Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа, и судије Милан Станић, др Милан Шкулић, Мирослав Николић, др Драгана Коларић, Татјана Бабић, др Милан Марковић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Љиљане Арсић, Мирјане Јовановић, Драгане Бугарски, Анке Јевтић, Данијеле Исаиловић, Снежане Тошковић, Гордане Анђелковић, Љиљане Весић, Злате Максимовић и Зорице Врањеш, свих из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 2. марта 2017. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Љиљане Арсић, Мирјане Јовановић, Драгане Бугарски, Анке Јевтић, Данијеле Исаиловић, Снежане Тошковић, Гордане Анђелковић, Љиљане Весић, Злате Максимовић и Зорице Врањеш изјављена против пресуде Првог основног суда у Београду П1. 12551/10 од 15. новембра 2011. године и пресуде Апела ционог суда у Београду Гж1. 1969/13 од 24. јула 2015. године , због повреде права на правично суђење и права на судску заштиту за случај престанка радног односа, зајемчен их члан ом 32. став 1. и чланом 60. став 4. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. Љиљана Арсић и друга лица наведена у уводу и изреци ове одлуке, сви из Београда, поднели су Уставном суду, 12. новембра 201 5. године, преко пуномоћника Радмиле Босанац, адвоката из Београда, уставну жалбу против пресуде Првог основног суда у Београду П1. 12551/10 од 15. новембра 2011. године и пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 1969/13 од 24. јула 2015. године, због повреде права на правично суђење, на једнаку заштиту права и на судску заштиту за случај престанка радног односа, зајемчених чланом 32. став 1, чланом 36. став 1 . и чланом 60. став 4. Устава Републике Србије.
2. Уставни суд је, на седници одржаној 1 5. септембра 201 6. године, донео Одлуку Уж- 6729/2014 којом је одбио као неосновану уставну жалбу Вере Маринковић изјављену против пресуда Првог основног суда у Београду П1. 11391/10 од 13. децембра 2012. године и Апелационог суда у Београду Гж1. 1137/13 од 12. јуна 2014. године у односу на истакнуте повреде права на правично суђење и на судску заштиту за случај престанак радног односа, зајемчених чланом 32. став 1. и чланом 60. став 4. Устава, док је у преосталом делу уставну жалбу одбацио.
3. Уставни суд је, из садржине уставне жалбе и на основу увида у приложене доказе, утврдио да су поднос итељке уставне жалбе у парничном поступку који је претходио овом уставносудском поступку , би ле у битно сличној чињеничној и правној ситуацији као и подноситељка уставне жалбе у предмету Уж-6729/2014.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да оспореним пресудама подноситељкама уставне жалбе ни су повређе на прав а на правично суђење и на судску заштиту за случај престанка радног односа , као и да нису уставноправно прихватљиви наводи уставне жалбе о повреди права на једнаку заштиту права. Оваква одлука утемељена је на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-6729/2014 од 15. септембра 2016. године, која је објављена на интернет страници Уставног суда (www.ustavni.sud.rs).
Сагласно изложеном и одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), Уставни суд је уставну жалбу у односу на истакнуте повреде права из члана 32. став 1. и члана 60. став 4. Устава одбио као неосновану, а преосталом делу одбацио, у складу са одредбом члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду.
4. С обзиром на изнето, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић