16.04.2026.
Уставни суд, I Велико веће, донео је на данашњој седници одлуку у предмету Уж- 11270/2025, усвојио уставну жалбу подносилаца и утврдио да је подносиоцима уставне жалбе повређено изборно право зајемчено одредбом члана 52. став 1. Устава и право на учешће у управљању јавним пословима из члана 53. Устава. Одлуком су поништене обе пресуде Вишег суда у Зајечару Уж. 180/25 и 181/25, обе од 8. октобра 2025. године.
Основни став:
У поднетим жалбама Вишем суду у Зајечару није доведена у питање законитост изборног поступка, правилност утврђивања изборног резултата, ваљаности решења о додели мандата и издатих уверења, већ је спор пред Вишим судом у Зајечару био везан само за начин сачињавања и потписивања извештаја Верификационог одбора.
Суд сматра:
- Да два члана Верификационог одбора нису испунила своју законом прописану обавезу да провере сагласност података и изнесу о томе свој закључак у самом Извештају;
- Да није уставно-правно прихватљиво да због тога што Извештај Верификационог одбора није потписан од стране свих чланова одбора треба да има за правну последицу поништај одлуке Скупштине града о потврђивању мандата свим одборницима.
- Да заузети став Вишег суда у Зајечару није у разумној сразмери са природом утврђене неправилности.
- Применом теста пропорционалности на овај конкретан случај може се констатовати да циљ обезбеђивања процесне уредности јесте легитиман. Међутим, поништај одлуке о потврђивању мандата није био нужан начин за остварење тог циља, с обзиром на то да није утврђена материјална неправилност у изборном поступку, нити је доведена у питање воља бирача.
- Виши суд у Зајечару није разматрао могућност отклањања уоченог формалног недостатка блажим средствима, а којим би се остварио легитиман циљ.
- Изречена мера поништаја Одлуке о потврђивању мандата свих одборника довела је до несразмере задирања у суштину пасивног бирачког права.
- Наиме, пропуст који се тицао начина сачињавања и потписивања Извештаја Верификационог одбора није имао утицај на исход избора, нити расподелу мандата, па се стога не може оправдати мера коју претерано формалистички одредио Виши суд у Зајечару, а која је довела до фактичке суспензије мандата свих изабраних одборника.
- У демократском друштву правна средства се не могу посматрати изоловано од њихове функције и сврхе. Право на жалбу у изборним стварима има за циљ заштиту изборне воље и законитости поступка, а не стварање процесних препрека за конституисање представничког тела у ситуацији када изборни резултати нису спорни.
- Принцип владавине права из члана 3. Устава РС подразумева, не само поштовање законске процедуре, већ и њено тумачење у складу са уставним вредностима и циљем заштите људских права.
- Формалистичко тумачење процесних одредаба које доводи до фактичке суспензије мандата свих одборника, упркос неспорности изборних резултата, није у складу са захтевом пропорционалности.
- У конкретном случају је дошло до несразмере између формалног захтева процесне уредности и суштинског захтева заштите изборне воље грађана, те је такав дисбаланс довео до повреде уставом гарантованог пасивног бирачког права подносилаца уставне жалбе.
Изнети ставови су поткрепљени и одређеним ставовима Европског суда за људска права и Венецијанске комисије.
ЗАКЉУЧАК - Имајући у виду целокупни процесни контекст, природу пасивног бирачког права, стандард пропорционалности и институционалну гаранцију локалне самоуправе (члан 12. Устава - право грађана на покрајинску аутономију и локалну самоуправу), Уставни суд сматра да је оспореним пресудама Вишег суда у Зајечару подносиоцима уставне жалбе повређено изборно право из члана 52. став 1. Устава, као и право на учешће у управљању јавним пословима из члана 53. Устава - и то из разлога што су онемогућени да ступе на јавну функцију, да учествују у раду Скупштине и да утичу на доношење одлука у локалној самоуправи.
Уставни суд је одлучио да непосредно отклони повреду Устава у складу са чланом 89. став 1. Закона о Уставном суду.
С обзиром на то да је спор пред Вишим судом у Зајечару оба пута био заснован на истој основи и односио се на исто питање - (поступак верификације одборничких мандата) - те да је поништавање одлука о потврђивању мандата довело до продужене немогућности конституисања Скупштине града Зајечара, Уставни суд сматра да би враћање предмета на поновно одлучивање могло да створи ризик од даљег понављања истоветних процесних ситуација и продубљавања институционалне неизвесности.
У таквим околностима, делотворна уставносудска заштита и очување правне сигурности, по ставу Уставног суда, може се обезбедити непосредним отклањањем повреде.
Текст Одлуке која је данас усвојена, а која ће након седнице Редакционе комисије бити достављена учесницима у поступку и објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“, можете погледати овде