Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Privredn og društva „Trgomen PV“ d.o.o i Privrednog društva „Trgomen nekretnine“ d.o.o, oba iz Kraljeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Privrednog društva „Trgomen PV“ d.o.o. i utvrđuje da je u izvršnom postup ku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu I. 58/09, povređena prav a pod nosioca ustavne ž albe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Privrednom sudu u Požarevcu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1, kada i ako se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo Privrednog društva „Trgomen PV“ d.o.o . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se ustavna žalba Privrednog društva „Trgomen nekretnine“ d.o.o.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društv o „Trgomen PV“ d.o.o . i Privredno društv o „Trgomen nekretnine“ d.o.o, oba iz Kraljeva, izjavila su 23 aprila 201 2. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršn om postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu I. 58/09.

U ustavnoj žalbi je, pored detaljno opisanog toka postupka, navedeno: da je Privredno društvo „Trgomen PV“ d.o.o. prenelo svoje nenaplaćeno potraživanje utvrđeno rešenjem Trgovinskog suda u Požarevcu I. 58/2009 na „Trgomen nekretnine“ d.o.o, pa zbog toga i taj podnosilac ustavne žalbe ima pravni interes za podnošenje ustavne žalbe; da je predmetni izvršni postupak pokrenut 23. februara 2009. godine, ali da još uvek nije okončan; da je nad izvršnim dužnikom 15. marta 2012. godine otvoren postupak stečaja, i da će stoga naplata potraživanja biti dodatno otežana i neizvesna. Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, kao i prav a na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Privrednog suda u Požarevcu I. 58/09 , te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, Privredno društvo „Trgomen PV“ d.o.o, kao izvršni poverilac, podne o je 13. februara 200 9. godine Trgovinskom sudu u Požarevcu (u daljem tekstu: Trgovinski sud) predlog za izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika – Privrednog društva „G.“ d.o.o iz Beograda, a na osnovu izvršne isprave – sudskog poravnanja P. 760/08 od 12. janur a 2009. godine, zaključenog pred Trgovinskim sudom. Postupajući po navedenom predlog u, Trgovinski sud je 23. februara 200 9. godine doneo rešenje I. 58/09, kojim je odredio sprovođenje predloženog izvršenj a.

Izvršni poverilac je podneskom od 13. marta 2009. godine urgirao da sud u što kraćem roku zakaže popis pokretnih stvari, ujedno dostavljajući dokaz o uplati predujma za izlazak službenog lica.

Sudski izvršitelj je 23. marta 2009. godine izvršio popis pokretnih stvari koje su se zatekle na adresi izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac je 3. aprila 2009. godine podneo predlog da se popisane stvari povere njemu na čuvanje, a sud je takav predlog usvojio rešenjem I. 58/09 od 28. aprila 2009. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 16. juna 2009. godine urgirao da sud u što kraćem roku nastavi postupak izvršenja. Trgovinski sud je mesec dana kasnije uputio dopis izvršnom poveriocu da se izjasni da li želi da se već popisane stvari, prodaju ili da sudski izvršitelj ponovo izađe na lice mesta radi popisa ostalih stvari izvršnog dužnika.

Podneskom od 20. jula 2009. godine izvršni poverilac je predložio ponovni izlazak sudskog izvršitelja na lice mesta.

Sudski izvršitelj je 19. avgusta 2009. godine izvršio popis pokretnih stvari koje su se zatekle na adresi izvršnog dužnika.

Viši sud u Požarevcu je dopisom Ki. 1/2010 od 21. januara 2010. godine zatražio od Privrednog suda u Požarevcu (u daljem tekstu: Privredni sud) , koji je nakon reforme sudstva preuzeo nadležnost Trgovinskog suda, spise predmeta na uvid . Spisi predmeta su vraćeni 19. marta 2010. godine. Podnescima od 6. i 18. aprila 2010. godine izvršni poverilac je urgirao da sud izvrši procenu popisanih stvari. Postupajući po navedenom predlogu, Privredni sud je zaključkom I. 58/09 naložio izvršnom poveriocu da na ime troškova veštačenja popisanih stvari uplati iznos od 12.000 dinara. Izvršni poverilac je uplatio tražene troškove i o tome 14. maja 2010. godine, obavestio sud.

Privredni sud je rešenjem I. 58/09 od 27. maja 2010. godine odredio veštačenje radi procene vrednosti popisanih stvari. Veštak je svoj nalaz i mišljenje dostavio sudu 12. jula 2010. godine. Podneskom od 30. avgusta 2010. godine izvršni poverilac je istakao primedbe na nalaz , napominjući da veštak nije utvrdio vrednost svih popisanih stvari. Veštak je podneskom od 8. septembra 2010. godine istakao da je u svemu postupao u skladu sa rešenjem suda od 27. maja 2010. godine. Privredni sud je 23. decembra 2010. godine naložio veštaku da izvrši i procenu stvari popisanih u zapisniku Trgovinskog suda od 23. marta 2009. godine i 19. avgusta 2009. godine. Postupajući po nalogu suda iz navedenog rešenja, veštak je svoje mišljenje 17. februara 2011. godine , dostavio Privrednom sudu.

Nakon toga, izvršni poverilac je 25. januara 2011. godine predložio da se popisane stvari izlože javnoj prodaji .

Treće lice – „M. E . P .“ d.o.o. iz Kraljeva izjavilo je 2. marta 2011. godine prigovor protiv rešenja o izvršenju navodeći da se predmetne pokretne stvari nalaze u njegovoj svojini.

Privredni sud je doneo rešenje I. 58/2009 od 9. maja 2011. godine kojim je usvojio prigovor trećeg lica i uputio ga da, u roku od 15 dana od dana dostavljanja tog rešenja, pokrene parnicu radi proglašenja da je izvršenje u tom predmetu nedopustivo. Izvršni poverilac je podneskom od 17. juna 2011. godine predložio da se postupak nastavi, jer treće lice nije pokrenulo parnični postupak u ostavljenom roku.

Privredni sud je rešenjem I. 58/09 od 1. avgusta 2011. godine prekinuo postupak izvršenja, jer je utvrdio da je izvršni dužnik 6. maja 2011. godine brisan iz registra privrednih društava. Izvršni poverilac je podneskom od 15. avgusta 2011. godine predložio nastavak postupka prema Privrednom društvu „D-S I.“ d.o.o. iz Beograda, kome je se izvršni dužnik pripojio.

Privredni sud je zaključkom I. 58/09 od 26. septembra 2011. godine nastavio postupak izvršenja prema novom izvršnom dužniku Privrednom društvu „D-S I.“ d.o.o. iz Beograda.

Sudski izvršitelj je 28. oktobra 2011. godine izvršio popis pokretnih stvari, da bi izvršni poverilac podneskom od 21. novembra 2011. godine urgirao da se ubrza postupanje u navedenom izvršnom postupku.

Privredni sud je zaključkom I. 58/09 od 7. decembra 2011. godine zakazao sprovođenje izvršenja – oduzimanje pokretnih stvari i njihovu predaju izvršnom poveriocu na čuvanje, a rešenjem od istog dana je naloženo statutarnom zastupniku izvršnog dužnika da u sudu da izjavu o imovinu.

Sudski izvršitelj je 21. decembra 2011. godine pokušao da oduzme popisane stvari, ali mu radnici izvršnog dužnika to nisu dozvolili.

Privredni sud je zaključkom I. 58/09 od 19. januara 2012. godine zakazao novo sprovođenje izvršenja – oduzimanje pokretnih stvari za 8. februar 2012. godine i njihovu predaju izvršnom poveriocu na čuvanje, ali sada uz asistenciju policije, koje nije sprovedeno zbog loših vremenskih uslova. Privredni sud je novo sprovođenje izvršenja zakazao za 26. mart 2012. godine, takođe uz asistenciju policije, koje je i sprovedeno.

Rešenjem Privrednog suda I. 58/09 od 22. oktobra 2012. godine prekinut je postupak izvršenja u tom predmetu, jer je nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda St. 3113/12 od 15. marta 2012. godine otvoren postupak stečaja.

4. Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud ukazuje da, u konkretnom slučaju, složenost predmeta nije mogla uticati na dugo trajanje postupka.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe Privredno društvo „Trgomen PV“ d.o.o, Ustavni sud smatra da on, kao izvršni poverilac, ima opravdan interes da sudovi sprovedu postupak izvršenja koji je pokrenut na osnovu izvršn e isprave – sudskog poravnanja.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe , Ustavni sud je utvrdio da on nije ničim doprine o odugovlačenju izvršnog postupka.

Osnovni razlog neprimereno dugom trajanju izvršnog postupka je neažurno postupanje kako Trgovinskog suda, tako i Privrednog suda koji nisu preduzima li sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak izvršenja efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, izvršni sudovi nisu postupali u skladu sa načelom oficijelnosti koje se primenjuje u izvršnom postupku, a koje obavezuje sud, da započeti postupak vodi po službenoj dužnosti, te da i bez predloga stranaka preduzima određene radnje u postupku. U ovom predmetu sudovi su se nakon skoro svake preduzete radnje držali pasivno, čekajući da izvršni poverilac predloži sledeću procesnu radnju, što je u krajnjem ishodu i dovelo do višegodišnjeg trajanja izvršnog postupka i povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost suda da postupak izvršenja sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u tom cilju. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje postupka izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupk a u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog su da za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je zaključio da je postupanje sudova dovelo do toga da izvršni postupak predmetu I. 58/09 Privrednog suda u Požarevcu , traje duže od četiri godine i da još uvek nije okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je navedenom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Privrednom sudu u Požarevcu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak u predmet u I. 58/09, kada i ako se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ocenjujući navode o povredi prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je nesprovođenjem izvršnog postupka, pokrenutog na osnovu izvršne isprave, podnosiocu ustavne žalbe povređeno navedeno ustavno pravo. Naime, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Sto ga nesprovođenje izvršenja sudskog poravnanja kojom je to potraživanje utvrđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti Odluke Ustavnog suda Už-1455/08 od 16. jula 2009. godine i Už-122/09 od 21. januara 2010. godine). Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je u svojoj praksi izrazio slično stanovište u predmetu ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', kao i u predmetu ''Burdov protiv Rusije '', broj aplikacije 59498/2000, presuda od 7. maja 2002. godine.

Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu postupanje Privrednog suda u Požarevcu, Ustavni sud je zaključio da je u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud i u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu Privrednog društva „Trgomen nekretnine“ d.o.o iz Kraljeva , Ustavni sud je utvrdio da navedeni podnosilac ustavne žalbe nije bio stranka u izvršnom postupku, čija je dužina osporena ustavnom žalbom. Stoga je Ustavni sud utvrdio da ovaj podnosilac nije aktivno legitimisan za podnošenje ustavne žalbe te je njegovu ustavnu žalbu odbacio , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u tački 4. izreke.

9. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA


dr Dragiša B. Slijepčević