Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа, и судије др Боса Ненадић, Катарина Манојловић Андрић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Сабахудин Тахировић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Борислава Пејића из Београда , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 20. октобра 2016. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Борислава Пејића и утврђује да су пресудом Управног суда У. 13359/13 од 2 8. новембра 2013. године повређена прав а подносиоца уставне жалбе на правично суђење и на једнаку заштиту права, зајемчен а одредб ама члана 32. став 1. и члана 36. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се пресуда Управног суда У. 13359/13 од 28. новембра 2013. године и одређује се да исти суд донесе нову одлуку о тужби подносиоца уставне жалбе поднетој против решења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање - Дирекције Фонда број 01-02/18 1.6.3. 13152/13 од 23. јула 2013. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Борислав Пејић из Београда поднео је Уставном суду, 13. јануара 2014. године, преко пуномоћника Милорада Вукосава, адвоката из Београда, уставну жалбу против пресуде Управног суда У. 13359/13 од 28. новембра 2013. године, због повреде начела забране дискриминације из члана 21. Устава Републике Србије, начела заштите људских и мањинских права и слобода из члана 22. став 1. Устава, права на правично суђење из члана 32. ст. 1. и 3. Устава и права на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 36. Устава. Подносилац уставне жалбе се позива и на повреду права на правично суђење из члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, права на делотворни правни лек из члана 13. Европске конвенције, као и начела забране дискриминације из члана 14. Европске конвенције, начела забране злоупотребе права из члана 17. Европске конвенције и начела опште забране дискриминације из члана 1. Протокола 12 уз Европску конвенцију.
2. Уставни суд је,на седници одржаној 4. децембра 2013. године, донео Одлуку Уж-8405/2013 којом је, у тачки 1. изреке, усвојио уставну жалбу Николе Кнежевића и утврдио да су пресудом Управног суда У. 10614/13 од 25. септембра 2013. године подносиоцу уставне жалбе повређена права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, док је у преосталом делу уставну жалбу одбацио. У тачки 2. изреке ове одлуке поништена је пресуда Управног суда У. 10614/13 од 25. септембра 2013. године и одређено је да Управни суд донесе нову одлуку о тужби подносиоца уставне жалбе поднетој против решења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање - Дирекција Београд број 01-02/181.6.3 2114/13 од 28. маја 2013. године.
Уставни суд је, из садржине ове уставне жалбе и на основу увида у приложену документацију, утврдио да је подносилац уставне жалбе у управном поступку и у управном спору који су претходили уставносудском поступку био у идентичној чињеничној и правној ситуацији као и подносилац уставне жалбе у предмету Уж-8405/2013.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да је оспореном пресудом подносиоцу уставне жалбе повређен и право на правично суђење зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије и право на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-8405/2013 од 4. децембра 2013. године, која је објављена на веб-сајту Уставног суда (www.ustavni.sud.rs) .
3. На основу изложеног и одредаба члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 - Одлука УС), Уставни суд је уставну жалбу усвојио, поништио пресуду Управног суда У. 13359/13 од 28. новембра 2013. године и одредио том суду да донесе нову одлуку о тужби подносиоца уставне жалбе поднетој против решења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање - Дирекције Фонда број 01-02/181.6.3. 13152/13 од 23. јула 2013. године.
4. Уставни суд није разматрао наводе подноси оца о повреди начела и права из члана 21. став 1, члана 22. став 1, члана 32. став 3. и члана 36. став 2. Устава, као ни чл. 13, 14. и 17. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члана 1. Протокола 12 уз Европску конвенцију с обзиром на то да је утврдио повреду права на правично суђење зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава и прав а на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава.
5. Разматрајући захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом и накнаду штете, Уставни суд указује да нема услова за одређивање тражених накнада. С тим у вези Уставни суд се позива на разлоге дате у тач . 9. и 11. образложења Одлуке Уставног суда Уж -8405/2013 од 4. децембра 2013. године.
6. С обзиром на изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић