Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа, и судије др Боса Ненадић, др Марија Драшкић, Предраг Ћетковић, др Горан П. Илић, Сабахудин Тахировић, Братислав Ђокић и др Милан Марковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Б. Р . из Београда , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 14. јула 2016. године , донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Б. Р . изјављена против решења Вишег суда у Београду Кпп. 39/14 од 28. марта 2014. године и Кв. 1223/14 од 8. априла 2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Б. Р . из Београда је, 25. априла 2014. године, преко пуномоћника М. М. С , адвоката из Београда, Уставном суду поднео уставну жалбу против решења Вишег суда у Београду Кпп. 39/14 од 28. марта 2014. године и Кв. 1223/14 од 8. априла 2014. године, због повреде права на ограничено трајање притвора из члана 31. став 1. Устава Републике Србије.
Подносилац у уставној жалби , поред осталог, навод и: да је оспореним решењ има Вишег суда у Београду према њ ему продужен притвор за најдуже 30 дана, и то до 28. априла 2014. године; да „у конкретном судском предмету притвор ... траје непотребно и неразумно дуго “, јер му је притвор одређен 28. јануара 2014. године; да је „поступајућем заменику јавног тужиоца ... било потребно 53 дана да би саслушала шест сведока “; да је „овако неразумним дугим трајањем, у конкретном случају, притвор изгубио своју основну сврху, и да се претворио у казну затвора, иако постоји презумпција невиности“; да су у раније донетим решењима о притвору дати „паушални и општ и разлози за одређивање притвора “, односно да се ради о „уопштеним наводима без било какве индивидуализације“; да се „понављају исти разлози“; да „чак и да је постојало узнемирење јавности, исто протеком временског периода, од два - три месеца губи на свом интензитету и значају“. Подносилац закључује да „у конкретном предмету судија за претходни поступак и кривичнованпретресно веће Вишег суда у Београду, нису поступали хитно, брижљиво, нису ценили индивидуални случај, већ су притвор продужавали са чисто апстрактне тачке гледишта, без улажења у динамику истражног поступка, не узевши ни у ком случају протек времена који неминовно узнемирење јавности губи на интензитету, те су на тај начин флагрантно прекршили уставно право на ограничено трајање притвора“.
Предложио је да Уставни суд усвоји уставну жалбу и утврди повреду означен ог уставн ог права и „ одреди да кривично ванпретресно веће Вишег суда у Београду понови поступак“.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено кили ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, извршио увид у оспорена решења и другу документацију приложену као доказ уз уставну жалбу, те је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овом уставносудском предмету:
Наредбом о спровођењу истраге Вишег јавног тужилаштва у Београду Кти. 38/14 од 30. јануара 2014. године подносиоцу уставне жалбе и још пет лица стављено је на терет постојање основа сумње да су изврши ли више кривичних дел а злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези са ставом 1. Кривичног законика.
Притвор је према подносиоцу уставне жалбе одређен решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Београду Кпп. 39 /14 од 30. јануара 2014. године, на основу одредаба члана 211. став 1. тач. 2) и 4) Законика о кривичном поступку, који му се рачуна од 28. јануара 2014. године, када је лишен слободе.
Притвор је потом подносиоцу уставне жалбе, на основу истих одредаба Законика о кривичном поступку, продужен решењ ем судије за претходни поступак Вишег суда у Београду Кпп. 39/14 од 27. фебруара 2014.
Оспореним решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Београду Кпп. 39/14 од 28. марта 2014. године притвор је према подноси оцу уставне жалбе продужен за још 30 дана, само на основу одредаба члана 211. став 1. тачка 4) Законика о кривичном поступку.
Оспореним решењем Вишег суда у Београду Кв. 1223/14 од 8. априла 2014. године су одбијене као неосноване изјављене жалб е против наведеног првостепеног решења. У односу на притворски разлог из члана 211. став 1. тачка 4) Законика о кривичном поступку, у образложењу оспореног другостепеног решења о продужењу притвора је наведено: да је „по оцени овог већа правилно поступио судија за претходни поступак када је према окривељеној М.М. и окривљеном Б. Р . продужио притвор по законском основу из члана 21. ст ав 1. тач ка 4) Законика о кривичном поступку, имајући у виду да је окривљенима стављено на терет извршење кривичног дела за које је прописана казна затвора преко 10 година, па имајући у виду начин извршења кривичног дела, и то да су окривљени основано сумњиви да су у дужем временском периоду од готово годину дана, и то као службена лица, конкретно окривљена М.М. у својству шефа одсека управно-правних послова Одељења за грађевинске, инспекцијске и управне послове Општине Раковица, а окривљени Бојан Радановић у својству руководиоца Одељења за грађевинске, инспекцијске и управне послове Општине Раковица, искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем границе својих службених овлашћења, прибавили корист окривљеног Н.Г. као инвеститору пословног објекта у износу који прелази 1.500.000,00 динара, тако што су доношењем решења број 351-150/11 од 22. августа 2011 године, односно решења од 5. марта 2012. године, омогућили инвеститорима да избегну редован поступак за издавање грађевинске дозволе и избегну плаћање накнаде за уређивање грађевинског земљишта Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу града Београда у вредности од око 32.000.000,00 динара за који износ је оштећен буџет града Београда и прибављена корист инвеститорима, чиме су, према наводима наредбу о спровођењу истраге, испољили посебну упорност приликом извршења кривичног дела за које су основано сумњиви те и по оцени овог већа, у конкретном случају описани начин извршења предметног кривичног дела и тежина последица истог, довели су до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка“.
Притвор је према подносиоцу уставне жалбе укинут 28. априла 2014. године решењем Вишег суда у Београду Кв. 1445/14 и изречена му је мера забране напуштања стана.
4. Одредбом члана 31. став 1. Устава, на чиј у повред у се позива подноси лац у уставној жалби, утврђено је, поред осталог, да трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, имајући у виду разлоге притвора .
Закоником о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је: да пре доношења правноснажне одлуке о изрицању кривичне санкције, окривљеном могу бити ограничене слободе и права само у мери неопходној за остварење циља поступка, под условима прописаним овим закоником (члан 10. став 1.); да се притвор може одредити само под условима предвиђеним у овом законику и само ако се иста сврха не може остварити другом мером, да је дужност свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору и да ће се у току целог поступка притвор укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен (члан 210. ст. 1. до 3.).
Сагласно одредби члана 211. став 1. тачка 4) ЗКП, притвор се може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако је за кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора преко десет година, односно казна затвора преко пет година за кривично дело са елементима насиља или му је пресудом првостепеног суда изречена казна затвора од пет година или тежа казна, а начин извршења или тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка (тачка 4)).
Одредбама члана 214. ЗКП је прописано: да се притвор у истрази може одредити, продужити или укинути решењем судије за претходни поступак или већа (члан 21. став 4.) (став 1.); да се решење о продужењу или укидању притвора доноси по службеној дужности или на предлог странака и браниоца (став 2.); да против решења о притвору странке и бранилац могу изјавити жалбу већу (члан 21. став 4.) и да се жалба, решење и остали списи достављају одмах већу и да жалба не задржава извршење решења (став 3.).
Трајање притвора у истрази прописано је одредбама члана 215. ЗКП, према којима је, поред осталог, прописано да на основу решења судије за претходни поступак, окривљени се може задржати у притвору највише три месеца од дана лишења слободе и судија за претходни поступак је дужан да и без предлога странака и браниоца, по истеку сваких 30 дана испита да ли још постоје разлози за притвор и да донесе решење о продужењу или укидању притвора (став 1.) .
Кривичним закоником („Службени гласник РС“, бр 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14) прописано је да ће се службено лице које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог, казнити затвором од шест месеци до пет година, а да ће се, ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац казнити затвором од две до дванаест година (злоупотреба службеног положаја - члан 359. ст. 1. и 3.).
5. Уставни суд указује да је у више својих одлука заузео становиште да дужина трајања притвора која неће довести до повреде Уставом зајемченог права из члана 31. подразумева да надлежни судови у својим одлукама наведу релевантне и довољне разлоге којима оправдавају трајање мере притвора и показују посебну хитност у вођењу поступка.
Уставни суд је утврдио да је притвор према подносиоцу уставне жалбе одређен и продужен због постојања основане сумње да је изврши о кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. Кривичног законика, за које кривично дело је запрећена казна затвора од две до 12 година. Притвор је према подносиоцу уставне жалбе оспореним решењима продужен на основу одред бе члана 211. став 1. тач ка 4) ЗКП . Дакле, притвор је према подносиоцу уставне жалбе правноснажно продужен због тога што су начин извршења и тежина последице кривичног дела довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано вођење кривичног поступка.
У образложењу оспорених решења Вишег суда у Београду је наведено да из списа предмета произлази основана сумња да је подносилац уставне жалбе изврши о кривично дело злоупотреба службеног положаја за које је запрећена казна затвора од преко десет година, а да имајући у виду начин извршења кривичног дела и постојање основане сумње да је у дужем временском периоду од једне године, као службено лице, руководилац Одељења за грађевинске, инспекцијске и управне послове Општине Раковица „искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем границе својих службених овлашћења“, прибавио корист једном од окривљених као инвеститору пословног објекта у износу који прелази 1.500.000,00 динара, тако што је доношењем два решења омогућио инвеститорима да „избегну редован поступак за издавање грађевинске дозволе и избегну плаћање накнаде за уређивање грађевинског земљишта Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу града Београда у вредности од око 32.000.000,00 динара за који износ је оштећен буџет града Београда и прибављена корист инвеститорима“, те да су „описани начин извршења предметног кривичног дела и тежина последица истог, довели су до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка“.
Уставни суд је оценио да су оспорена решења заснована на уставноправно прихватљивом тумачењу процесног права, те да је надлежни суд поступао у складу са ЗКП када је утврдио да постоје услови да се подносиоцу уставне жалбе продужи притвор по означен ом законском основу. Наиме, по оцени Уставног суда, надлежни суд је у оспореним решењима навео и јасно образлажио, поред висине запрећене казне, конкретне околности које су у овом случају, због начина извршења и тежине последице кривичног дела (прибављање високе противправне имовинске користи инвеститорима и наношење штете буџету града Београда) довеле до узнемирења јавности које могу угрозити несметано вођење кривичног поступка. Уставни суд је нашао да су у оспореним решењима утврђене конкретне чињенице које указују да је услед начина извршења и тежине последице кривичног дела за које се подносиоци сумњиче, дошло до одговарајућег степена узнемирења јавности, које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.
Такође, Уставни суд је утврдио да је према подносилоцу притвор укинут три дана након подношења уставне жалбе и да се налазио у притвору непуна три месеца (рачунајући од 28. јануара 2014. године, када је лишен слободе), који период се поклапа са трајањем истраге. Имајући у виду да се истрага против подносилаца уставне жалбе и још пет лица водила због извршења више кривичних дела злоупотреба службеног положаја, Уставни суд је оценио да се истрага водила са примереном хитношћу.
Најзад, Суд је приликом доношења одлуке имао у виду и да је судија за претходни поступак Вишег суда у Београду у оспореном првостепеном решењу није према подносиоцу уставне жалбе продужио притвор на основу одредбе члана 211. став 1. тачка 2) ЗКП, већ је отклонио притворски разлог прописан овом одредбом, јер је утврдио да је престао овај законски основ за даље задржавање подносиоца уставне жалбе у притвору, као и да је Виши суд у Београду 28. априла 2014. године меру притвора укинуо и одредио другу, блажу меру, што указује на то да је надлежни суд пажљиво разматрао све чињенице и околности које могу бити од значаја за доношење одлуке.
Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је оценио да су у оспореним решењ има о продужењу притвора наведени релевантни и довољни разлози због којих је надлежни суд сматрао да је мера притвора неопходна ради вођења кривичног поступка, који се води о са примереном хитношћу.
Стога је Уставни суд нашао да оспореним решењима нису повређена Уставом зајемчена права подносиоца уставне жалбе из члана 31. став 1. Устава, те је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 - Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), одбио уставну жалбу као неосновану.
6. Полазећи од наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.