Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Стојана Трајковића из Бора, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 18. фебруара 2010. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Стојана Трајковића изјављена против решења Окружног суда у Зајечару Гж. 798/08 од 11. априла 2008. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Стојан Трајковић из Бора поднео је 3. јула 2008. године Уставном суду дозвољену и благовремену уставну жалбу против решења Окружног суда у Зајечару Гж. 798/08 од 11. априла 2008. године, којим је одбијена његова жалба изјављена против решења Општинског суда у Бору И. 192/07 од 7. маја 2007. године. Наведеним првостепеним решењем је одбачен као недозвољен његов предлог за извршење поднет против стечајног дужника ″Борска банка″ АД – у стечају из Бора. Подносилац уставне жалбе сматра да су оспореним решењем повређена уставна начела о непосредној примени људских права и о заснованости судских одлука на Уставу и закону из члана 18. став 1. и члана 145. став 2. Устава Републике Србије, као и зајемчена права на својину и права по основу рада, утврђена одредбама члана 58. став 2. и члана 60. став 4. Устава. Предложио је да Уставни суд својом одлуком наложи извршном дужнику да му у року од 15 дана из своје имовине надокнади потраживање признато у стечајном поступку.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој правној ствари:
Подносилац уставне жалбе је бивши радник ″Борске банке″ АД из Бора. У односу на наведену банку је отворен поступак стечаја решењем Трговинског суда у Зајечару Ст. 124/04 од 13. фебруара 2004. године. Правноснажним решењем стечајног већа под истим бројем од 8. фебруара 2005. године, сматрају се утврђеним призната потраживања према стечајном дужнику, између осталих и потраживање подносиоца уставне жалбе по основу неисплаћених зарада (под редним бројем пријаве 293) у износу од 22.911,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана отварања стечајног поступка.
Трговински суд у Зајечару се решењем И. 50/07 од 3. јануара 2007. године огласио стварно ненадлежним за поступање по предлогу подносиоца уставне жалбе за принудно извршење решења истог суда Ст. 124/04 од 8. фебруара 2005. године и, по правноснажности овог решења, доставио предлог за извршење Општинском суду у Бору на даље поступање.
Општински суд у Бору је решењем И. 192/07 од 7. маја 2007. године одбацио предлог подносиоца уставне жалбе за извршење као недозвољен, налазећи да решење стечајног већа о утврђивању потраживања стечајних поверилаца није извршна исправа подобна за принудно извршење, јер се тим решењем не установљава обавеза дужника да изврши исплату признатог новчаног потраживања повериоцу у року који би му одредио суд.
Окружни суд у Зајечару је оспореним решењем Гж. 798/08 од 11. априла 2008. године одбио жалбу подносиоца и потврдио ожалбено решење о одбачају предлога за извршење, у свему прихватајући правно схватање првостепеног суда.
4. Одредбама Устава на чију повреду се указује у уставној жалби, између осталог, утврђено је: да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују (члан 18. став 1.); да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити мања од тржишне и да је одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни дозвољено само у складу са законом (члан 58. ст. 2. и 4.); да свако има право на правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа и да се тих права нико не може одрећи (члан 60. став 4.); да се судске одлуке заснивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона (члан 145. став 2.).
У члану 28. Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање (″Службени гласник РС″, бр. 61/05 и 116/08), у одељку "Прелазне и завршне одредбе", прописано је да ће се стечајни поступци и поступци ликвидације банака започети по Закону о санацији, стечају и ликвидацији банака (″Службени лист СФРЈ″, бр. 84/89 и 63/90 и ″Службени лист СРЈ″, бр. 37/93, 26/95, 28/96, 16/99, 44/99 и 53/01) и Закону о принудном поравнању, стечају и ликвидацији (″Службени лист СФРЈ″, број 84/89 и ″Службени лист СРЈ″, бр. 37/93 и 28/96) наставити по одредбама тих закона.
Одредбама раније важећег Закона о санацији, стечају и ликвидацији банака, које се примењују у предметном стечајном поступку, прописано је: да се тим законом уређују услови и поступак санације, стечаја и ликвидације банака (члан 1.); да правне последице отварања стечајног поступка настају даном доношења решења о отварању стечајног поступка и састоје се, између осталог, у томе да се потраживања поверилаца према банци сматрају доспелим (члан 18. тачка 4)); да се потраживања поверилаца исплаћују из стечајне масе тако што приоритет имају потраживања по основу штедних улога, текућих рачуна и депозита на девизним рачунима која се исплаћују банци која је преузела ове послове од банке у стечају, а потом долазе на ред потраживања поверилаца коjи нису оснивачи банке (члан 19. тачке 1) и 2)), као и да се на стечајни поступак банке у стечају, ако овим законом није друкчије одређено, примењују одредбе савезног закона којим се уређује стечај, изузев одредаба о стечајном судији, награди за рад и накнади потребних трошкова стечајног управника и одредаба којима је уређено принудно поравнање (члан 20.).
Одредбама раније важећег Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, који се такође примењује у овом стечајном поступку, између осталог, прописано је: да се даном отварања поступка стечаја образује стечајна маса у коју улази сва имовина дужника, ако законом није друкчије одређено (члан 95.); да се од дана отварања поступка стечаја не може против дужника дозволити мера обезбеђења нити принудног извршавања ради намирења потраживања у погледу којих постоји извршна исправа, а да се поступци ради обезбеђења и извршења који су у току - прекидају (члан 99. ст. 1. и 2.); да стечајну масу за поделу повериоцима (деобну масу) чине новчана средства дужника на дан отварања стечајног поступка, новчана средства остварена продајом имовине и потраживања наплаћена у том поступку (члан 137.), као и да ће стечајни управник, на основу правноснажног решења о главној деоби, исплатити потраживања повериоцима у року од 15 дана од дана правноснажности тог решења (члан 146.).
5. Оцењујући наводе и разлоге изнете у уставној жалби са становишта наведених одредаба Устава и закона, Уставни суд је утврдио да оспореним решењем Окружног суда у Зајечару нису повређена Уставом зајемчена права подносиоца уставне жалбе која су у њој назначена.
Уставни суд оцењује да је у оспореном решењу Окружног суда у Зајечару дато у свему уставноправно прихватљиво тумачење примењеног материјалног и процесног права, јер решење стечајног већа надлежног трговинског суда којим се сматрају утврђеним претходно призната потраживања стечајних поверилаца према стечајном дужнику, није извршна исправа подобна за принудно извршење у редовном судском поступку. Након отварања поступка стечаја, према дужнику се уопште не могу дозволити мере принудног извршења ради намирења потраживања, чак и у погледу извршних исправа, јер би то водило фаворизовању једних поверилаца у односу на друге. Стечајни повериоци могу да остварују своја призната и утврђена потраживања према стечајном дужнику само у стечајном поступку, као поступку колективног намирења потраживања поверилаца стечајног дужника.
Оспореним решењем Окружног суда у Зајечару Гж. 2196/07 нису повређена ни права подносиоца уставне жалбе на својину и правичну накнаду за рад, односно правну заштиту за случај престанка радног односа, јер је подносиоцу у стечајном поступку признато у целини пријављено новчано потраживање, настало по основу неисплаћених зарада од стране ранијег послодавца, што представља његово утврђено имовинско право које ће се реализовати након доношења решења о главној деоби стечајне масе, у складу са законским прописима из ове области.
Указивање подносиоца уставне жалбе на повреду начела из члана 18. став 1. Устава - да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују, затим из члана 145. став 2. Устава - да се судске одлуке заснивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона, по оцени Уставног суда, није од значаја за одлучивање у конкретном уставносудском предмету јер, с обзиром на своју природу и садржину, ова уставна права не могу бити повређена оспореним актом.
С обзиром на наведено, Уставни суд налази да оспореним решењем Окружног суда у Зајечару нису повређена Уставом зајемчена права подносиоца уставне жалбе на која се у уставној жалби позвао. Стога је уставна жалба одбијена као неоснована, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07).
5. На основу изложеног и одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић