Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије др Драгиша Б. Слијепчевић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, др Горан П. Илић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије на седници одржаној 26. марта 2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Покреће се поступак за оцену уставности одредбе члана 39. став 19. Закона о Државној ревизорској институцији („Службени гласник РС“, број 101/05).
2. Ово решење доставити Народној скупштини, ради давања одговора.
3. Рок за давање одговора из тачке 2. је 60 дана од дана достављања Решења Народној скупштини.
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 39. став 19. Закона из тачке 1. изреке. Оспорена одредба Закона, којом је прописано да против одговора на приговор против налаза ревизије садржаног у предлогу извештаја о ревизији не постоји правни лек, по оцени иницијатора у супротности је са одредбама члана 198. Устава Републике Србије. Иницијатор сматра да, имајући у виду специфичност оспореног акта, његову форму и последице мора бити обезбеђено право на правни лек, односно на судску заштиту у управном спору у складу са чланом 198. Устава, а у вези са чланом 3. ст. 3. и 4. Закона о управним споровима, којим је прописано да суд у управном спору одлучује и о законитости других коначних појединачних аката када је то законом предвиђено, као и да се одредбе тог закона примењују и на друге акте против којих се може водити управни спор.
У спроведеном претходном поступку Уставни суд је констатовао да је Закон о Државној ревизорској институцији донела Народна скупштина Републике Србије 14. новембра 2005. године. Законом се уређује оснивање и делатност, правни положај, надлежност, организација и начин рада Државне ревизорске институције (у даљем тексту: Институција) и друга питања од значаја за рад Институције, као и права и обавезе субјеката ревизије (члан 1.). Према одредби члана 2. став 1. тач. 8. и 9. Закона, пословање субјекта ревизије у поступку ревизије по овом закону чине: (1) сви поступци субјекта ревизије, који утичу на његова примања, односно издатке, али и на средства односно обавезе према изворима средстава (пословање у ужем смислу); (2) сви поступци субјекта ревизије који утичу на стање јавне имовине, стање јавног дуга, обезбеђивање јавних добара или на стање животне средине (пословање у ширем смислу), а да ревизиони налаз означава скуп утврђених чињеница и констатација на бази процене о одређеном сегменту пословања ревидираног субјекта. Одредбом члана 9. Закона прописано је да ако се у извршавању ревизорске надлежности Институције појави питање које није уређено овим законом, сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којима се уређује управни поступак. Одредбом члана 9. Закона прописан је предмет ревизије док су одредбом члана 10. Закона уређени субјекти ревизије којима се сматрају корисници јавних средстава у складу са овим законом. Одредба члана 39. Закона систематизована је у Поглављу IV "Обављање ревизије" и уређује окончање поступка ревизије. Према ставу 18. члана 39. Закона, ако ревидирани субјект, односно одговорно лице ревидираног субјекта из времена на које се односи ревизија истакне приговор против налаза ревизије садржаног у предлогу извештаја о ревизији, уз достављени извештај ревизије доставља му се одговор на приговор који утврђује Савет. Оспореним ставом 19. члана 39. Закона прописано је да "Против одговора из става 18. овог члана не постоји правни лек".
Уставом Републике Србије утврђено је: да се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе и да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36.); да Република Србија, поред осталог, уређује и обезбеђује остваривање и заштиту слобода и права грађана, уставност и законитост, поступак пред судовима и другим државним органима (члан 97. тачка 2.); да појединачни акти и радње државних органа, организација којима су поверена јавна овлашћења, органа аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, морају бити засновани на закону и да се законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита (члан 198.).
Законом о управним споровима („Службени гласник РС“, број 111/09) уређује се предмет управног спора, надлежност за решавање управних спорова, странке, правила поступка, правна средства и извршавање донетих судских пресуда и обезбеђује судска заштита појединачних права и правних интереса и законитост решавања у управним и другим Уставом и законом предвиђеним појединачним стварима (члан 1.). Према одредби члана 3. ст. 3. и 4. Закона, суд у управном спору одлучује и о законитости других коначних појединачних аката када је то законом предвиђено (став 3.) и да се одредбе овог закона које се односе на управни акт примењују и на друге акте против којих се може водити управни спор (став 4.).
Уставни суд је полазећи од овакве садржине оспорене одредбе члана 39. став 19. Закона, а имајући у виду да су субјекти ревизије у складу са законом корисници јавних средстава и да извештај о пословању ревидираног субјекта за период који је предмет ревизије, и којим се одлучује о правима, обавезама и на закону заснованим интересима ревидираног субјекта чини коначним без права на судску заштиту, оценио да се основано може поставити питање њене сагласности са одредбом члана 36. став 2. Устава којом се јемчи двостепеност поступка у ком се одлучује, као и одредбе члана 198. став 2. Устава којим је утврђено да законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита.
Из наведеног разлога, Уставни суд је, сагласно члану 53. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/07, 99/11 и 18/13-Одлука УС) решио да покрене поступак за утврђивање неуставности одредбе члана 39. став 19. Закона о Државној ревизорској институцији.
На основу одредбе члана 107. став 1. Закона о Уставном суду, Суд је закључио да ово Решење достави Народној скупштини, као доносиоцу оспореног аката на одговор, са роком давања одговора од 60 дана од дана пријема овог Решења.
Сагласно наведеном, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 1) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић