценио да је дошло до пропуста надлежних органа у предмету П. 653/09, јер су пре окончања царинско - управног поступка поднети захтеви за покретање прекршајног поступка против подносилаца уставне жалбе, којима је правном лицу и одговорном лицу стављено на терет да су у првом наименовању погрешно сврстали увезену робу у један тарифни број са, за њих, повољнијом стопом царине и ПДВ-а, уместо у правилан тарифни број, а окривљени су оспореном пресудом Прекршајног апелационог суда Пржу. 1746/14 од 18. марта 2014. године правноснажно оглашени кривим за погрешно означавање врсте увезене робе. Међутим, Уставни суд је утврдио да није дошло до повреде права на правично суђење, али би окривљенима могло бити повређено оптужно начело и право на одбрану из чл. 80. и 85. Закона о прекршајима. 

Наиме, имајући у виду да је решење П. 653/09 од 5. јуна 2009. године укинуто решењем Министарства финансија Пжц. 1268/09 од 16. септембра 2009. године, те да су у међувремену окончани царинско-управни поступци, а окривљени Р. Ц . и „M.“ д.о.о. Београд су 30. децембра 2010. године дописом Министарства финансија - Управа царина - Царинарница Београд позвани да се изјасне о томе да ли остају при својој одбрани датој на записник од 5. маја 2009. године, због промене у опису дела, због којих се води прекршајни поступак, те да је бранилац окривљених Татјана Суџум у поднеску од 14. јануара 2011. године допунила одбрану и изјаснила се о наведеној промени, то је Уставни суд оценио да на овај начин није повређено оптужно начело, нити право на одбрану, из чл. 80. и 85. Закона о прекршајима јер је поступак покренут на основу захтева овлашћеног органа, а окривљенима је дата могућност да се изјасне о чињеницама и доказима који их терете и да изнесу све чињенице и доказе који им иду у корист. 

5.3. У односу на наводе уставне жалбе да је „побијаном пресудом на окривљене примењен закон, односно законска одредба која није важила у време извршења дела, те је на тај начин прекршајни орган учинио повреду основног начела прекршајног поступка из члана 3. Закона о прекршајима“, Уставни суд је установио да је у решењу Министарства финансија - Управа царина - Царинарница Београд П. 893/10 од 21. јануара 2011. године наведено да је „ова радња у време извршења прекршаја санкционисана чланом 340. став 1. тачка 2. Царинског закона, за који је прописана новчана казна од једноструког до троструког износа вредности робе за лице које приликом декларисања робе у документима искаже податке о количини, вредности, врсти и пореклу робе различите од оне коју је утврдио царински орган. Комисија је имала у виду да је исти прекршај прописан новим Царинским законом у члану 294. став 1. тачка 5. Царинског закона за који је прописана новчана казна у износу од 10.000 до 1.500.000 динара за правно лице и од 5.000 до 25.000 динара за одговорно лице у правном лицу, као и то да је чланом 6. Закона о прекршајима предвиђена примена повољнијег прописа за окривљене. Зато је одлучила као у изреци решења да примени члан 294. став 1. тачка 5. Царинског закона као блажи за учиниоца“. Стога је Уставни суд оценио да су, у конкретном случају, на уставноправно прихватљив начин примењене релевантне одредбе Закона о прекршајима. 

5.4. Уставни суд и у овом предмету указује на то да није овлашћен да уместо и након редовних судова оцењује изведене доказе у прекршајном поступку и да тиме преузима судску надлежност, нити да утврђује чињенично стање, да се изјашњава о постојању прекршаја и кривице осуђеног, као и о целисходности врсте и висине изречене казне, уколико из разлога наведених у уставној жалби не произлази да је доказни поступак спроведен, односно да су докази цењени на очигледну штету неке од странака у поступку, што у конкретном предмету није случај. Уставни суд није надлежан ни да оцењује законитост судских одлука које су оспорене уставном жалбом, већ само да испита да ли је поступак у ком су те одлуке донете био у целини правичан, односно да ли је обезбедио подносиоцу процесне гаранције садржане у одредби члана 32. Устава. 

У односу на наводе уставне жалбе да „Прекршајни апелациони суд у побијаној пресуди игнорише жалбу окривљених и не даје никакве разлоге о томе зашто не прихвата разлоге жалбе, што указује на арбитрерност вођења поступка по жалби и у доношењу побијане пресуде“, Уставни суд указује да обавеза образлагања судске одлуке не значи да се у одлуци морају дати детаљни одговори на све изнете аргументе, а то нарочито важи за образложење одлука судова по правном леку у којима су прихваћени аргументи изнети у одлукама нижестепеног суда. За оцену Суда да ли су у тим случајевима испуњени стандарди права на правично суђење неопходно је сагледати да ли су редовни судови образложили своје закључке о одлучним питањима у поступку . 

Конкретно, првостепени и другостепени суд су на уставноправно прихватљив начин, по слободном судијском уверењу, ценили и појединачно и у међусобној повезаности све изведене доказе који су од значаја за доношење судске одлуке. При томе су у образложењу решења Министарства финансија - Управа царина - Царинарница Београд - Комисија за царинске прекршаје П. 893/10 од 21. јануара 2011. године и оспорене пресуде Прекршајног апелационог суда Пржу. 1746/14 од 18. марта 2014. године јасно изнели на основу којих доказа је утврђено да су подноси оци уставне жалбе крив и за извршење прекршаја које је било предмет прекршајног поступка који је претходио подношењу уставне жалбе, те самим тим подносиоцима није повређено право на правично суђење из члана 32. став 1. Устава . 

6. Иако није изричито утврђено у члану 32. став 1. Устава, према ставу Уставног суда, право на правну сигурност којим се гарантује једнако одлучивање у истим чињеничним и правним ситуацијама, представља саставни елемент права на правично суђење. Што се тиче права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, Уставни суд указује на свој став да се и овим правом, кроз једнако одлучивање судова у истим чињеничним и правним ситуацијама, обезбеђује захтев правне сигурности и заштита легитимних очекивања учесника у поступку. Дакле, претходни услов који мора постојати да би Уставни суд могао ценити постојање повреда права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава и права на правну сигурност из члана 32. став 1. Устава, јесте различито поступање судова највише инстанце у поступку у истој чињеничној и правној ситуацији. 

Подносиоци су се на околност различитог поступања позвали на решење Министарства финансија - Управа царина - Царинарница Нови Сад П. 261/05 од 25. септембра 2006. године, пресуду Вишег прекршајног суда у Београду - Одељење у Нишу II - 206 Прж. 3535/10 од 14. априла 2010. године и пресуду Прекршајног суда у Београду Пру. 30059/11 од 27. јануара 2014. године. У наведеним актима подносиоци су такође имали својство окривљених, а ти акти су донети у прекршајним поступцима вођеним због прекршаја из члана 340. став 1. тачка 2. раније важећег Царинског закона, односно због прекршаја из члана 294. став 1. тачка 5. Царинског закона. 

Уставни суд је утврдио да је наведеним решењем П. 261/05 од 25. септембра 2006. године обустављен прекршајни поступак вођен против окривљених, јер је „подносилац декларације у предметну царинску исправу унео истините и потпуне податке од којих зависи обрачун царине, врста, количина и вредност робе“, а како је то у решењу наведено. Пресудом Вишег прекршајног суда у Београду - Одељење у Нишу II - 206 Прж. 3535/10 од 14. априла 2010. године окривљени су ослобођени кривице услед недостатка доказа да су учинили прекршај из члана 340. став 1. тачка 2. раније важећег Царинског закона. Пресудом Прекршајног суда у Београду Пру. 300559/11 од 27. јануара 2014. године окривљени су такође ослобођени кривице услед недостатка доказа да су извршили прекршај из члана 340. став 1. тачка 2. Царинског закона, сходно одредби члана 294. став 1. тачка 5. Царинског закона. 

Стога је Уставни суд оценио да у три апострофирана предмета не постоји идентитет чињеничног и правног стања као у овом предмету, што је нужна претпоставка за утврђивање повреде права на једнаку заштиту права подносиоцима. Из изнетих разлога, Уставни суд је закључио да оспореном пресудом Прекршајног апелационог суда Пржу. 1746/14 од 18. марта 2014. године, у конкретном случају, није повређено ни право подносилаца уставне жалбе на једнаку заштиту права, зајемчено чланом 36. став 1. Устава. 

7. Полазећи од наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду („ Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15), уставну жалбу одбио у целини и донео Одлуку као у изреци. 

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА 

Весна Илић Прелић, с.р.