Преглед документа IУз-166/2014 Word документ

Уставни суд, у саставу: председник Весна Илић Прелић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Катарина Манојловић Андрић, др Милан Марковић, др Боса Ненадић, др Драгиша Б. Слијепчевић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 12. маја 2016. године, донео је 

Утврђује се да одредбе члана 54. став 5, у делу који гласи: „или за које је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина утврђено да су од посебног значаја за националну мањину“ и став 8, у делу који гласи: „или за коју је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина, утврђено да је од посебног значаја за националну мањину“ и члана 60. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15-Аутентично тумачење и 68/15) , нису у сагласности са Уставом. 

Уставни суд је Решењем IУз-166/2014 од 21. јануара 2016. године покренуо поступак за утврђивање неуставности одредаба члана 54. став 5, у делу који гласи: „или за које је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина утврђено да су од посебног значаја за националну мањину“ и члана 60. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања. 

У наведеном Решењу Уставни суд је, полазећи од садржине одредаба члана 54. став 5. Закона, у делу који гласи: „или за које је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина утврђено да су од посебног значаја за националну мањину“, нашао да је идентична одредби члана 12. став 1. тачка 2) Закона о саветима националних мањина за коју је Уставни суд у Одлуци IУз-882/2010 од 14. јануара 2014. године, у наведеном делу, утврдио да није била у сагласности са Уставом. Такође, и одредба члана 60. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања којом је прописано да национални савет националне мањине даје претходну сагласност на избор директора установе у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за коју је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина, утврђено да је од посебног значаја за националну мањину готово идентична одредби члана 12. став 1. тачка 5) Закона о саветима националних мањина, за коју је Уставни суд у наведеној одлуци утврдио да није била у сагласности са Уставом. Имајући у виду наведено, Уставни суд је нашао да се основано поставља питање сагласности са Уставом и оспорених одредаба члана 54. став 5, у делу који гласи: „или за које је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина утврђено да су од посебног значаја за националну мањину“ и члана 60. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања. 

Наведено Решење достављено је, сагласно одредби члана 33. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 - Одлука УС , 40/15-др. закон и 103/15) Народној скупштини као доносиоцу оспореног акта, на одговор. Како одговор Народне скупштине није примљен у остављеном року од 60 дана, а ни накнадно, Уставни суд је поступак наставио на основу члана 34. став 3. Закона о Уставном суду. 

У спроведеном поступку, Уставни суд је констатовао да се оспореним Законом о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – Аутентично тумачење и 68/15) уређују основи система предшколског, основног и средњег образовања и васпитања, начин и услови за обављање делатности предшколског васпитања и образовања, основног и средњег образовања и васпитања, врсте програма образовања и васпитања, оснивање организација, финансирање и надзор над радом установа образовања (члан 1. став 1.). 

Оспореним одредбама члана 54. став 5. Закона прописано је: да у установи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за које је у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина утврђено да су од посебног значаја за националну мањину, национални савет националне мањине предлаже три члана – представника јединице локалне самоуправе у орган управљања. Такође, одредбом члана 54. став 8. Закона прописано је да у средњој стручној школи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за коју је, у складу са законом којом се уређују надлежности националних савета националних мањина, утврђено да је од посебног значаја за националну мањину, национални савет националне мањине у орган управљања од три члана најмање једног предлаже из реда социјалних партнера из подручја рада школе. 

Одредбом члана 60. Закона, којим се уређује избор директора установе, у оспореном ставу 3. тог члана прописано је да у установи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за коју је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина утврђено да је од посебног значаја за националну мањину, орган управљања бира директора уз претходну сагласност одговарајућег националног савета националне мањине. 

За уставноправно сагледавање оспорених одредаба члана 54. ст. 5. и 8. и члана 60. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања од значаја су одредбе Устава Републике Србије којима је утврђено: да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације и да је забрањена свака дискриминација непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета, да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима (члан 21.); да сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран и да је изборно право опште и једнако, да су избори слободни и непосредни, а гласање је тајно и лично (члан 52. ст. 1. и 2.); да се припадницима националних мањина, поред права која су Уставом зајемчена свим грађанима, јемче додатна индивидуална или колективна права, да се индивидуална права остварују појединачно, а колективна у заједници са другима, у складу са Уставом, законом и међународним уговорима, да путем колективних права припадници националних мањина, непосредно или преко својих представника, учествују у одлучивању или сами одлучују о појединим питањима везаним за своју културу, образовање, обавештавање и службену употребу језика и писма у складу са законом (члан 75. ст. 1. и 2.); да припадници националних мањина имају право: на изражавање, чување, неговање, развијање и јавно изражавање националне, етничке, културне и верске посебности; на употребу својих симбола на јавним местима; на коришћење свог језика и писма; да у срединама где чине значајну популацију, државни органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе воде поступак и на њиховом језику; на школовање на свом језику у државним установама и установама аутономних покрајина; на оснивање приватних образовних установа; да на свом језику користе своје име и презиме; да у срединама где чине значајну популацију традиционални локални називи, имена улица, насеља и топографске ознаке буду исписане и на њиховом језику; на потпуно, благовремено и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући и право на изражавање, припремање, слање и размену обавештења и идеја; на оснивање сопствених средстава јавног обавештавања, у складу са законом (члан 79. став 1.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, систем у области образовања и систем јавних служби (члан 97. тачка 10.); да је правни поредак Републике Србије јединствен, да је Устав највиши правни акт Републике Србије и да сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом (члан 194. ст. 1. до 3.). 

Ради целовитијег сагледавања оспорених одредаба чл. 54. и 60. Закона о основама система образовања и васпитања (у даљем тексту: Закон), Уставни суд је имао у виду и следеће одредбе овог закона којима је прописано: да делатност образовања и васпитања обавља установа (члан 7. став 1.); да образовно-васпитни рад у установи обављају наставник, васпитач и стручни сарадник (члан 8. став 1.); да установа има органе управљања, руковођења, стручне и саветодавне органе, у складу са овим законом, оснивачким актом и општим актом (члан 52. став 1.); да орган управљања има девет чланова, укључујући и председника, да чланове органа управљања именује и разрешава скупштина јединице локалне самоуправе, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова органа управљања, да орган управљања установе чине по три представника запослених, родитеља и јединице локалне самоуправе (члан 54. ст. 1. до 3.). 

Анализом одредаба чл. 54. и 60. Закона о основама система образовања и васпитања Уставни суд је констатовао да наведени закон садржи истоветне облике учешћа националних савета националне мањине у управљању образовним установама, као и одредбе члана 12. Закона о националним саветима националних мањина којима је у ставу 1. тач. 2) и 5) Закона било прописано: 

„У установама предшколског васпитања и образовања и основног и средњег образовања и васпитања чији је оснивач република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, у којима се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, или у којима се изучава говор, језик или култура националне мањине као посебан наставни предмет, национални савет: 

1) …; 

2) у установама у којима се у већини одељења обавља образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине, или за које је утврђено да су од посебног значаја за националну мањину, предлаже чланове управног, односно школског одбора – представнике јединице локалне самоуправе; 

3) …; 

4) …; 

5) даје претходну сагласност на избор директора установа из става 1. тачка 2. овог члана“. 

Надаље, Уставни суд, је констатовао да је у Одлуци IУз-882/2010 од 14. јануара 2014. године („Службени гласник РС“, број 20/14), поводом оцене сагласности појединих оспорених одредаба Закона о националним саветима националних мањина („Сл ужбени гласник РС“, број 72/09) са Уставом , вршио и оцену одредбе члана 12. Закона, којим су прописани поједини облици учешћа националног савета у управљању установама у области образовања у установама предшколског, основног и средњег образовања и васпитања чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, у којима се образовно васпитни рад изводи и на језику националне мањине, или у којима се изучава говор, језик или култура националне мањине као посебан наставни предмет. У тој одлуци Суд је, полазећи од Устава, утврдио да одредба члана 12. став 1. тачка 2) Закона, у делу који гласи: „или за које је утврђено да су од посебног значаја за националну мањину“, није у сагласности са Уставом. У образложењу овог става Уставни суд је пошао од тога да је одредбом члана 12. став 1. тачка 2) предвиђено овлашћење националног савета да предлаже чланове управног, односно школског одбора – представника јединица локалне самоуправе, између осталог и у установама за које је утврђено да су од посебног значаја за националну мањину. Уставни суд је истакао да ни овим ни било којим другим законом није прописано које услове треба да испуњава васпитно-образовна установа да би стекла статус тзв. „установе од посебног значаја за националну мањину“, те је оценио да потпуна законска неуређеност појма „установе од посебног значаја за националну мањину“, сваку правну норму која било које овлашћење неког субјекта везује за установе од „посебног значаја за националну мањину“ лишава основних стандарда јасноће и одређености као предуслова принципа владавине права. С обзиром на то, Уставни суд је оценио да наведена одредба Закона не задовољава основне стандарде прецизности, јасноће и одређености правне норме, који су, према ставовима овога суда, као и пракси и ставовима Европског суда за људска права, предуслов остваривања принципа владавине права, као темељног принципа сваке демократске државе. 

Такође, Уставни суд је сагласно наведеним одредбама Устава утврдио да одредба члана 12. став 1. тачка 5) Закона, која прописује да национални савет даје претходну сагласност на избор директора установа у којима се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине (или у којима се изучава говор, језик или култура националне мањине као посебан предмет), није у сагласности са Уставом, из разлога што у таквој установи васпитно-образовни рад могу остварити сви грађани, без обзира на своју националну припадност, те избор директора не може бити условљен претходном сагласношћу националног савета националне мањине. Стога је Уставни суд оценио да је законодавац у одредби члана 12. став 1. тачка 5) Закона изашао изван мера за остваривање додатних права припадника националних мањина. 

Даном објављивања наведене Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 20/14, од 21. фебруара 2014. године, одредбе члана 12. став 1. тачка 2), у делу који гласи: или за које је утврђено да су од посебног значаја за националну мањину“ и члана 12. став 1. тачка 5) Закона о националним саветима националних мањина престале су да важе, а сагласно члану 168. став 3. Устава. 

Уставни суд налази да је одредба члана 54. став 5. Закона о основама система образовања и васпитања, у делу који гласи: „или за коју је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина утврђено да су од посебног значаја за националну мањину“ идентична одредби члана 12. став 1. тачка 2) Закона о саветима националних мањина, за коју је Уставни суд у Одлуци IУз-882/2010, у наведеном делу, утврдио да није била у сагласности са Уставом. Такође и одредба члана 60. став 3. оспореног Закона о основама система образовања и васпитања, којом је прописано да национални савет националне мањине даје претходну сагласност на избор директора установе у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за коју је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина, утврђено да је од посебног значаја за националну мањину готово идентична одредби члана 12. став 1. тачка 5) Закона о саветима националних мањина, за коју је Уставни суд у наведеној Одлуци утврдио да није била у сагласности са Уставом. 

Уставни суд указује да одлука Уставног суда на основу које престају да важе одредбе закона који је био предмет уставносудске контроле, не води аутоматском престанку истих или сличних норми садржаних у другом закону, односно другом пропису, нити утиче на примену норми других закона, јер према члану 168. став 3. Устава, само закон, односно њeгове поједине одредбе за које је Уставни суд утврдио да нису сагласне Уставу, престају да важе даном објављивања одлуке Уставног суда у службеном гласилу. 

Имајући у виду напред наведено, те чињеницу да оспорене одредб е члана 54. став 5. и члана 60. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања у суштини регулишу иста правна питања – питање учешћа националног савета у различитим облицима управљања у установама образовања и васпитања (у органима управљања и приликом избора директора) као и одредбе члана 12. став 1. тач. 2) и 5) Закона о националним саветима националних мањина , за које је Уставни суд утврдио да нису биле у сагласности са Уставом , Уставни суд је нашао да и оспорене одредаб е члана 54. став 5 , у делу који гласи : „или за које је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина утврђено да су од посебног значаја за националну мањину“ и члана 60. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања нису у сагласности са Уставом. 

Како је Уставни суд након спроведеног поступка по поднетој иницијативи утврдио да је и у одредби става 8. члана 54. Закона када је у питању средња стручна школа садржано исто решење као и у ставу 5. члана 54. Закона за који је Уставни суд утврдио да је несагласан Уставу, то је Суд, без доношења решења о покретању поступка , сагласно члану 53. став 3. Закона о Уставном суду, утврдио да и одредба члана 54. став 8. Закона, у делу који гласи: „или за коју је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина, утврђено да је од посебног значаја за националну мањину“, није у сагласности са Уставом. 

Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42а став 1. тачка 2) и члана 45. тачка 1) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци. 

На основу члана 168. став 3. Устава, одредбе члана 54. став 5, у делу који гласи: „или за које је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина утврђено да су од посебног значаја за националну мањину“ и став 8, у делу који гласи: „или за коју је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина, утврђено да је од посебног значаја за националну мањину“ и члана 60. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања, наведеног у изреци, престају да важе даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“. 

ПРЕДСЕДНИК 

УСТАВНОГ СУДА 

Весна Илић Прелић