Уставни суд, Велико већe, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије др Боса Ненадић, Катарина Манојловић Андрић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Милан Станић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 19. фебруара 2015. године, донеo је
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности члана 65. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 108/13 и 142/14).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду је поднета иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 65. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 108/13 и 142/14). Подносилац иницијативе наводи да је оспорена одредба члана 65. Закона, којом је прописано да ће се примена овог закона на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија уредити по престанку функционисања међународне управе успостављене у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, у супротности Уставом Републике Србије, јер је Аутономна покрајина Косово и Метохија у саставу Републике Србије и њени грађани по Уставу имају иста права као остали грађани Србије. Иницијатор сматра да оспорна одредба наведеног Закона ставља у неравноправан положај грађане који на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија имају имовину за коју траже обештећење, која је одузета мимо њихове воље применом прописа о аграрној реформи, национализацији и др. Иако иницијатор не наводи изричито у односу на које одредбе Устава оспорава уставност члана 65. Закона, из садржине иницијативе може се закључити да је оцена уставности тражена у односу на начело забране дискриминације из члана 21. Устава.
Уставни суд је у спроведеном претходном поступку утврдио да је оспореном одредбом Закона о враћању одузете имовине и обештећењу („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 108/13и 142/14), прописано да ће се примена овог закона на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија уредити по престанку функционисања међународне управе успостављене у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
Уставни суд је разматрао оспорену одредбу члана 65. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу у предмету IУз-582/2012, у коме је тражена оцена уставности и сагласности са потврђеним међународним уговорима наведене одредбе Закона са одредбама члана 3. став 1, члана 4. став 1, члана 8, члана 18. став 2, члана 21. ст. 1. и 2, члана 58. ст. 1. и 2, члана 182. став 2. и члана 194. Устава, као и са одредбама члана 1. Универзалне декларације о људским правима усвојеном Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација број 217 од 10. децембра 1948. године, члана 3. став 1. Повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама ("Службени лист СЦГ" број 6/03), члана 2. став 1. Међународног пакта о грађанским и политичким правима, члана 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, члана 1. Протокола 1 уз Европску конвенцију. У предмету IУз-582/2012 Уставни суд је донео Решење о одбацивању иницијативе на седници од 20. јуна 2013. године. У образложењу Решења, поред осталог, је наведено: "Уставни суд је имао у виду да је, сагласно члану 8. Устава, територија Републике Србије јединствена и недељива, као и да Република Србија у свом саставу, како то одређује члан 182. став 2. Устава, има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија. Међутим, чињеница је да Аутономна покрајина Косово и Метохија има посебан статус, јер на њеној територији функционише међународна управа успостављена у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, што за последицу има немогућност примене прописа Републике Србије на тој територији. Стога, по налажењу Суда, постоји објективно и разумно оправдање да се прелазном одредбом члана 65. Закона његова примена на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија уреди по престанку функционисања међународне управе.
Уставни суд је имао у виду и заузете ставове у досадашњој пракси приликом разматрања сличних питања у предмету IУз-277/2006 од 22. децембра 2009. године у односу на одредбу 10. Закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине ("Службени гласник РС", број 45/05), којом је предвиђено да ће се враћање одузете имовине црквама и верским заједницама уредити посебним законом, у коме је Суд донео Решење о неприхватању иницијативе, изразивши став да се одредбама члана 9. став 1. и члана 10. Закона, према којима ће се правни основ и поступак по захтеву за повраћај имовине пријављене по одредбама овог закона, као и враћање имовине црквама и верским заједницама уредити посебним законом, по оцени Суда, не конституишу права, већ оне представљају норме деклараторног карактера, којима се упућује на доношење посебног закона којим ће се прописати услови и начин остваривања права на повраћај одузете имовине".
Из истих наведених разлога, Уставни суд није нашао да има основа и у овој уставноправној ствари за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 65. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 108/13 и 142/14), па је сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13-Одлука УС), решио да поднету иницијативу одбаци.
На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић