Уставни суд, Велико већ e у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије др Боса Ненадић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, др Горан П. Илић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић , чланови Већа, у поступку по уставној жалби Љ. Д . из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 16. априла 2015. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Љ. Д. и утврђује да су решењем Управног суда У. 19735/10 од 11. јануара 2012. године подноситељки уставне жалбе повређена права на правично суђење и на правно средство, зајемчен а одредб ама члана 32. став 1. и члана 36. став 2. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Поништава се решење Управног суда У. 19735/10 од 11. јануара 2012. године и одређује се да исти суд донесе нову одлуку о тужби подноситељке уставне жалбе поднетој против решења Републичког геодетског завода 07 број 951-1662/09 од 21. октобра 2009. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Љ. Д. из Београда поднела је, 24. фебруара 2012. године, Уставном суду уставну жалбу против решења Управног суда У. 19735/10 од 11. јануара 2012. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и права на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 36. Устава. Подноситељка је истог дана поднела уставну жалбу против решења Републичког геодетског завода број 951-1662/09 од 21. октобра 2009. године, због повреде истих уставних права, која је заведена у Уставном суду под бројем Уж-1374/2012.
Полазећи од тога да је исто лице поднело две уставне жалбе против аката који проистичу из истог чињеничног и правног основа, Уставни суд је наставио одлучивање по уставној жалби у предмету Уж-1373/2011, који је раније формиран.
У уставној жалби се, поред осталог, наводи: да је Републички геодетски завод решењем од 21. октобра 2009. године одлучио на штету подноситељке о жалби коју је изјавила против решења Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за КО Гунцати; да је у поуци о правном средству другостепеног решења наведено да управни спор није дозвољен, али да се подноситељка обратила тужбом Управном суду, јер је Уставом Републике Србије утврђено право на судску заштиту, а чланом 180. Закона о државном премеру и катастру прописано да се против другостепених решења може водити управни спор; да је Управни суд одбацио тужбу подноситељке, позивањем на одредбе закона који је престао да важи.
Уставном жалбом се предлаже да Уставни суд утврди повреду означених права и поништи оспорени акт.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку, на основу увида у оспорени акт и осталу достављену документацију, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари:
Оспореним решењем Управног суда У. 19735/10 од 11. јануара 2012. године одбачена је тужба Љ. Д, овде подноситељке уставне жалбе поднета против оспореног решења Републичког геодетског завода 07 број 951-1662/09 од 21. октобра 2009. године . Управни суд је у образложењу оспореног решења констатовао да је побијаним решењем поништено решење Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за КО Гунцати број 951-10-975/06 од 11. септембра 2009. године и дозвољен привремени упис права на непокретностима у корист лица означених у решењу. Управни суд је даље навео: да је тужбом оспорено решење којим је одлучено о жалби против решења донетог у поступку излагања података о непокретностима и правима на њима; да се, сагласно одредби члана 68 . Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима („Службени гласник PC“, бр. 83/92....101/ 05), против решења донетог по жалби из члана 67. овог закона не може водити управни спор; да је одредбом члана 187. став 1. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник PC“, бр. 72/09 и 18/10) прописано да ће се поступак израде или образовања катастра непокретности који је започет за део или целу катастарску општину, а није завршен до дана ступања на снагу овог закона, завршити по одредбама раније важећег закона, Управни суд је, полазећи од наведеног, применом члана 26. став 2, у вези са чланом 26. став 1. тачка 2) Закона о управним споровима , одбацио тужбу као недозвољену.
4. Одредбама Устава , на чију повреду се подноси тељка у уст авној жалби позива, утврђено је: да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе и да с вако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (ч лан 36. ст. 1. и 2.).
За одлучивање о овој уставној жалби од значаја су и одредбе следећих з акона:
Законом о државном премеру и катастру („ Службени гласник РС“, бр. 72/09 и 18/10), који је објављен 3. септембра 2009. године, прописано је: да у управним пословима државног премера, оснивања и обнове катастра непокретности, оснивања катастра водова, као и њиховог одржавања, решава у првом степену Завод (члан 11. тачка 1)), а у другом степену министарство надлежно за послове просторног планирања и урбанизма (члан 11. тачка 2)); да се против другостепених решења донетих у складу са одредбама овог закона може водити управни спор (члан 180. став 1.); да одредба чл ана 67. став 1. раније важећег закона престаје да важ и 1. јануара 2010. године, од када се приме њује члан 1 1. став 1. тачка 2) овог закона (члан 199. ст. 1. и 3.); да о вај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“ (члан 200.).
Законом о државном премеру и катастру и упи сима права на непокретностима („Службени гласник РС“, бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 и 101/05) било је прописано да се п ротив решења донетог по приговору може изјавити жалба Републичком геодетском заводу у року од осам дана од дана достављања решења (ч лан 67. став 1.).
Законом о управним споровима („Службени гласник РС“, број 111/09) прописано је: да у управном спору суд одлучује о законитости коначних управних аката, осим оних у погледу којих је предвиђена другачија судска заштита (члан 1. став 1.).
Одредбама члана 3. овог закона предвиђено је: да у управном спору суд одлучује о законитости коначних управних аката, осим оних у погледу којих је предвиђена другачија судска заштита (став 1.); да у управном спору суд одлучује и о законитости коначних појединачних аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом интересу, у погледу којих у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита (став 2.); да с уд у управном спору одлучује и о законитости других коначних појединачних аката када је то законом предвиђено (став 3.); да се о дредбе овог закона које се односе на управни акт, примењују и на друге акте против којих се може водити управни спор (став 4.).
Сагласно одредби члана 26. став 1. Закона, судија појединац ће решењем одбацити тужбу и ако утврди да акт који се тужбом оспорава не представља акт о чијој законитости се одл учује у управном спору – члан 3. (тачка 2)), ако судија појединац пропусти да одбаци тужбу из разлога из става 1. овога члана, то ће учинити веће суда (став 2. истог члана).
5. Подноситељка уставне жалбе сматра да су јој оспореним решењем Управног суда, којим је одбачена њена тужба поднета против оспореног решења Републичког геодетског завода број 951-1662/09 од 21. октобра 2009. године, повређена права на правично суђење и на правно средство.
Испитујући ове наводе уставне жалбе са становишта права на правично суђење, Уставни суд најпре указује да је сврха уставног јемства из члана 32. став 1. Устава у томе да се свакоме обезбеди право да од суда затражи и добије делотворну судску заштиту у вези са својим правима или обавезама. Реч је о „праву на суд“, чије је важан аспект и право на приступ суду. Кад су у питању права и обавезе о којима се одлучује појединачним актима и радњама државних органа и носилаца јавних овлашћења, Уставом је посебно утврђено право на приступ суду, тако што је предвиђено да законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита (члан 198. став 2.).
Уставни суд је утврдио да је подноситељка уставне жалбе имала приступ Управном суду, али само до степена утврђења да је њена тужба недозвољена, због чега се мора испитати да ли је у конкретном случају осигурано „право на суд“ са становишта начела владавине права у демократском друштву.
Из садржине образложења оспореног акта произлази да је Управни суд дозвољеност тужбе подноситељке уставне жалбе оцењивао имајући у виду одредбу члана 187. став 1. Закона о државном премеру и катастру из 2009. године, којом је предвиђено да ће се започети поступак израде или образовања катастра непокретности завршити по одредбама Закона о државном премеру и катастру и упи сима права на непокретностима. Управни суд је, полазећи од тога да је раније важећим законом био искључен управни спор против другостепених решења којима је одлучено о приговору комисије за излагање, нашао да се не може покренути управни спор против оспореног другостепеног решења.
Испитујући да ли је наведено становиште Управног суда уставноправно прихватљиво, Уставни суд констатује да је Закон о државном премеру и катастру ступио на снагу 11. септембра 2009. године, да је одредбом члана 180. став 1. наведеног закона прописано да се против другостепених решења донетих у складу са одредбама овог закона може водити управни спор, а да је оспорено решење Републичког геодетско г завод а донето 21. октобра 2009. године.
Полазећи од изложеног, Уставни суд налази да је Управни суд морао имати у виду наведену одредбу Закона о државном премеру и катастру из 2009. године, будући да је применом тог закона донето оспорено другостепено решење којим је окончан управни поступак пред Комисијом за излагање на јавни увид података премера и катастарског класирања земљишта и утврђивање права на непокретностима. С обзиром на то да је подноситељка уставне жалбе тужбу Управном суду поднела против коначног управног акта против кога се према изричитој одредби закона може водити управни спор, Уставни суд сматра да није уставноправно прихватљиво становиште Управног суда да предметна тужба није дозвољена у смислу чл ана 26. став 1. тачка 2) Закона о управним споровима .
Уставни суд је, полазећи од изнетог, оценио да је оспореним решењем Управног суда подноситељки уставне жалбе повређено право на приступ суду, који је саставни део права на правично суђење , зајемчен ог одредб ом члана 32. став 1. Устава. Истовремено, оспореним актом је подноситељки повређено и право на правно средство зајемчено чланом 36. став 2. Устава, јер јој је ускраћено право да се у поступку пред Управним суд ом мериторно одлучи о њеној тужби.
Стога је Уставни суд усвојио уставну жалбу изјављену због повреде означених уставних права , сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13-Одлука УС), одлучујући као у првом делу тачке 1. изреке.
6. Имајући у виду природу учињене повреде права, Уставни суд је, на основу одредбе члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, оценио да се штетне последице утврђене повреде уставног права у конкретном случају могу отклонити једино поништавањем решења Управног суда У. 19735/10 од 11. јануара 2012. године и одређивањем да се у поновном поступку донесе нова одлука о тужби подноситељке уставне жалбе поднетој против решења Републичког геодетског завода 07 број 951-1662/09 од 21. октобра 2009. године, па је одлучио као у тачки 2. изреке.
7. Уставни суд је констатовао да је подноситељка уставне жалбе само формално истакла повреду права на једнаку заштиту права, не наводећи за то посебне разлоге.
Уставни суд оцењује да за сада нису испуњени услови за разматрање уставне жалбе изјављене против решења Републичког геодетског завода 07 број 951-1662/09 од 21. октобра 2009. године, имајући у виду да ће, након поништавања решења Управног суда У. 19735/10 од 11. јануара 2012. године, оспорено другостепено решење бити предмет преиспитивања од стране тог суда.
Имајући у виду изнето, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, уставну жалбу у овом делу одбацио, као у другом делу тачке 1. изреке, јер нису испуњене претпоставке утврђене Уставом и Законом за вођење поступка и одлучивање.
8. С обзиром на изложено , Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.