Ustavni sud ostvaruje međunarodnu saradnju sa stranim i međunarodnim sudovima i međunarodnim organizacijama u skladu sa svojom nadležnošću (član 109. Zakona o Ustavnom sudu)
KOMISIJA ZA DEMOKRATIJU PUTEM PRAVA SAVETA EVROPE (VENECIJANSKA KOMISIJA)
Evropska komisija za demokratiju putem prava - poznatija kao Venecijanska komisija - je savetodavno telo Saveta Evrope o ustavnim pitanjima.
Uloga Venecijanske komisije je pružanje pravnih saveta državama članicama i, posebno, pomoć državama koje žele da svoje pravne i institucionalne strukture usklade sa evropskim standardima i međunarodnim iskustvom u oblasti demokratije, ljudskih prava i vladavine prava.
Ona pomaže u obezbeđivanju širenja i konsolidacije zajedničkog ustavnog nasleđa, igrajući jedinstvenu ulogu u upravljanju sukobima i pruža „hitnu ustavnu pomoć“ državama u tranziciji.
Komisija radi u tri oblasti:
• demokratske institucije i osnovna prava,
• ustavno sudstvo i redovno sudstvo i
• izbori, referendumi i političke stranke.
Članice Venecijanske komisije, pored svih država članica Saveta Evrope, su i neke neevropske države, a nekoliko neevropskih država ima status posmatrača. Komisija blisko sarađuje sa Evropskom unijom, OEBS-om i Organizacijom američkih država.
Individualni članovi Venecijanske komisije su univerzitetski profesori javnog i međunarodnog prava, sudije vrhovnih i ustavnih sudova, članovi nacionalnih parlamenata i jedan broj državnih službenika. Njih imenuju na četiri godine države članice, ali oni deluju u svom individualnom svojstvu.
Član Venecijanske komisije iz Republike Srbije je dr Vladan Petrov, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Stalni sekretarijat Venecijanske komisije nalazi se u Strazburu, Francuska, u sedištu Saveta Evrope. Njene plenarne sednice održavaju se u Veneciji, Italija, u četiri puta godišnje (mart, jun, oktobar i decembar).
Link za više informacija: https://www.venice.coe.int/webforms/events/
KONFERENCIJA EVROPSKIH USTAVNIH SUDOVA (ESSJ)
Ustavni sud Republike Srbije je na Pripremnoj sednici XIV Kongresa Konferencije evropskih ustavnih sudova, koja je održana 7. septembra 2006. godine u Vilnusu, Litvanija, primljen u punopravno članstvo Konferencije evropskih ustavnih sudova. Konferenciju Evropskih ustavnih sudova osnovali su 1972. godine u Dubrovniku ustavni sudovi Savezne Republike Nemačke, Republike Austrije, Republike Italije i bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Konferenciji su se pridružili drugi ustavni i najviši sudovi koji obavljaju funkcije ustavnog suda, tako da ona danas ima 41 člana.
„Krug predsednika“ je centralno telo za donošenje odluka koje se sastoji od predsednika sudova i institucija sa statusom punopravnog člana. Konferencija evropskih ustavnih sudova organizuje kongrese u redovnim intervalima i stručne konferencije u cilju razmene iskustava o ustavnosudskoj praksi unutar opšteg evropskog konteksta. Promoviše razmenu informacija među svojim članovima o pitanjima koja se odnose na metode i praksu ocene ustavnosti i obezbeđuje forum za učesnike radi razmene mišljenja o institucionalnim, strukturnim i praktičnim problemima u oblastima javnog prava i ustavne nadležnosti. Osim toga, preduzima mere za jačanje nezavisnosti ustavnih sudova kao suštinskog elementa garancije i sprovođenja demokratije i pravne države i posebnu pažnju posvećuje zaštiti ljudskih prava. Snažno podržava unapređenje trajnih odnosa između evropskih ustavnih sudova i sličnih institucija.
Predsedavanje Konferencijom evropskih ustavnih sudova, se rotira svake tri godine i može da ga obavlja samo sud koji je punopravni član Konferencije. Od februara 2021. godine Konferencijom predsedava Ustavni sud Republike Moldavije i predsednik tog Suda, gospođa Domnica Manole.
Link za više detalja: https://cecc.constcourt.md/
UDRUŽENjE USTAVNIH SUDOVA FRANKOFONIJE (ACCF)
Ustavni sud je član Udruženja ustavnih sudova frankofonije od jula 2008. godine, kada je na Skupštini ovog udruženja održanoj u Librevilu (Gabon) primljen u članstvo.
Udruženje ustavnih sudova koji koriste francuski jezik (The association of constitutional courts sharing the use of French - ACCPUF) osnovana je 1997 na inicijativu Ustavnog saveta Francuske, u cilju jačanja veza između država koje koriste francuski jezik. Od 2019. godine radi pod imenom Udruženje ustavnih sudova frankofonije (Association of Francophone Constitutional Courts - ACCF) i ekvivalentnih institucija iz Azije, Amerike, Afrike i Evrope. Danas okuplja 47 ustavnih sudova i ekvivalentnih institucija iz Afrike (30), Evrope (13), Amerike (2) i Azije (2) i tri pridružena člana, po jedan iz Azije, Afrike i Evrope. Sedište udruženja se nalazi u Ustavnom savetu Francuske, u kome se nalazi i generalni sekretarijat udruženja. Njegovo rukovođenje i nadzor nad radom sekretarijata obezbeđuje šef odeljenja za spoljne odnose Ustavnog saveta, koji je ujedno i generalni sekretar udruženja.
Cilj Udruženja je promovisanje vladavine prava kroz razvoj saradnje između članova, odnosno ustavnih sudova i ekvivalentnih institucija koji se služe francuskim jezikom, kao i razmena njihovih znanja i iskustava u oblasti ustavnog prava. Prijemom u Udruženje, Ustavni sud će, kao član porodice ustavnih sudova frankofonije, zajedno sa drugim sudovima, aktivno doprinositi zaštiti ustavnosti i zakonitosti, zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda, ostvarivanju vladavine prava i razvitku demokratskog društva.
Svake tri godine održava se Generalna skupština i Kongres udruženja koji okupljaju posebo predsednike sudova članica.
Za više detalja: https://accf-francophonie.org/
SVETSKA KONFERENCIJA USTAVNOG SUDSTVA (WCCJ)
Ustavni sud Srbije je punopravni član Svetske konferencije ustavnog sudstva od 21. oktobra 2011. godine. Pre pristupanja ovoj strukovnoj organizaciji, predstavnici našeg Suda učestvovali su na oba kongresa Svetske konferencije koja su prethodila njenom zvaničnom osnivanju, a koja su organizovana uz podršku i pomoć Venecijanske komisije. Počevši od 1996. godine, Venecijanska komisija je uspostavila saradnju sa mnogim regionalnim i lingvističkim grupama ustavnih sudova, kao što su: Konferencija evropskih ustavnih sudova, Udruženje ustavnih sudova frankofonije, Komisija Južnoafričkih sudija, Konferencija organa ustavne kontrole zemalja nove demokratije, Unija arapskih ustavnih sudova i saveta, Ibero-američka konferencija ustavnog sudstva.
Svetska konferencija o ustavnoj pravdi objedinjuje 118 ustavnih sudova i saveta i vrhovnih sudova u Aziji, Americi, Australiji/Okeaniji, Africi i Evropi. Cilj je promovisanje ustavne pravde - shvaćene kao ocena ustavnosti uključujući sudsku praksu o ljudskim pravima - kao ključni element za demokratiju, zaštitu ljudskih prava i vladavinu prava (član 1.1 Statuta), a svrha Svetske konferencije je da olakša pravosudni dijalog između ustavnih sudija na globalnom nivou.
Svetska konferencija ima tri organa, Generalnu skupštinu, Biro i Sekretarijat. Svetska konferencija ostvaruje svoje ciljeve kroz organizovanje redovnih kongresa, učešćem na regionalnim konferencijama i seminarima, razmenom iskustava i sudske prakse i pružanjem dobrih usluga članovima na njihov zahtev (član 1.2 Statuta).
Za više detalja: https://www.venice.coe.int/WebForms/pages/?p=02_WCCJ