Уставни суд у саставу: судија мр Станка Милановић, која замењује председника, и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 12. марта 2009. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Покреће се поступак за оцену уставности одредаба члана 128. Закона о полицији ("Службени гласник РС", број 101/05).
2. Ово решење доставити Народној скупштини ради давања одговора поводом покренутог поступка из тачке 1.
3. Рок за давање одговора из тачке 2. овог решења је 30 дана од дана пријема Решења.
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за оцену уставности одредаба члана 128. Закона о полицији ("Службени гласник РС", број 101/05). У иницијативи се наводи да је одредба члана 128. став 1. Закона, којом је прописано да се против аката о распоређивању и стицању звања, ванредном унапређењу, превременом и ванредном стицању вишег звања може поднети захтев за преиспитивање одлуке доносиоцу акта у року од 15 дана од дана доношења, несагласна са одредбама члана 22. став 2. и члана 122. Устава Републике Србије, из разлога што је оспореном одредбом повређено право радника на жалбу или друго правно средство, будући да радник, по правилу, добија појединачни акт, којим се одлучује о његовом праву, по протеку рока од 15 дана, који тече од дана доношења акта. С тим у вези, подносилац иницијативе сматра да рок за жалбу или друго правно средство треба да тече од дана достављања појединачног акта, јер запослени не може изјавити жалбу на одређени акт пре него што му буде уручен и пре него што буде упознат са актом којим се решава о његовом праву, обавези или правном интересу. Осим тога, у иницијативи се наводи да је и одредба члана 128. став 2. Закона, којом је прописано да захтев за преиспитивање одлуке не задржава њено извршење, као и да се против акта донетог по захтеву за преиспитивање не може водити управни спор, несагласна са Уставом.
Одредбама члана 128. Закона о полицији ("Службени гласник РС", број 101/05) прописано је: да се против аката о распоређивању и стицању звања, ванредном унапређењу, превременом и ванредном стицању вишег звања може поднети захтев за преиспитивање одлуке доносиоцу акта у року од 15 дана од дана доношења акта (став 1.); да захтев за преиспитивање одлуке не задржава њено извршење, а да се против акта донетог по захтеву за преиспитивање одлуке, не може се водити управни спор (став 2.).
Како је иницијатива поднета пре ступања на снагу Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07), Суд поступак у овој уставноправној ствари води у складу са одредбама члана 112. истог Закона.
Такође, будући да је иницијатива поднета у време важења Устава Републике Србије од 1990. године, који је престао да важи проглашењем Устава Републике Србије 8. новембра 2006. године, Суд, сагласно својој надлежности утврђеној чланом 167. став 1. тачка 1. Устава, оцену уставности врши у односу на важећи Устав.
Уставом Републике Србије је утврђено: да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују, те да се законом може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остваривање појединачног права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права (члан 18. ст. 1. и 2.); да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, као и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1. до 3.); да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву обавези или на закону заснованом интересу (члан 36. став 2.); да законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита (члан 198. став 2.).
Полазећи од наведених одредаба Устава, Уставни суд је оценио да се основано може поставити питање уставности оспорене одредбе члана 128. став 1. Закона из разлога што је сврха уставног јемства права на жалбу или друго правно средство да свако лице на које се односи одлука, којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу, објективно буде у могућности да против такве одлуке користи прописано правно средство. Истовремено, како се одредбом члана 36. став 1. Устава свима јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, то значи и да сва лица о чијем је праву, обавези или на закону заснованом интересу одлучивано актом државног органа, имају право да под истим условима могу изјавити прописано правно средство против таквог акта. Како од дана доношења појединачног акта који се може оспоравати подношењем прописаног правног средства, па до дана његовог достављања лицу на које се односи, увек мора да прође одређено време које је различито од случаја до случаја, основано се поставља питање да ли је прописивањем да рок за подношење захтева за преиспитивање акта којим се одлучује о одређеним правима запосленог из радног односа почиње да тече даном доношења, а не даном достављања акта запосленом, обезбеђења једнака заштита запослених полицијских службеника пред државним органом. С обзиром на то да протек времена од дана доношења до дана достављања акта умногоме зависи од самог доносиоца акта, основано се, такође, поставља питање да ли је оспорена одредба Закона у сагласности са једним од основних уставних начела људских и мањинских права и слобода из члана 18. став 2. Устава, а којим је, између осталог, предвиђено да се законом може прописати начин остваривања Уставом зајемчених права, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права.
Када је у питању оцена уставности одредбе члана 128. став 2. Закона, којом је искључено вођење управног спора против акта донетог по захтеву за преиспитивање одлуке, Уставни суд је оценио да се, такође, основано може поставити питање уставности оспорене одредбе Закона са аспекта одредбе члана 198. став 2. Устава, према којој законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита. Анализом одредаба Закона о полицији у целини, Уставни суд је утврдио да против ових коначних појединачних аката није предвиђена другачија судска заштита. Приликом оцене уставности оспорене одредбе, додатно треба имати у виду да запослени у Министарству унутрашњих послова имају статус државних службеника, јер се према одредби члана 169. Закона о полицији на њихов положај, дужности, права и одговорности примењују прописи о радним односима у државним органима, ако овим Законом и прописима донетим на основу овог закона није другачије одређено, а да је одредбом члана 143. став 2. Закона о државним службеницима ("Службени гласник РС", бр. 81/05, 83/05, 64/07, 67/07 и 116/08) прописано да се против одлуке жалбене комисије, која у складу са овим законом одлучује о жалбама државних службеника на решења којима се у управном поступку одлучује о њиховим правима и дужностима, може покренути управни спор.
Из наведених разлога, Уставни суд је оценио да има основа за покретање поступка поводом поднете иницијативе, а сагласно одредби члана 53. став 1. Закона о Уставном суду.
На основу изложеног и одредбе члана 46. тачка 1) Закона о Уставном суду, Суд је донео Решење као у изреци.
ЗАМЕЊУЈЕ ПРЕДСЕДНИКА
УСТАВНОГ СУДА
Судија
мр Станка Милановић