Преглед документа IУз-80/2014

<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драšкић, Братислав Ђокић, др Горан П. Илић, Катарина Манојловић Андрић, др Боса Ненадић, мр Милан Марковић, др Драгиšа Б. Слијепчевић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 9. јула 2015. године, донео је <п>  <п стyле="теxт-алигн: центер;">Р Е Š Е Њ Е <п> <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. Покреће се поступак за оцену уставности одредаба члана 73. ст. 2. и 5. Закона о јавном тужилаšтву (''Службени гласник РС'', бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11-др.закон, 101/11, 38/12-УС, 121/12, 101/13, 111/14-УС и 117/14). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">2. Ово реšење доставити Народној скупšтини ради давања одговора. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">3. Рок за давање одговора из тачке 2. је 60 дана од дана достављања Реšења Народној скупšтини. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">О б р а з л о ж е њ е <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">И <п>  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставном суду поднете су две иницијативе за покретање поступка за оцену уставности одредаба члана 73. ст. 2. и  5. Закона о јавном тужилаšтву (''Службени гласник РС'', бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11-др.закон, 101/11, 38/12-УС, 121/12 и 101/13). Подносиоци прве иницијативе сматрају да је одредба члана 73. став 5. Закона неуставна и супротна члану 51. Закона о радним односима у државним органима ("Службени гласник РС", бр. 48/91, 66/91, 44/98 - др. закон, 49/99 - др. закон, 34/01 - др. закон, 39/02, 49/05 - УС, 79/05 - др. закон и 23/13 – УС), јер се овом законском одредбом стављају у неравноправан положај јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца у погледу остваривања права на накнаду за одвојен живот, а šто је супротно члану 21. Устава, којим је забрањена дискриминација по било ком основу, и одредбама чл. 18. до 23. Закона о раду (''Службени гласник РС'', бр. 24/05, 61/05, 54/09 и 32/13), којима се забрањује посредна или непосредна дискриминација према лицима која траже посао или су већ запослена. Подносиоци иницијативе, такође, сматрају да је став 2. члана 73. Закона у колизији са Законом о радним односима у државним органима, јер накнаде и остала примања заменика јавног тужиоца нису одређена посебном одредбом Закона, већ у оквиру члана 73. Закона који регулиšе плату у случају премеšтаја, односно упућивања на рад у други државни орган, организацију, установу или међународну организацију, као и увећање плате. У иницијативи се даље наводи да је одредбом овог члана Закона предвиђено да накнаде и остала примања прописује Државно веће тужилаца, иако је одредбом члана 51. став 2. Закона о радним односима у државним органима прописано да се висина, услови и начин исплате накнада утврђују актом Владе, šто је и учињено доноšењем Уредбе о накнадама и другим примањима запослених у државним органима и изабраних, односно постављених лица. На крају, иницијатор тражи да Уставни суд обустави примену оспорених одредаба члана 73. ст. 2. и 5. Закона о јавном тужилаšтву, до доноšења коначне одлуке. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подносилац друге иницијативе оспорава одредбе члана 10. Закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаšтву (''Службени гласник РС'', број 101/13), којима је изврšена допуна члана 73. Закона, додавањем нових ст. 5. и 6. овог члана Закона. У иницијативи се наводи да оспорене одредбе Закона нису у сагласности са одредбама члана 21. Устава, имајући у виду да се прописаним законским реšењима предвиђа неједнак третман лица којима се признаје право на накнаду за одвојен живот, јер је ово право признато јавним тужиоцима, односно заменицима јавних тужилаца у Републичком јавном тужилаšтву, у јавним тужилаšтвима посебне надлежности и у апелационим јавним тужилаšтвима, док исто то право није признато јавним тужиоцима, односно заменицима јавних тужилаца у виšим и основним јавним тужилаšтвима. С тим у вези, подносилац иницијативе сматра да оспорене одредбе Закона нису у сагласности ни са одредбом члана 14. Европске конвенције за заšтиту људских права и основних слобода, којима је утврђена забрана дискриминације по било ком основу. Иницијатор такође сматра да оспорене одредбе Закона нису у сагласности ни са одредбама члана 18. и члана 60. ст. 1. и 4. Устава, имајући у виду да Устав у оквиру зајемеченог права на рад, свакоме гарантује и право на правичну накнаду за рад, из чега, према схватању иницијатора, следи да се право на накнаду за одвојен живот не може признати само одређеним носиоцима јавнотужилачке функције, већ свим јавним тужиоцима и заменицима јавних тужилаца који под једнаким условима остварују право на рад и право на накнаду по овом основу. У иницијативи се даље наводи да оспорене одредбе Закона нису у сагласности ни са одредбом члана 46. Посебног колективног уговора за државне органе (''Службени гласник РС'', бр. 23/98 и 11/09). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">У спроведеном претходном поступку Уставни суд је на основу одредаба члана 33. став 2. и члана 34. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', бр. 109/07, 99/11 и 18/13-Одлука УС) доставио 10. марта 2014. године поднете иницијативе Народној скупšтини на миšљење. Народна скупšтина није доставила Уставном суду у остављеном року, а ни након истека тог рока, миšљење поводом навода из иницијатива. Након тога, Уставни суд је на основу одредбе члана 34. став 3. Закона о Уставном суду, наставио поступак у овом уставносудском предмету.<стронг> <п стyле="теxт-алигн: центер;"> <п стyле="теxт-алигн: центер;">ИИ <п>  <п>У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио: <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Закон о јавном тужилаšтву је донела Народна скупšтина на седници одржаној 22. децембра 2008. године. Овај закон је ступио на снагу даном конституисања Државног већа тужилаца, а почео је да се примењује од 1. јануара 2010. године, изузев одредаба од 74. до 84. Закона, које су почеле да се примењују од дана конституисања Државног већа тужилаца. Основни текст Закона је мењан и допуњаван виšе пута, а последње измене и допуне овог закона су изврšене Законом о изменама и допунама Закона о јавном тужилаšтву („Службени гласник РС“, број 101/13), који је донела Народна скупšтина на седници одржаној 20. новембра 2013. године и који је ступио на снагу 21. новембра 2013. године. Том приликом су, између осталог, изврšене и допуне оспореног члана 73. Закона,  додавањем новог ст. 5. и 6. овог члана Закона. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Законом о јавном тужилаšтву уређени су организација и надлежност јавних тужилаšтава, услови и поступак за избор и престанак функције јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, права и дужности јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, вредновање рада јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, напредовање и дисциплинска одговорност јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, обављање послова правосудне управе и тужилачке управе у јавним тужилаšтвима, обезбеђивање средстава за рад јавних тужилаšтава и друга питања од значаја за рад јавних тужилаšтава. Оспореним одредбама члана 73. ст. 2. и 5. Закона је прописано: да накнаде и остала примања заменика јавног тужиоца који је премеšтен, односно упућен у друго јавно тужилаšтво, министарство надлежно за правосуђе, установу или међународну организацију прописује Државно веће тужилаца, уз сагласност министарства надлежног за правосуђе (став 2.); да право на накнаду за одвојен живот имају јавни тужиоци, односно заменици јавних тужилаца у Републичком јавном тужилаšтву, јавним тужилаšтвима посебне надлежности и апелационим јавним тужилаšтвима (став 5.). <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">ИИИ <п>  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">За оцену уставности оспорених одредаба члана 73. ст. 2. и 5. Закона, према оцени Уставног суда, од значаја су одредбе <стронг><ем>Устава Републике Србије којима је утврђено: да се владавина права остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влаšћу и повиновањем власти Уставу и закону (члан 3. став 2.); да је правни поредак јединствен (члан 4. став 1. и члан 194. став 1.); да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друšтвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1. и 3.); да се јемчи право на рад, у складу са законом, да свако има право на поšтовање достојанства своје личности, безбедне и здраве услове рада, потребну заšтиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годиšњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заšтиту за случај престанка радног односа, да се нико тих права не може одрећи (члан 60. ст. 1. и 4.); да Република Србија уређује и обезбеђује, између осталог, систем у области рада и организацију надлежност и рад републичких органа, као и друге односе од интереса за Републику Србију, у складу с Уставом (члан 97. тач. 8,  16. и 17.); да је Народна скупšтина највиšе представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији (члан 98.); да Народна скупšтина доноси законе и друге опšте акте из надлежности Републике Србије (члан 99. став 1. тачка 7.); да Влада доноси уредбе и друге опšте акте ради изврšавања закона (члан 123. тачка 3.); да се оснивање, организација и надлежност јавног тужилаšтва уређују законом (члан 157. став 1.); да је Државно веће тужилаца самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца у складу са законом (члан 164. став 1.); да Државно веће тужилаца предлаже Народној скупšтини кандидате за први избор за заменика јавног тужиоца, бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање функције заменика јавног тужиоца, бира заменике јавних тужилаца који су на сталној функцији за заменике јавног тужиоца у другом јавном тужилаšтву, одлучује у поступку за престанак функције заменика јавних тужилаца, на начин предвиђен Уставом и законом, врšи и друге послове одређене законом (члан 165.). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Ради целовитијег сагледавања спорних уставноправних питања у овом предмету, Уставни суд је имао у виду и поједине одредбе следећих закона: <п стyле="теxт-алигн: јустифy;"><стронг><ем>Законом о јавном тужилаšтву (''Службени гласник РС'', бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11-др.закон, 101/11, 38/12-УС, 121/12, 101/13, 111/14-УС и 117/14), поред већ наведених одредаба члана 73. овог закона, прописано је: да јавно тужилаšтво Републике Србије чине Републичко јавно тужилаšтво, апелациона јавна тужилаšтва, виšа јавна тужилаšтва, основна јавна тужилаšтва и јавна тужилаšтва посебне надлежности (члан 13. став 1.); да јавни тужилац и заменик јавног тужиоца остварују права из радног односа у складу са прописима који уређују права из радног односа изабраних лица, ако овим законом није друкчије одређено (члан 50. став 4.); да заменик јавног тужиоца може бити трајно премеšтен у друго јавно тужилаšтво истог степена, само уз своју писмену сагласност, да реšење о премеšтају доноси Републички јавни тужилац, да у случају из члана 57. овог закона (ако јавно тужилаšтво буде укинуто, или ако буде смањен број заменика јавног тужиоца у јавном тужилаšтву), заменик јавног тужиоца може бити премеšтен и без своје сагласности, на основу одлуке Државног већа тужилаца, да заменик јавног тужиоца наставља трајно да обавља функцију у јавном тужилаšтву у које је премеšтен (члан 62.); да заменик јавног тужиоца може, уз своју писмену сагласност, бити упућен у друго јавно тужилаšтво најдуже на једну годину, да на предлог јавног тужиоца посебне надлежности, заменик јавног тужиоца може, уз своју писмену сагласност, бити упућен у јавно тужилаšтво посебне надлежности најдуже на четири године, да када се заменик јавног тужиоца упућује у тужилаšтво виšег степена, мора испуњавати услове за избор за заменика јавног тужиоца тужилаšтва у које се упућује, да изузетно, заменик јавног тужиоца може бити упућен и без своје сагласности у друго јавно тужилаšтво истог или нижег степена, због недовољног броја заменика јавног тужиоца у другом јавном тужилаšтву, да упућивање из става 3. овог члана може трајати најдуже једну годину, да реšење о упућивању доноси Републички јавни тужилац (члан 63.); да заменик јавног тужиоца може бити упућен, ради обављања стручних послова, у Државно веће тужилаца, министарство надлежно за правосуђе, институцију надлежну за обуку у правосуђу и међународну организацију у области правосуђа, да се упућивање из става 1. овог члана врšи на предлог руководиоца органа, односно институције или организације у коју се заменик јавног тужиоца упућује, по прибављеном миšљењу јавног тужиоца у коме заменик јавног тужиоца врšи своју функцију, уз писмену сагласност заменика јавног тужиоца, да упућивање може трајати најдуже три године, да реšење о упућивању доноси Државно веће тужилаца (члан 64.).<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Чланом 13. <стронг><ем>Закона о Државном већу тужилаца („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 101/10 и 88/11) прописано је да Државно веће тужилаца: <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- утврђује листу кандидата за избор Републичког јавног тужиоца и јавних тужилаца коју доставља Влади; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- предлаже Народној скупšтини кандидате за први избор за заменика јавног тужиоца; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање функције заменика јавног тужиоца; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- бира заменике јавних тужилаца који су на сталној функцији за заменике јавног тужиоца у виšем јавном тужилаšтву; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- одлучује о престанку функције заменика јавних тужилаца; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- утврђује разлоге за разреšење јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- одређује јавно тужилаšтво у којем ће јавни тужилац и заменици јавног тужиоца наставити да врšе функцију заменика јавног тужиоца у случају укидања јавног тужилаšтва; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- одлучује о удаљењу Републичког јавног тужиоца;<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- одлучује по приговору на одлуку о удаљењу јавног тужоца и заменика јавног тужиоца; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за рад јавних тужилаšтава за текуће расходе и врšи надзор над њиховим троšењем, у складу са законом; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- утврђује које су друге функције, послови или приватни интереси у супротности са достојанством и самосталноšћу јавног тужилаšтва; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- поставља врšиоца дужности Републичког јавног тужиоца; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- одлучује по приговору на одлуку Републичког јавног тужиоца о томе када се сматра да није било избора јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- даје миšљење о изменама постојећих или доноšењу нових закона који уређују положај и поступање јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, организацију јавног тужилаšтва, као и других закона које јавна тужилаšтва примењују; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- доноси Етички кодекс; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- води лични лист за сваког јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца и запосленог у јавном тужилаšтву; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- именује и разреšава Дисциплинског тужиоца и његове заменике и чланове Дисциплинске комисије и њихове заменике; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- доноси одлуке о правним лековима у дисциплинском поступку; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- доноси Правилник о мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- доноси одлуку о правном леку против одлуке о вредновању рада јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- одлучује о приговорима у поступку избора за чланове Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- обавља послове у вези са спровођењем Националне стратегије реформе правосуђа; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- утврђује садржину програма обуке за заменике јавних тужилаца који се први пут бирају на функцију и тужилачке помоћнике у складу са законом; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- предлаже програм обуке за јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца који трајно обављају функцију; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- обавља и друге послове предвиђене законом. <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">ИВ <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Полазећи од изложеног уставноправног оквира који је од значаја за разматрање спорних уставноправних питања у овом предмету, а посебно од одредаба члана 97. тачка 16. и члана 157. став 1. Устава, Уставни суд констатује да је Народна скупšтина овлаšћена да законом уреди оснивање, организацију и надлежност јавног тужилаšтва. Сагласно наведеном, Скупšтина је Законом о јавном тужилаšтву уредила организацију и надлежност јавних тужилаšтава, услове и поступак за избор и престанак функције јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, права и дужности јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, вредновање рада јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, напредовање и дисциплинску одговорност јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, обављање послова правосудне управе и тужилачке управе у јавним тужилаšтвима, обезбеђивање средстава за рад јавних тужилаšтава и друга питања од значаја за рад јавних тужилаšтава. У оквиру наведених питања регулисаних овим законом, законодавац је уредио и одређена питања која се односе на материјални положај носилаца јавнотужилачке функције, а везана су за остваривање права из радног односа јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца. Тако су одредбама чл. 69. до 72. Закона уређена питања која се односе на начин одређивања основне плате јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, затим на платне групе у које су разврстани јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца и коефицијенте сваке платне групе.  као и на право на увећање основне плате и право на накнаду за одвојен живот. Како је одредбом члана 50. став 4. Закона прописано да јавни тужилац и заменик јавног тужиоца остварују права из радног односа у складу са прописима који уређују права из радног односа изабраних лица, ако овим законом није друкчије одређено, Уставни суд указује да се на сва питања из домена остваривања права из радног односа ових лица која нису прописана Законом о јавном тужилаšтву примењују прописи којима су уређена права из радног односа изабраних лица, из чега следи да је у области уређивања питања из радног односа јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Закон о јавном тужилаšтву леx специалис у односу на прописе којима су ова питања уређена за изабрана лица у државним органима. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Међутим, како закон којим би на јединствен начин била уређена питања из радног односа изабраних лица није донет, то је неопходно најпре сагледати који су то све прописи од значаја за регулисање остваривања права из радног односа изабраних лица, односно оног сегмента у остваривању ових права који се односи на право на остваривање накнада и других примања ових лица. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">С тим у вези, Уставни суд подсећа на генезу уређења ових односа од 1991. године, када су једним законом, тј. Законом о радним односима у државним органима била уређена права, обавезе и одговорности из радног односа свих запослених у државним органима, затим права, обавезе и одговорности изабраних и постављених лица, као и одређена права председника Републике у области радних односа.  Овим законом су била уређена, између осталог и питања која су се односила на плате, накнаде и друга примања наведених лица. Након тога је Народна скупšтина Републике Србије на седници одржаној 7. децембра 1998. године усвојила Закон о посебним правима и обавезама изабраних лица, који је ступио на снагу 16. децембра 1998. године, а чија примена је требало да отпочне 1. јануара 1999. године. Одредбом члана 42. Закона било је прописано да даном ступања на снагу тог закона престају да важе одредбе Закона о радним односима у државним органима, у делу који се односе на права и обавезе председника Републике, народних посланика и лица које бира Народна скупšтина, тј. изабраних лица. Међутим, примена овог закона никада није отпочела, јер је Народна скупšтина Републике Србије, у току трајања вацатио легис овог закона, донела посебан закон о његовом престанку важења (Закон о престанку важења Закона о посебним правима и обавезама изабраних лица донет је 29. децембра 1998. године, а ступио је на снагу наредног дана, тј. 30. децембра.). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Након тога, 13. јуна 2001. године Народна скупšтина Републике Србије доноси Закон о платама у државним органима и јавним службама, којим је поново једним актом уређен начин утврђивања плата, додатака, накнада и осталих примања изабраних, постављених и именованих лица у државним органима, као и запослених у државним органима и организацијама, у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе и у јавним службама. У погледу одређивања накнада и других примања ових лица, одредбом члана 11. став 1. овог закона прописано је да изабрано, именовано и постављено лице и запослени у државним органима и организацијама, органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе и у јавним службама имају право на накнаду плате и друга примања у висини утврђеног актом Владе, ако посебним законом није друкчије уређено. Из наведеног следи да је законодавац препустио Влади да својим актом утврди висине накнада и других примања лица одређених овим законом, али је предвидео и могућност уређења ових питања на другачији начин од предвиђеног, и то само на основу посебног закона. Међутим, даном почетка примене Закона о јавном тужилаšтву, тј. од 1. јануара 2010. године, престају да важе одредбе Закона о платама у државним органима и јавним службама, у делу који се односи на начин утврђивања плата, додатака и накнада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца (члан 139.) <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд даље констатује да су 2005. године донета два закона којима су уређена права, обавеза и одговорности државних службеника у Републици Србији, чиме је радноправна регулатива запослених у државним органима издвојена из до тада заједничке регулативе, којом су поред права, обавеза и одговорности запослених у државним органима била уређена и питања појединих права, обавеза и одговорности, функционера, изабраних и постављених лица у државним органима. Тако су Законом о државним службеницима, као посебним законом из области радних односа, који представља <ем>леx специалис у односу на Закон о раду, на системски начин уређена питања која се односе на права, обавезе и одговорности из радног односа државних службеника, који су запослени у државним органима и организацијама и њиховим службама, а која имају истог послодаваца – Републику Србију. Сагласно наведеном, одредбом члана 190. став 1. овог закона  је прописано да даном ступања на снагу овог закона (1. јул 2006. године) престаје да се на радне односе у државним органима примењује Закон о радним односима у државним органима, док се сходна примена тог закона продужава у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе до доноšења посебног закона, који јоš увек није донет, тако да се овај закон јоš увек примењује у области регулисања радноправних односа у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе. У исто време када и Закон о државним службеницима донет је Закон о платама државних службеника и намеšтеника, који је такође ступио на снагу 1. јула 2006. године и којим су уређене плате, накнаде и друга примања државних службеника и намеšтеника. И овим законом је дато овлаšћење Влади да донесе уредбу којом ће одредити услове за остваривање права на накнаду троšкова који су прописани Законом, њихову висину и начин остваривања (члан 37. став 2. Закона). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Сагласно наведеном, Влада је на основу овлаšћења из члана 11. став 1. Закон о платама у државним органима и јавним службама и члана 37. став 2. Закона о платама државних службеника и намеšтеника, на седници одржаној 20. септембра 2007. године донела две посебне уредбе којима је уредила услове, висину и начин остваривања права на накнаде и друга примања изабраних и постављених лица са једне стране и накнада троšкова и отпремнина државних службеника и намеšтеника са друге стране, при чему Уставни суд истиче да су ова питања до тада такође била уређена јединственим актом, тј. Уредбом Владе о накнадама и другим примањима запослених у државним органима, на коју се погреšно позивају подносиоци иницијативе, имајући у виду да је иста престала да важи 29. септембра 2007. године (члан 54. Уредбе о накнади троšкова и отпремнини државних службеника и намеšтеника). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уредбом о накнадама и другим примањима изабраних и постављених лица у државним органима уређени су услови под којима ова лица остварују право на накнаду троšкова који настају у вези са њиховим радом у државном органу и друга примања, начин остваривања права и висина накнаде троšкова и других примања. Одредбама ове уредбе су одређени услови под којима ова лица остварују: право на додатак за приправност (члан 2. Уредбе), (које је признато само судијама, јавним тужиоцима, заменицима јавних тужилаца и судијама прекрšајних судова); право на накнаду троšкова смеšтаја (члан 3. Уредбе) и право на разлику зараде (члан 4. Уредбе). У погледу права на накнаду других троšкова, попут троšкова превоза за долазак на рад и за одлазак са рада, службеног путовања у земљи, службеног путовања и селидбе у иностранство, рада и боравка на терену, привременог или трајног премеšтаја у друго место рада, као и право на отпремнину при одласку у пензију, Уставни суд констатује да ова права нису уређена овом уредбом, већ се на њих сходно примењују одредбе уредбе Владе којима су уређене накнаде троšкова и отпремнина државних службеника и намеšтеника, с тим šто се на изабрана и постављена лица у државним органима не односе одредбе ове уредбе којима су утврђени посебни случајеви у којима државни службеник или намеšтеник нема право на накнаду троšкова за одвојен живот. Право на додатак на плату за минули рад, прековремени рад, рад у дане празника и рад ноћу, изабрана и постављена лица остварују сходном применом одредаба опšтих прописа о раду.<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Како накнада за одвојени живот, представља посебну врсту накнаде троšкова привременог или трајног премеšтаја у друго радно место државног службеника или намеšтеника (у ове накнаде, поред наведених троšкова за одвојен живот, спадају јоš и троšкови селидбе и троšкови посете породици), то се на остваривање права накнаде троšкова за одвојени живот изабраних и постављених лица у државним органима сходно примењују одредбе наведене Уредбе, осим одредбе члан 48. став 2. Уредбе, којом су утврђени посебни случајеви у којима државни службеник нема право на накнаду троšкова за одвојен живот. Сагласно наведеном, у погледу остваривања права на накнаду троšкова за одвојени живот за изабрана и постављена лица у државним органима сходно се примењују две одредбе ове уредбе и то члан 48. став 1. Уредбе, којим су утврђени услови под којима државни службеник има право на накнаду ових троšкова и члан 49. Уредбе, којим је одређена висина ове накнаде. У погледу прописаних услова за остваривање овог права предвиђено је да се накнада за одвојени живот од породице накнађује у случају да је државни службеник „премеšтен у друго место рада, које је виšе од 30 км удаљено и од места његовог пребивалиšта и од претходног места рада, да живи одвојено од породице и да нема реšено стамбено питање у новом месту рада.“ Šто се тиче висине ове накнаде, чланом 49. Уредбе је прописано да се накнада исплаћује месечно и да износи 75% просечене месечне зараде по запосленом у привреди Републике Србије, према коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате. <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">В <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Поводом регулисања права на накнаде и остала примања јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, Уставни суд указује да су Законом о јавном тужилаšтву уређена питања која се односе на одређивање плате јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, док овим законом нису посебно уређене накнаде троšкова и остала примања која носиоци јавнотужилачке функције остварују за време обављања функције. С обзиром на то да ова питања нису посебно уређена Законом о јавном тужилаšтву, из одредбе члана 50. став 4. Закона следи да се на ова права носилаца јавнотужилачке функције примењују прописи који уређују права из радног односа изабраних лица, тј. у конкретном случају ради се о наведеним уредбама Владе којима су  уређена питања која се односе на услове, начин остваривања и висину накнада и других примања<стронг> изабраних и постављених лица у државним органима и државних службеника и намеšтеника.<а хреф="филе:///Ц:/Усерс/корисник/Доцументс/Документи%20са%20Светланиног%20компа/Одлуке%20УС%20-%20ОДЛУКЕ,%20РЕСЕЊА%20И%20ЗАКЉУЦЦИ/Одлуке%20и%20ресења%202015/ИУ%20ресења/ИУз-80-2014%20покретање.доц#_фтн1">[1] <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Наиме, Законом о јавном тужилаšтву је, у домену одређивања материјалног положаја јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, само прописан начин одређивања основне плате, одређене су платне групе и коефицијенти сваке платне групе, као и основне плате заменика јавних тужилаца у случају њиховог премеšтаја или упућивања у друго јавно тужилаšтво, министарство, установу или међународну организацију и разлози за увећање основне плате јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца. Међутим, у оквиру регулисања наведених питања, у оспореном члану 73. Закона који се налази под рубрумом ''Плата у случају премеšтаја, односно упућивања и увећање основне плате'', законодавац у ставу 2. овог члана Закона даје овлаšћење Државном већу тужилаца да, уз сагласност министра надлежног за правосуђе, пропиšе накнаде и остала примања заменика јавног тужиоца који је премеšтен или упућен у друго јавно тужилаšтво, министарство, институцију или међународну организацију. При томе, Уставни суд истиче да оспореним Законом нису утврђене накнаде и друга примања која јавни тужилац и заменика јавног тужиоца имају право да остварују на основу обављања јавнотужилачке функције тј. у тзв. редовним ситуацијама, нити ко је надлежан за њихово прописивање, да би оспореним чланом 73. став 2. Закона у делу који се односи на одређивање основне плате у случају премеšтаја, односно упућивања, законодавац дао овлаšћење Државном већу тужилаца да заменицима јавних тужилаца у случају премеšтаја или упућивања (и то само тада) пропиšе накнаде и остала примања, а да се при томе не зна које су то накнаде, под којим условима се одређују, колика им је висина, нити на који начин се остварује право на њих. Поводом наведеног, Уставни суд сматра да се као основано може поставити питање да ли Државно веће тужилаца, с обзиром на своју Уставом утврђену надлежност, може својим актом „изворно“, тј. непосредно уређивати накнаде и друга примања носилаца јавнотужилачке функције, имајући у виду да овим законом, а ни другим законом, нису на посебан начин уређена питања која се односе на накнаде и друга примања носилаца јавнотужилачке функције. Наиме, у конкретном случају може се поставити питање постојања уставноправног оквира за давање овог овлаšћења Државном већу тужилаца, имајући у виду да Закон о државном тужилаšтву не садржи одредбе којима су утврђени услови, начин и поступак за остваривање права на накнаде и друга примања носилаца јавнотужилачке функције, као и да је Законом о државном већу тужилаца, сагласно одредбама чл. 164. и 165. Устава, утврђена надлежност Државног већа тужилаца, и да је<стронг> овај орган у домену доноšења опšтих правних<стронг> акта, надлежан само за доноšење Правилника о мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Такође, може се поставити питање  да ли реšење из члана 165. Устава, да Државно веће тужилаца врšи „и друге послове одређене законом“, може бити правни основ за утврђивање надлежности Државног већа тужилаца из члана 73. став 2. Закона. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">У погледу оспореног члана 73. став 5. Закона, Уставни суд најпре указује да је члан 73. Закона допуњен одредбама ст. 5. и 6. Закона на основу измена и допуна овог закона, које су изврšене у новембру месецу 2013. године, сагласно Закону о изменама и допунама Закона о јавном тужилаšтву („Службени гласник РС“, број 101/13). Овим одредбама Закона је прописано да право на накнаду за одвојен живот имају јавни тужиоци, односно заменици јавних тужилаца у Републичком јавном тужилаšтву, јавним тужилаšтвима посебне надлежности и апелационим јавним тужилаšтвима и да право на накнаду из става 5. овог члана утврђује Државно веће тужилаца. Уставни суд даље констатује да су наведеним допунама члана 73. Закона из 2013. године, по први пут у овом закону уређена одређена питања која се односе на остваривање права на једну конкретну накнаду јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца у току врšења јавнотужилачке функције, тј. накнаде за одвојен живот, имајући у виду да накнаде и друга примања јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца нису била предмет уређења овог закона. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Поводом наведеног, Уставни суд констатује да се најпре као спорно отвара питање заšто је само накнада за одвојен живот јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца утврђена оспореним Законом, односно да ли је наведено право прописано овим законом сагласно члану 51. став 4. Закона, којим је дозвољено другачије уређење остваривања права из радног односа јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на основу Закона о јавном тужилаšтву у односу на прописе који уређују права из радног односа изабраних лица. Међутим, оспореним одредбама члана 73. ст. 5. и 6. Закона нису одређени неки посебни, тј. другачији услови за стицање овог права од услова који су прописани Уредбом Владе, а односе се на удаљеност новог радног места у односу место пребивалиšта и претходно радно место јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца, његову одвојеност од породице и нереšено стамбено питање, већ је као једини услов за стицање овог права одређена врста тужилаšтва у коме своју функцију обавља јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца. Наиме, оспореном одредбом Закона ово право је дато само јавним тужиоцима и заменицима јавних тужилаца у Републичком јавном тужилаšтву, јавним тужилаšтвима посебне надлежности и апелационим јавним тужилаšтвима, из чега следи да право на накнаду за одвојен живот немају јавни тужиоци и њихови заменици у основним и виšим тужилаšтвима.  Сагласно наведеном, за Уставни суд је спорно да ли утврђивање права на накнаду за одвојен живот на начин како је то учињено оспореним чланом 73. став 5. Закона представља уређивање овог питања у складу са одредбом члана 21. став 1. Устава, према којој су сви пред Уставом и законом једнаки.<стронг> При томе, Уставни суд истиче да смисао института накнаде троšкова за одвојен живот од породице јесте својеврсна компензација троšкова који настају услед премеšтаја носиоца јавнотужилачке функције у друго место рада и који због тога живи одвојено од породице и нема реšено стамбено питање у новом месту рада. Полазећи од наведеног, Уставни суд налази да се као спорно може поставити питање да ли остваривање права на накнаду за одвојен живот јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца у зависности од врсте јавног тужилаšтва у коме они врšе своју функцију може бити легитимни основ за различито поступање у остваривању овог права из радног односа, односно да ли у конкретној ситуацији постоји легитимни циљ за различито уређивање права на наведену накнаду носилаца јавнотужилачке функције. <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">ВИ <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Полазећи од свега наведеног, садржине оспорених одредаба члана 73. ст. 2. и 5. Закона, поднетих иницијатива и наведених одредаба Устава, Уставни суд је оценио да се у конкретном случају, као спорна, основано могу поставити следећа уставноправна питања: <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- да ли је овлаšћење Државног већа тужилаца да прописује накнаде и остала примања заменика јавног тужиоца који је премеšтен или упућен у друго јавно тужилаšтво, министарство надлежно за правосуђе, установу или међународну организацију (члан 73. став 2. Закона), у сагласности са једне стране са одредбама члана 98. и 99. став 1. тачка 7. Устава, којима је утврђена законодавна надлежност Народне скупšтине у домену уређивања односа из надлежности Републике Србије утврђене чланом 97. Устава и члана 123. тачка 3. Устава, којом су утврђена нормативна овлаšћења Владе да доноси прописе у изврšавању закона,  а са друге стране са одредбама чл. 164. и 165. Устава, којима је опредељен Уставни положај и утврђена надлежност Државног већа тужилаца; <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">- да ли се утврђивањем права на накнаду за одвојен живот само одређеним категоријама јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца из оспореног члана 73. став 5. Закона, наруšава уставни принцип једнакости свих пред Уставом и законом из члана 21. став 1. Устава и начело забране дискриминације, утврђено ставом 3. истог члана Устава, односно да ли за овакво различито законско уређивање права за лица која се могу наћи у истој чињеничној и правној ситуацији постоји објективно и разумно оправдање. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Сагласно свему наведеном, Уставни суд је оценио да има основа  за покретање поступка за оцену уставности одредби члана 73. ст. 2. и 5. Закона о јавном тужилаšтву, те је реšио да, на основу члана 53. став 1. Закона о Уставном суду, покрене поступак нормативне контроле. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">На основу члана 107. став 1. Закона о Уставном суду, Суд је закључио да ово реšење достави Народној скупšтини, као доносиоцу оспореног акта на одговор, са роком за давање одговора од 60 дана од дана пријема овог реšења. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Сагласно изложеном, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42а став 1. тачка 5) и члана 46. тачка 1) Закона о Уставном суду, донео Реšење као у изреци. <п>  <п>  <п стyле="теxт-алигн: центер;">ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">Весна Илић Прелић <бр /> <хр сизе="1" /> <п><а хреф="филе:///Ц:/Усерс/корисник/Доцументс/Документи%20са%20Светланиног%20компа/Одлуке%20УС%20-%20ОДЛУКЕ,%20РЕСЕЊА%20И%20ЗАКЉУЦЦИ/Одлуке%20и%20ресења%202015/ИУ%20ресења/ИУз-80-2014%20покретање.доц#_фтнреф1">[1] Државно веће тужилаца је дописом А бр. 229/15 од 4. јуна 2015. године обавестило Уставни суд да се на носиоце јавнотужилачке функције, када се ради о остваривању права на накнаде и друга примања која јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца остварују за време обављања јавнотужилачке функције, примењују Закон о раду, Закон о јавном тужилаšтву, Уредба о накнадама и другим примањима изабраних и постављених лица у државним органима и Уредба о накнади троšкова и отпремнини државних службеника и намеšтеника.