Уставни суд, Велико веће у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије др Боса Ненадић, Катарина Манојловић Андрић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Милан Станић, Братислав Ђокић, мр Томислав Стојковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 8. октобра 2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацује се иницијатива за оцену уставности одредбе члана 80. Закона о удружењима ( „Службени гласник РС“, бр. 51/09 и 99/11-други закон).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 80. Закона наведеног у изреци. У иницијативи се наводи да оспорена одредба члана 80. Закона није у сагласности са одредбама члана 58. став 1. и члана 86. Устава Републике Србије јер је овом одредбом омогућено да Република Србија на штету друштвених организација, удружења или других облика повезивања савеза, са седиштем у Републици Србији, стекне право својине, а након тога омогући и пренесе право коришћења јединицима локалне самоуправе на чијој се територији налазе непокретности „које су биле у правном режиму коришћења у корист наведених организација“.
У спроведеном претходном поступку Уставни суд је констатовао да је оспореном одредбом члана 80. Закона о удружењима ( „Службени гласник РС“, бр. 51/09 и 99/11), прописано да непокретности у друштвеној својини на којима право коришћења имају друштвене организације, удружења или облици повезивања удружења (савези), са седиштем на територији Републике Србије (у даљем тексту: друштвене организације), даном ступања на снагу овог закона постају средства у државној својини на којима право коришћења има јединица локалне самоуправе на чијој се територији непокретности налазе.
Полазећи од навода иницијативе, Уставни суд је нашао да иницијатиор само формално истиче захтев за оцену сагласности оспорене одредбе члана 80. Закона о удружењима са одредбом члана 58. став 1. Устава, без навођења уставноправних разлога, због чега, према схватању Суда, поднета иницијатива у наведеном делу садржински не испуњава услове за разматрање пред Судом. Такође, Уставни суд је констатовао да се о сагласности оспорене одредбе Закона са чланом 86. Устава Републике Србије Суд већ изјашњавао у предмету IУз-251/2009, када је Решењем од 19. априла 2012. године, одбацио иницијативу за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 80. Закона о удружењима („Службени гласник РС“, број 51/09), јер није нашао да је иста у супротности са Уставом. Уставни суд је у наведеном решењу констатовао да се одредба члана 80. Закона „налази у прелазним одредбама којима се уређује затечено стање и прелазак са једног на други режим својинскоправних односа, у конкретном случају претварање друштвене својине на непокретности које користи удружење у друге облике својине. У том смислу одредба члана 80. Закона представља само један од видова трансформације постојеће друштвене својине на непокретности у друге облике својине, и она се односи само на оне непокретности на којима је друштвена својина стечена оргинерним начином, дакле нису у питању непокретности које су раније биле у својини удружења, нити непокретности које су у целини или делом стечене средствима удружења. Наиме, одредбама Закона које следе предвиђено је да непокретности у друштвеној својини у делу којим су друштвене организације учествовале у финансирању тих непокретности прелазе у својину, односно сусвојину друштвених организација сразмерно уделу којим су друштвене организације учествовале у финансирању ових непокретности сопственим средствима оствареним од добровољних чланарина, поклона, донација, легата и на други законом дозвољени начин (члан 81. став 1.). Друштвене организације које су пре него што су на основу Закона пререгистроване из статуса удружења грађана у друштвене организације имале право својине на непокретностима у друштвеној, односно државној својини, права по том основу остварују по закону којим се уређује денационализација (члан 82.)“. Уставни суд је такође указао да је „на овај начин оспореном одредбом члана 80. Закона одређен титулар једног дела друштвене својине на непокретностима на којима су друштвене организације имале право коришћења до дана ступања на снагу овог закона, док је својинскоправни режим на осталим непокретностима у друштвеној својини уређен одредбама чл. 81. и 82. Закона у зависности од тога да ли је реч о својини на непокретним или покретним стварима, да ли су непокретности и у којој мери стечене сопственим средствима друштвене организације, односно удружења, да ли је друштвеној својини претходило право својине тог истог правног субјекта.“.
Уставни суд је, у наведеном решењу, такође питања уставности оспорене одредбе члана 80. Закона засновао на уставној гаранцији равноправности свих облика својине утвређенoj одредбом става 1. члана 86. Устава Републике Србије којом се јемчи приватна, задружна и јавна својина и утврђује да је јавна својина државна својина, својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе, а сви облици својине имају једнаку правну заштиту. Суд је такође констатовао да „одредба члана 86. став 2. Устава, којом је утврђено да се друштвена својина претвара у приватну под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом, не прописује обавезу претварања друштвене својине само у приватну својину, нити искључује могућност да средства у друштвеној својини прелазе у један од облика јавне својине, те да не садржи императивну норму, јер не утврђује да ће се постојећа друштвена својина претворити у приватну, већ каже да се „претвара“ у приватну својину, при чему је апострофирана обавеза да се законом регулишу услови и поступак претварања тог облика својине у приватну. Уставом се посебно не уређује нити штити било који облик својине, већ се установљава принцип једнакости свих облика својине и оставља могућност да се законом одреди титулар на преосталим средствима у друштвеној својини. Законским уређивањем својинских права на непокретностима у друштвеној својини на којима су друштвене организације, удружења или савези са седиштем на територији Републике Србије до дана ступања на снагу овог закона имали само право коришћења, мењају се правни односи произашли из ранијег уставно-правног поретка и усаглашавају са одредбом члана 86. став 1. Устава.“
Имајући у виду наведено, те како се оспореном одредбом члана 80. Закона уређује својинскоправни режим на непокретностима које раније нису биле у својини удружења, нити су у целини или делом стечене средствима удружења, то је Уставни суд оценио да нису прихватљиви наводи иницијатора о несагласности одредбе члана 80. Закона са одредбама члана 86. Устава.
Полазећи од свега наведеног Уставни суд је, сагласно одредби члана 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-одлука УС и 40/15), одбацио иницијативу као неприхватљиву, јер изнетим разлозима оспоравања није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 80. Закона о удружењима.
На основу изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић