Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа, и судије др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, Братислав Ђокић, Сабахудин Тахировић, др Драгиша Б. Слијепчевић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби С. П . из Српског Крстура , на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 19. новембра 2015. године , донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба С. П . изјављена против решења Вишег суда у Зрењанину Кв. 194/14 од 11. августа 2014. године и решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2. 1345/14 од 22. августа 2014. године у односу на истакнуте повреде права из члана 27. став 1. и члана 31. став 2. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. С. П . из Српског Крстура је , 9. септембра 2014. године, преко пуномоћника В . Ј . Ђ, адвоката из Суботице, поднео Уставном суду уставну жалбу против решења Вишег суда у Зрењанину Кв. 194/14 од 11. августа 2014. године и решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2. 1345/14 од 22. августа 2014. године, због повреде права на слободу и безбедност, права на ограничено трајање притвора и права на претпоставку невиности, као елемента права на правну сигурност у казненом праву, зајемчених одредбама члана 27. став 1, члана 31. став 2. и члана 34. став 3. Устава Републике Србије .
Подносилац у уставној жалби, поред осталог, наводи: да се у предмету Вишег суда у Зрењанину К. 90/13 против њега и других лица води кривични поступак по оптужници Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину од 14. августа 2013. године због четири кривична дела разбојништва; да се у притвору налази од 20. фебруара 2013. године „непрекидно“ и да му је оспореним решењима притвор продужен на основу одредбе члана 211. став 1. тачка 3) Законика о кривичном поступку; да је 21. октобра 2013. године одржано припремно рочиште које је „успешно одржано“ и да је главни претрес заказан за 28. новембар 2013. године, али да није одржан јер је поступајући председник судећег већа изабран за судију Апелационог суда у Новом Саду; да „затим дуже време није било никаквих активности суда осим што му је притвор продужаван; да је ново припремно рочиште заказано и одржано 11. фебруара 2014. године, али да је одрђено да ће главни претрес бити заказан накнадно, будући да председник већа није имао „сертификат о стицању посебних знања из области права детета и преступништва младих“; да је након тога предмет додељен у рад другом судији који је припремно рочиште заказао и одржао 10. априла 2014. године; да је главни претрес заказан за 21. мај 2014. године, али да исти није одржан јер је један од бранилаца поднео захтев за изузеће председника већа; да је потом главни претрес заказан за 7. јун 2014. године, али да претрес није „започео“, јер је „поступајућа судија браниоцима на почетку предала доказ оптужбе – листинг мобилних телефона . који су они више пута захтевали још од новембра 2013. године, након чега су браниоци изјавили да им је потребно додатно време ради проучавања тог доказа, што је суд усвојио и претрес одложио“ за 8. септембра 2014. године; да је у оспорен ом првостепеном решењу наведено да му је притвор продужен јер је „основано сумњив да је извршио четири кривична дела ра збојништва и то у кратком временском периоду од 17. јануара 2013. године до 14./15. фебруара 2013. године, те имајући у виду да је исти правоснажно осуђен због кривичног дела крађа у покушају из члана 203. Кривичног законика, које спада у групу кривичних дела против имовине, као и дела за која је основано сумњив да их је извршио, што по мишљењу већа указује на бојазност да би окривљени уколико би се нашао на слободи могао у кратком временском периоду поновити или наставити са вршењем кривичних дела“ ; да приликом продужења притвора „веће није узело у обзир само ту једну правоснажну пресуду ... него и четири кривична дела разбојништва за која је овај поступак тек у току“.
Из свега изнетог, подносилац, пре свега, закључује да му је повређено право на претпоставку невиности из члана 34. став 3. Устава, јер „без обзира на то што у претходном пасусу пише да је он само основано сумњив, веће је С. П . већ имплицитно сматрало кривим и за четири кривична дела разбојништва“, позивајући се на пресуду Европског суда за људска права у предмету Ореб против Хрватске, број 20824/09, став 147. Такође, подносилац указује и да му је повређено право на слободу и право на ограничено трајање притвора из члана 27. став 1. и члана 31. став 2. Устава, јер: оспорена решења „не садрже довољне разлоге за продужење притвора“; јер је „од свега наведеног валидна само чињеница да је С . П . једном правоснажно осуђен ... а она, сама за себе, није довољна за закључак о бојазни од понављања дела у кратком временском периоду“; јер „чињеница што је у току предметни поступак за четири разбојништва није смела бити узета у обзир на горе описани начин па је зато она ирелевантна за продужавање притвора, а без тога нема довољних разлога за продужење притвора“; јер „суд уопште није узео у обзир да притвор већ дуго траје“; јер оспорена решења „не садрже довољне и релевантне разлоге за притвор“, јер „главни претрес није „започео све до 7. септембра 2014. године““, при чему је, по његовом мишљењу, „ирелевантно“ што је одржано више припремних рочишта, односно јер надлежни првостепени суд „није поступао са дужном хитношћу са којом је дужан да поступа зато што је С . П . притворен“. Подносилац посебно истиче да ни он „ни његов бранилац нису одговорни за неодржавање главног претреса“.
Предложио је, поред осталог, да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених уставних права и поништи оспорена решења.
2. Уставни суд је, на седници одржаној 5. новембра 2015. године, донео Одлуку Уж-4725/2014, којом је у односу на истакнуте повреде права из члана 27. став 1. и члана 31. став 2. Устава одбио као неосновану уставну жалбу истог подносиоца С. П . изјављену против решења о продужењу притвора, а која су претходила овде оспореним решењима, док је у преосталом делу уставну жалбу одбацио.
Имајући у виду да је Уставни суд у спроведеном поступку утврдио да су решења оспорена овом уставном жалбом донета непосредно након доношења решења оспорених уставном жалбом у предмету Уставног суда Уж-4725/2014, а да подносилац уставне жалбе наводе о повреди права заснива на истим разлозима којима је оспоравао претходна решења, Суд је оценио да подносиоцу нису повређена права из члана 27. став 1. и члана 31. став 2. Устава, те је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – Одлука УС), одбио у овом делу уставну жалбу као неосновану, док је у односу на истакнуту повред у права из члана 34. став 3. Устава, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 5) Закона о Уставном суду, уставну жалбу одбацио као очигледно неосновану.
Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-4725/2014 од 5. новембра 2015. године.
3. Полазећи од изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.