Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић , председник Већа, и судије др Драгиша Б. Слијепчевић, Катарина Манојловић Андрић, Братислав Ђокић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и др Милан Марковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Драгана Ристића из Крагујевца, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 20. октобра 2016. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Драгана Ристића и утврђује да су у извршном поступку који се водио пред Општинским судом у Крагујевцу у предмету И. 652/03 (касније број И. 41/04) подносиоцу уставне жалбе повређена прав а на имовину и на правичну накнаду за рад, зајемчена чланом 58. став 1. и чланом 60. став 4. Устава Републике Србије.
2. Утврђује се право подносиоца уставне жалбе на накнаду материјалне штете у висини опредељеној решењем о извршењу Општинског суда у Крагујевцу И. 652/03 од 22. априла 2003. године. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
О б р а з л о ж е њ е
1. Драган Ристић из Крагујевца поднео је, 10. маја 2013. године, преко Ненада Чоловића, адвоката из Крагујевца, Уставном суду уставну жалбу, у извршном поступку који се водио пред Општинским судом у Крагујевцу у предмету И. 652/03 (касније број И. 41/04), због повреде права на суђење у разумном року, права на имовину и права на правичну накнаду за рад, зајемчених чланом 32. став 1, чланом 58. став 1. и чланом 60. став 4. Устава Републике Србије. Подносилац је истакао захтев за накнаду нематеријалне штете, као и материјалне штете у висини опредељеној решењем о извршењу Општинског суда у Крагујевцу И. 652/03 од 22. априла 2003. године и решењем о промени средства извршења И. 41/04 од 27. јануара 2004. године. По уставној жалби је формиран предмет Уж-3732/2013.
Након почетка примене одредаба члана 2. Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 101/13), којима је за заштиту права на суђење у разумном року у поступку који још увек није окончан, предвиђено посебно, ново правно средство, према коме о учињеној повреди права, пре Уставног суда, одлучује надлежни редовни суд, Уставни суд је уставну жалбу уступио на надлежност редовном суду.
Основни суд у Крагујевцу је по правноснажном окончању поступка по захтеву предлагача за заштиту права на суђење у разумном року, овде подносиоца уставне жалбе, дописом од 9. јуна 2016. године Уставном суду уступио предмет, ради одлучивања о истакнутој повреди права на имовину и праву на правичну накнаду за рад подносиоца уставне жалбе, као и о захтеву за накнаду материјалне штете. По уступању предмета, исти је у Уставном суду добио нови број Уж-4642/2016.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, на основу навода уставне жалбе, те увидом у целокупну документацију која је уз њу приложена, као и увидом у списе предмета Вишег суда у Крагујевцу Р4И. 202/15, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овој уставносудској ствари:
Подносилац уставне жалбе, у својству извршног повериоца, поднео је 18. априла 2003. године Општинском суду у Крагујевцу предлог за извршење против ДП „Филип Кљајић“ из Крагујевца. Предлог је поднет на основу правноснажне и извршне пресуде тог суда П. 681/98 од 6. новембра 2002. године, а којом је обавезан тужени ДП „Филип Кљајић“ да тужиоцу Драгану Ристићу на име накнаде штете због неисплаћене зараде исплати одређени новчани износ.
Општински суд у Крагујевцу је решењем И. 652/03 од 22. априла 2003. године усвојио предложено извршење, а решењем И. 41/04 од 27. јануара 2004. године усвојен је предлог за промену средства извршења.
Привредни суд у Крагујевцу је решењем Ст. 45/10 од 5. марта 2010. године над ДП „Филип Кљајић“ из Крагујевца отворио стечајни поступак
Решењем Вишег суда у Крагујевцу Р4И. 202/15 од 25. децембра 2015. године утврђено је да је предлагачу за заштиту права на суђење у разумном року Драгану Ристићу, овде подносиоцу уставне жалбе, у извршном поступку који се водио пред Општинским судом у Крагујевцу у предмету И. 652/03 (касније број И. 41/04) повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава, те је усвојен захтев предлагача за накнаду нематеријалне штете
4. Одредбама Устава, на чију се повреду позива подносилац уставне жалбе, утврђено је: да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона (члан 58. став 1.), као и да свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа, те да се нико тих права не може одрећи (члан 60. став 4.)
5. Оцењујући основаност захтева из уставне жалбе којим је тражено да се утврди повреда права на имовину из члана 58. став 1. Устава због неспровођења решења о извршењу Општинског суда у Крагујевцу И. 652/03 од 22. априла 2003. године, Уставни суд оцењује да пропуст извршног суда да изврши пресуду изречену у кори ст подносиоца уставне жалбе, у конкретном случају представља и повреду права подносиоца на мирно уживање имовине зајемченог одредбом члана 58. Устава, коју чини потраживање утврђено том пресудом (исти став изражен је и у предмету Уж – 5551/2011).
Уставни суд указује да неспровођење правноснажне и извршне пресуде, којом је подносиоцу уставне жалбе досуђена накнада штете због неисплаћене зараде, представља истовремено и повреду права на правичну накнаду за рад из члана 60. став 4. Устава, којом је прокламована неотуђивост права из радног односа коју је подносилац покушао на принудан начин да оствар и у предметном извршном поступку . Уставни суд, такође , указује да је у предмету Премовић против Србије (број представке 61920/09) Европски суд за људска права изразио став да одговорна држава мора да обезбеди извршење правноснажних домаћих пресуда донетих у корист подносиоца представки, и то из сопствених средстава, и висини износа досуђених наведеним пресудама, умањених за евентуално већ исплаћене износе.
С обзиром на наведено, Уставни суд је уставну жалбу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 -Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15), те је одлучио као у тачки 1. изреке.
Полазећи од наведеног , а узимајући у обзир и праксу међународних институција за заштиту људских права, Уставни суд је утврдио право подноси оца уставне жалбе на накнаду материјалне штете у висинама утврђеним правноснажним пресудама. Имајући у виду изнето, Уставни суд је, на основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 2. изреке утврдио право подноси оца уставне жалбе на накнаду материјалне штете у висини опредељеној решењем о извршењу Општинског суда у Крагујевцу И. 652/03 од 22. априла 2003. године. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству, сагласно одредбама члана 1. Закона о допуни Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 103/15).
6. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић