Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Милан Станић , др Милан Шкулић , Мирослав Николић, др Драгана Коларић , Татјана Бабић , др Милан Марковић и мр Томислав Стојковић , чланови Већа, у поступку по уставној жалби Стојанке Кончар из Београда , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 9. марта 201 7. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Стојанке Кончар изјављена против пресуда Првог основног суда у Београду П1. 11365/10 од 24. септембра 201 2. године и Апелационог суда у Београду Гж1. 1968/13 од 16. септембра 2015. године , због повреде права на правично суђење и права на судску заштиту за случај престанка радног односа, зајемчен их члан ом 32. став 1. и чланом 60. став 4. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. Стојанка Кончар из Београда поднела је Уставном суду, 12. новембра 201 5. године, преко пуномоћника мр Радмиле Босанац, адвоката из Београда, уставну жалбу против пресуда Првог основног суда у Београду П1. 11365/10 од 24. септембра 2012. године и Апелационог суда у Београду Гж1. 1968/13 од 16. септембра 2015. године , због повреде права на правично суђење, на једнаку заштиту права и на судску заштиту за случај престанка радног односа, зајемчених чланом 32. став 1, чланом 36. став 1 . и чланом 60. став 4. Устава Републике Србије.
2. Уставни суд је, на седници одржаној 1 5. септембра 201 6. године, донео Одлуку Уж-6729/2014 којом је одбио као неосновану уставну жалбу Вере Маринковић изјављену против пресуда Првог основног суда у Београду П1. 11391/10 од 13. децембра 2012. године и Апелационог суда у Београду Гж1. 1137/13 од 12. јуна 2014. године у односу на истакнуту повреду права на правично суђење и на судску заштиту за случај престанак радног односа, зајемчених чланом 32. став 1. и чланом 60. став 4. Устава, док је у преосталом делу уставну жалбу одбацио.
3. Уставни суд је, из садржине ове уставне жалбе и на основу увида у приложене доказе, утврдио да је поднос итељка уставне жалбе у парничном поступку који је претходио уставносудском, би ла у битно сличној чињеничној и правној ситуацији као и подноситељка уставне жалбе у предмету Уж-6729/2014.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да оспореним пресудама подноситељки уставне жалбе ни су повређе на прав а на правично суђење и на судску заштиту за случај престанка радног односа , као и да нису уставноправно прихватљиви наводи уставне жалбе о повреди права на једнаку заштиту права. Оваква одлука утемељена је на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-6729/2014 од 15. септембра 2016. године, која је објављена на интернет страници Уставног суда (www.ustavni.sud.rs).
На основу изложеног и одредаба члана 89. став 1. и члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15), Уставни суд је уставну жалбу одбио као неосновану у односу на истакнуте повреде права из члана 32. став 1. и члана 60. став 4. Устава, а у преосталом делу одбацио.
4. С обзиром на изнето, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић