Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа, и судије др Драгиша Б. Слијепчевић, др Марија Драшкић, Милан Станић, Предраг Ћетковић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Р. Б . из Краљева , на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 2. јула 2015. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Р. Б . изјављена против решења Апелационог суда у Крагујевцу К ж2. 1718/13 од 7. августа 2013. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Р. Б . из Краљева је , 20. августа 2013. године , поднео Уставном суду уставну жалбу против решења Апелационог суда у Крагујевцу Кж2. 1718/13 од 7. августа 2013. године, због повреде права на ограничено трајање притвора из члана 31. став 2. Устава Републике Србије.
Подносилац у уставној жалби, поред осталог, наводи да му је оспореним решењем притвор правноснажно продужен након изрицања првостепене пресуде и истиче да се у притвору налази од 3. септембра 2012. године на основу одред аба члана 142. став 1. тач. 1) и 3) Законика о кривичном поступку. Подносилац сматра да разлози због којих му је притвор продужен не стоје и потом детаљно износи садржину како оспореног решења, тако и првостепене пресуде, те истиче да није извршио кривично дело за које је неправноснажно осуђен.
Предложио је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду означеног права и „укине бесправно продужен притвор“.
2. Према одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може поднети против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у документацију приложену као доказ уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овом уставносудском предмету:
А) Чињенице и околности које се односе на кривични поступак
Пред Основним судом у Краљеву у предмету К. 662/13 во ђен је кривични поступак против подносиоца уставне жалбе.
Кривични поступак је покренут 4. септембра 2012. године , доношењем решења истражног судије Основног суда у Краљеву да се против подносиоца уставне жалбе спроведе истрага.
Након спроведене истраге, Основно јавно тужилаштво у Краљеву је 27. септембра 2012. године против подносиоца уставне жалбе (и још три лица) подигло оптужницу Кт. 1867/12 због кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 3. у вези са ставом 1. тачка 1) у вези са чланом 33. Кривичног законика.
Након одржаног главног претреса и спроведеног доказног поступка, Основни суд у Краљеву је 30. јануара 2013. године донео пресуду К. 2535/12 којом је подносиоца уставне жалбе огласио кривим и изрекао му казну затвора. Наведена пресуда је по изјављеним жалбама укинута решењем Апелационог суда у Крагујевцу Кж1. 1668/13 од 7. маја 2013. године и предмет је враћен првостепеном суду на поновно суђење.
Основни суд у Краљеву је у поновном поступку, након одржаног главног претреса и спроведеног доказног поступка, 15. јула 2013. године донео пресуду К. 662/13 којом је подносиоца уставне жалбе (и три саокривљена лица) огласио кривим за кривично дело тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 3. у вези са ставом 1. тачка 1) у вези са чланом 33. Кривичног законика и изрекао му је казну затвора у трајању од две године и осам месеци.
Кривични поступак је након подношења уставне жалбе правноснажно окончан, и то 19. децембра 2013. године.
Б) Чињенице и околности које се односе на притвор
Подносилац се до дана подношења уставне жалбе (20. август 2013. године) налазио у притвору непуних годину дана, рачунајући од 3. септембра 2012. године , када је лишен слободе.
Притвор је према подносиоцу уставне жалбе одређен решењем истражног судије Основног суда у Краљеву Ки. 761/12 од 4. септембра 2012. године и то ком трајања кривичног поступка је продужаван.
Након доношења првостепене пресуде (у поновном поступку) , притвор је подносиоцу уставне жалбе продужен решењем Основног суда у Краљеву К. 662/13 од 15. јула 2013. године, на основу одред аба члана 142. став 1. тач . 1) и 3) Законика о кривичном поступку.
Апелациони суд у Крагујевцу је 7. августа 2013. године донео оспорено решење Кж2. 1718/13, којим је преиначио ожалбено решење Основног суда у Краљеву К. 662/13 од 15. јула 2013. године само у погледу дужине трајања притвора, тако што је одредио да притвор може трајати до упућивања окривљених у установу за издржавање казне, а најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди, док је у преосталом делу изјављене жалбе одбио к ао неосноване.
У обраложењу оспореног решења Апелационог суда у Крагујевцу је, поред осталог, наведено: да је првостепени суд правилно, након доношења неправноснажне пресуде, према подносиоцу уставне жалбе продужио притвор и за такву своју одлуку дао довољне, јасне и непротивречне разлоге; да из списа предмета произлази да је подносилац уставне жалбе „након лоцирања од стране полицијских службеника пронађен на територији општине Суботица, и то после дуже потере, те да окривљени Р. Б . по сопственом казивању има породицу у Немачкој, па и по налажењу Апелационог суда наведене околности указују на опасност од бекства, те да је неопходно продужење притвора према окривљенима ради вођења кривичног поступка и да се иста сврха не може остварити другом мером“, а на основу одредбе члана 142. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку; да је „правилно првостепени суд продужио притвор према окривљеном Р . Б . по законском основу из члана 142. став 1. тачка 3) Законика о кривичном поступку, с обзиром да из списа предмета произлази да је окривљени до сада више пута осуђиван, између осталог, и због истоврсних кривичних дела, то наведена околност и по налажењу Апелационог суда представља околност која указује да ће окривљени поновити дело уколико би се нашао на слободи и да је из тог разлога нужно продужење притвора по наведеном законском основу“.
4. Одредбом члана 31. став 2. Устава, на чију повреду се позива подносилац у уставној жалби, утврђено је да после подизања оптужнице трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, у складу са законом.
Закоником о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“, бр. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 и 76/10) (у даљем тексту: ЗКП), који је важио у време доношења оспореног решења, било је прописано: да пре доношења правноснажне пресуде или решења о кажњавању, окривљени може бити ограничен у својој слободи и другим правима само под условима које одређује овај законик (члан 1. став 2.); да трајање притвора мора бити сведено на најкраће неопходно време (члан 16. став 2.); да се притвор може одредити само одлуком суда под условима прописаним у овом законику, ако је притварање неопходно ради вођења кривичног поступка и ако се иста сврха не може остварити другом мером, да је дужност свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору и да ће се у току целог поступка притвор укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен (члан 141. ст. 1. до 3.).
Одредбом члана 142. став 1. ЗКП било је прописано да се притвор може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако, поред осталог: се крије или ако се не може утврдити његова истоветност, или ако постоје друге околности које указују на опасност од бекства (тачка 1)); особите околности указују да ће поновити дело, или довршити покушано кривично дело, или да ће учинити кривично дело којим прети (тачка 3)).
Одредбама члана 358. ЗКП је, поред осталог, било прописано: да ако се оптужени већ налази у притвору а веће нађе да још постоје разлози због којих је притвор био одређен или да постоје разлози из члана 142. став 1. тачка 6) и става 1. овог члана, донеће посебно решење о продужењу притвора, да посебно решење веће доноси и кад треба одредити или укинути притвор и да жалба против решења не задржава извршење решења (став 5.); да притвор који је одређен или продужен по одредбама претходних ставова може трајати до упућивања оптуженог, односно осуђеног у установу за издржавање казне, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди (став 6.); да на захтев оптуженог, који се после изрицања казне затвора налази у притвору, председник већа може оптуженог решењем упутити у установу за издржавање казне и пре правноснажности пресуде (став 7.).
Осталим релевантним одредбама ЗКП било је прописано: да о жалби против решења првостепеног суда одлучује другостепени суд у седници већа, ако овим закоником није друкчије одређено и да решавајући о жалби, суд може решењем одбацити жалбу као неблаговремену или као недозвољену, одбити жалбу као неосновану, или уважити жалбу и решење преиначити или укинути, и по потреби, предмет упутити на поновно одлучивање (члан 401. ст. 1. и 3.).
5. У односу на истакнуту повреду права из члана 31. Устава, Уставни суд је утврдио да оспореним решењем Апелационог суда у Крагујевцу К ж2. 1718/13 од 7. августа 2013. године није повређено Уставом зајемчено право подносиоца на које се позвао.
Уставни суд је у више својих одлука заузео становиште да дужина трајања притвора која неће довести до повреде Уставом зајемченог права из члана 31. подразумева да надлежни судови у својим одлукама наводе релевантне и довољне разлоге којима опавдавају трајање мере притвора и показују посебну хитност у вођењу поступка.
Подносилац уставне жалбе је пресудом Основног суда у Краљеву К. 662/13 од 15. јула 2013. године оглашен кривим због извршења кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 3. у вези са ставом 1. тачка 1) у вези са чланом 33. Кривичног законика и осуђен је казну затвора у трајању од две године и осам месеци.
Притвор је према подносиоцу уставне жалбе продужен након изрицања првостепене пресуде, на основу одред аба члана 142. став 1. тач. 1) и 3) ЗКП, односно због постојања околности које указују на опасност од бекства и због постојања особитих околности које указују да ће поновити кривично дело.
У односу на наведене притворск е разлог е, у образложењу оспореног решења Апелационог суда у Крагујевцу К ж2. 1718/13 од 7. августа 2013. године је, поред осталог, наведено да је подносилац уставне жалбе неправноснажном пресудом првостепеног суда оглашен кривим, да је после дуже потере пронађен на територији општине Суботица, те да му је породиц а у Немачкој, што указује на оспасност од бекства, као и је подносилац раније више пута осуђиван, између осталог, и због истоврсних кривичних дела, те да наведена околност представља особиту околност која указује да ће поновити дело.
По оцени Уставног суда, Апелациони суд у Крагујевцу је оспорено решење засновао на уставноправно прихватљивом тумачењу процесног права и поступио је у складу са ЗКП када је утврдио да постоје услови за продужење притвора према подносиоцу уставне жалбе по означен им законским основама. Надлежни суд је у оспореној одлуци аргументовано образложио конкретне околности које су у овом случају указивале на опасност од бекства и особите околности које су указивале да ће поновити дело и оценио да су те околности таквог значаја да оправдавају продужење мере притвора према подносиоцу уставне жалбе након изрицања првостепене пресуде, те стога Уставни суд не налази да је оспорено решење последица арбитрерног и произвољног поступања.
Такође, Уставни суд је утврдио да је до тренутка подношења уставне жалбе, кривични поступак је трајао непуних годину дана, за које време је спроведена истрага, подигнута оптужница, одржан главни претрес, донета првостепена пресуда која је укинута од стране другостепеног суда, те у поновном поступку донета нова првостепена пресуда .
Имајући у виду изнето, Уставни суд сматра да је надлежни суд са изузетном хитношћу водио предметни кривични поступак, као и да је, у околностима конкретног случаја, основаност даљег задржавања подносиоца уставне жалбе у притвору пажљиво и свестрано разматрана.
Полазећи од свега до сада изнетог, Уставни суд је оценио да је суд у оспореном решењу навео релевантне и довољне разлоге због којих је сматрао да је задржавање подносиоца уставне жалбе у притвору било неопходно ради вођења кривичног поступка, који је вођен са потребном хитношћу.
Следом наведеног, Уставни суд је нашао да оспореним решењем није повређено Уставом зајемчено право подносиоца на које се позвао, те је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – Одлука УС), одбио уставну жалбу као неосновану.
6. С обзиром на изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.