Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић , председник Већа, и судије др Драгиша Б. Слијепчевић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, Предраг Ћетковић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. М . из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 23. децембра 2015. године, донео је
О Д Л У К У
Усваја се уставна жалба М. М . и утврђује да je решењем Вишег суда у Београду - Посебно одељење Кв.По1. 514/13 од 3. јула 2013. године и решењем Апелационог суда у Београду - Посебно одељење Кж2.По1. 288/13 од 16. јула 2013. године повређено право подносиоца уставне жалбе , зајемчено одредбама члана 31. Устава Републике Србије.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. М . из Београда поднео је Уставном суду , 16. августа 2013. године, преко пуномоћника И . Д . и З . Т, адвоката из Београда, уставну жалбу против решења Вишег суда у Београду - Посебно одељење Кв.По1. 514/13 од 3. јула 2013. године и решења Апелационог суда у Београду - Посебно одељење Кж2.По1. 288/13 од 16. јула 2013. године, због повреде права на слободу и безбедност, права на ограничено трајање притвора и права на правично суђење, зајемчених одредбама члана 27. став 1, члана 31. став 1. и члана 32. став 1. Устава Републике Србије, као и због повреде права из члана 5. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Како се одредбе члана 5. наведене Европске конвенције садржински не разликују од права зајемчених одредбама члана 27. став 1. и члана 31. став 1. Устава, то Уставни суд постојање повреде овог права цени у односу на означене одредбе Устава.
2. Уставни суд је, на седници одржаној 3. октобра 201 3. године, донео Одлуку Уж-3231/2013 којом је усвојио уставну жалбу М. М . и утврдио да је решењима Апелационог суда у Београду - Посебно одељење Кр.По1. 5/13 од 7. марта 2013. године и Кж2.По1. 122/13 од 25. марта 2013. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на ограничено трајање притвора, зајемчено одредбом члана 31. став 1. Устава , те је одлучио да се правично задовољење подносиоца због констатоване повреде права оствари објављивањем Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“. Наведена решења претходила су доношењу овде оспорених решења о продужењу притвора.
Будући да је Уставни суд у спроведеном поступку утврдио да су разлози за продужење притвора подносиоцу као окривљеном идентични разлозима наведеним у решењима Апелационог суда у Београду - Посебно одељење Кр.По1. 5/13 од 7. марта 2013. године и Кж2.По1. 122/13 од 25. марта 2013. године, као и да су решења оспорена овом уставном жалбом донета након доношења наведених решења оспорених уставном жалбом у предмету Уставног суда Уж-3231/2013, Суд је оценио да је подносиоцу повређено право зајемчено одредбама члана 31. Устава. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-3231/2013 од 3. октобра 2013. године, која је објављена на интернет страници Уставног суда ( www.ustavni.sud.rs).
Полазећи од наведеног и одредаба члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др.закон и 103/15), Уставни суд је уставну жалбу усвојио и утврдио да је подносиоцу повређено право на ограничено трајање притвора из члана 31. Устава. Како подносилац уставне жалбе није истакао захтев за накнаду нематеријалне штете, Уставни суд констатује да је само доношење одлуке вид правичног задовољења подносиоца уставне жалбе због утврђене повреде права.
3. Следом изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
2. Уставни суд је, на седници одржаној 3. октобра 201 3. године, донео Одлуку Уж-3231/2013 којом је усвојио уставну жалбу М. М . и утврдио да је решењима Апелационог суда у Београду - Посебно одељење Кр.По1. 5/13 од 7. марта 2013. године и Кж2.По1. 122/13 од 25. марта 2013. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на ограничено трајање притвора, зајемчено одредбом члана 31. став 1. Устава , те је одлучио да се правично задовољење подносиоца због констатоване повреде права оствари објављивањем Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“. Наведена решења претходила су доношењу овде оспорених решења о продужењу притвора.
Будући да је Уставни суд у спроведеном поступку утврдио да су разлози за продужење притвора подносиоцу као окривљеном идентични разлозима наведеним у решењима Апелационог суда у Београду - Посебно одељење Кр.По1. 5/13 од 7. марта 2013. године и Кж2.По1. 122/13 од 25. марта 2013. године, као и да су решења оспорена овом уставном жалбом донета након доношења наведених решења оспорених уставном жалбом у предмету Уставног суда Уж-3231/2013, Суд је оценио да је подносиоцу повређено право зајемчено одредбама члана 31. Устава. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-3231/2013 од 3. октобра 2013. године, која је објављена на интернет страници Уставног суда ( www.ustavni.sud.rs).
Полазећи од наведеног и одредаба члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др.закон и 103/15), Уставни суд је уставну жалбу усвојио и утврдио да је подносиоцу повређено право на ограничено трајање притвора из члана 31. Устава. Како подносилац уставне жалбе није истакао захтев за накнаду нематеријалне штете, Уставни суд констатује да је само доношење одлуке вид правичног задовољења подносиоца уставне жалбе због утврђене повреде права.
3. Следом изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.
Весна Илић Прелић, с.р.