Уставни суд, у саставу: заменик председника Суда др Горан П. Илић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драгиша Б. Слијепчевић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 27. новембра 2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Покреће се поступак за оцену уставности одредбе члана 65. став 3. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 119/12, 116/13-аутентично тумачење и 44/14).
2. Решење из тачке 1. доставити Народној скупштини ради давања одговора.
3. Рок за давање одговора је 30 дана од дана достављања решења.
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за оцену уставности одредбе члана 65. став 3. Закона наведеног у изреци. Иницијатор у поднетој иницијативи наводи да је чланом 65. став 3. Закона о јавним предузећима прописано да у предузећима која послују друштвеним капиталом и обављају делатност од општег интереса Република Србија може у складу са посебним актом Владе преузети власничка права на друштвеном капиталу, те да наведено законско решење није у складу са чланом 86. став 2. Устава Републике Србије којим је утврђено да се постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом. Иницијатор наводи и да се дугорочни ефекти примене оспорене одредбе Закона у смислу члана 56. став 1. Закона о Уставном суду могу окарактерисати као неотклоњиве штетне последице које се пре свега огледају у суспендовању будуће приватизације предузећа која послују друштвеним капиталом и обављају делатност од општег интереса, те предлаже да Уставни суд усвоји привремену меру којим би се обуставило извршење појединачних аката и радњи предузетих на основу оспорене одредбе Закона о јавним предузећима.
У претходно спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да је Народна скупштина донела Закон о јавним предузећима, чија је одредба члана 65. став 3. оспорена, на Осмој седници Другог редовног заседања у 2012. години, 15. децембра 2012. године. Закон о јавним предузећима објављен је у „Службеном гласнику Републике Србије“ број 119/12 од 17. децембра 2012. године и ступио је на снагу 25. децембра 2012. године. Касније донето аутентично тумачење Народне скупштине одредби члана 22. став 1. тачка 1) и члана 29. став 5. Закона о јавним предузећима и Закон о министарствима („Службени гласник РС“, број 44/14) чијим ступањем на снагу су престале да важе одређене одредбе Закона о јавним предузећима не односе се на оспорену одредбу члана 65. став 3. Закона и иста је на снази.
Оспорена одредба члана 65. став 3. Закона о јавним предузећима гласи: „У предузећима која послују друштвеним капиталом и обављају делатност од општег интереса, Република Србија може у складу са посебним актом Владе преузети власничка права на друштвеном капиталу“.
Уставом Републике Србије утврђено је следеће: да се јемчи приватна, задружна и јавна својина; да је јавна својина државна својина, својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе и да сви облици својине имају једнаку правну заштиту (члан 86. став 1); да се постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом (члан 86. став 2.), као и да се средства из јавне својине отуђују на начин и под условима утврђеним законом (члан 86. став 3.).
Уставни суд констатује да се одредбом члана 86. Устава јемчи приватна, задружна и јавна својина (став 1.) и одређује да се постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима на начин и у роковима предвиђеним Законом (став 2.). Стога се за Уставни суд основано поставља као спорно уставноправно питање да ли се оспореном одредбом члана 65. став 3. Закона о јавним предузећима допушта да се мимо утврђеног уставног оквира постојећа друштвена својина уместо у приватну претвара у државну својину, тако што ће Влада по сопственој процени и у односу на одређена предузећа преузети власничка права над друштвеним капиталом у појединим предузећима која обављају делатност од општег интереса.
Поред тога, Уставни суд има у виду да су сходно одредби члана 86. став 2. Устава услови и поступак промене власништва друштвеног капитала уређени Законом о приватизацији („Службени гласник РС“, број 83/14). Одредбом члана 5. став 1. тог Закона прописано је да су друштвени капитал или имовина у предузећима и другим правним лицима предмет приватизације. Из тог разлога се као спорно поставља и уставноправно питање да ли се оспореном одредбом члана 65. став 3. Закона нарушава и начело јединства правног поретка из члана 4. Устава у односу на уставноправни и системскоправни положај привредних субјеката који послују средствима у друштвеној својини. Ово из разлога што се оспореном одредбом доношење коначне одлуке о преузимању власничких права на друштвеном капиталу препушта ad hoc процени Владе мимо услова и поступка приватизације друштвеног капитала уређеног Законом о приватизацији.
Имајући у виду све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42a став 1. тачка 5) и члана 46. тач. 1) и 3) Закона о Уставном суду, донео решење као у изреци.
ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА
УСТАВНОГ СУДА
Горан П. Илић