Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије др Боса Ненадић, Катарина Манојловић Андрић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Милан Станић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Привредн ог друштва „Тргомен ПВ“ д.о.о и Привредног друштва „Тргомен некретнине“ д.о.о, оба из Краљева , на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 3. априла 2013. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Привредног друштва „Тргомен ПВ“ д.о.о. и утврђује да је у извршном поступ ку који се води пред Привредним судом у Пожаревцу у предмету И. 58/09, повређена прав а под носиоца уставне ж албе на суђење у разумном року и на имовину, зајемчена одредб ама члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава Републике Србијe.
2. Налаже се Привредном суду у Пожаревцу да предузме све мере како би се извршни поступак из тачке 1, када и ако се за то стекну услови, окончао у најкраћем року.
3. Утврђује се право Привредног друштва „Тргомен ПВ“ д.о.о . на накнаду нематеријалне штете у износу од 400 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде и државне управе.
4. Одбацује се уставна жалба Привредног друштва „Тргомен некретнине“ д.о.о.
2. Налаже се Привредном суду у Пожаревцу да предузме све мере како би се извршни поступак из тачке 1, када и ако се за то стекну услови, окончао у најкраћем року.
3. Утврђује се право Привредног друштва „Тргомен ПВ“ д.о.о . на накнаду нематеријалне штете у износу од 400 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде и државне управе.
4. Одбацује се уставна жалба Привредног друштва „Тргомен некретнине“ д.о.о.
О б р а з л о ж е њ е
1. Привредно друштв о „Тргомен ПВ“ д.о.о . и Привредно друштв о „Тргомен некретнине“ д.о.о, оба из Краљева, изјавила су 23 априла 201 2. године уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року и права на имовину , зајемчених одредб ама члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава Републике Србијe, у извршн ом поступку који се води пред Привредним судом у Пожаревцу у предмету И. 58/09.
У уставној жалби је, поред детаљно описаног тока поступка, наведено: да је Привредно друштво „Тргомен ПВ“ д.о.о. пренело своје ненаплаћено потраживање утврђено решењем Трговинског суда у Пожаревцу И. 58/2009 на „Тргомен некретнине“ д.о.о, па због тога и тај подносилац уставне жалбе има правни интерес за подношење уставне жалбе; да је предметни извршни поступак покренут 23. фебруара 2009. године, али да још увек није окончан; да је над извршним дужником 15. марта 2012. године отворен поступак стечаја, и да ће стога наплата потраживања бити додатно отежана и неизвесна. Подносиоци су предложили да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду права на суђење у разумном року и права на имовину, као и прав а на накнаду нематеријалне штете.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
Одредбом члана 32. став 1. Устава је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу и списе предмета Привредног суда у Пожаревцу И. 58/09 , те утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Подносилац уставне жалбе, Привредно друштво „Тргомен ПВ“ д.о.о, као извршни поверилац, подне о је 13. фебруара 200 9. године Трговинском суду у Пожаревцу (у даљем тексту: Трговински суд) предлог за извршење пописом, проценом и продајом покретних ствари извршног дужника – Привредног друштва „Г.“ д.о.о из Београда, а на основу извршне исправе – судског поравнања П. 760/08 од 12. јанур а 2009. године, закљученог пред Трговинским судом. Поступајући по наведеном предлог у, Трговински суд је 23. фебруара 200 9. године донео решење И. 58/09, којим је одредио спровођење предложеног извршењ а.
Извршни поверилац је поднеском од 13. марта 2009. године ургирао да суд у што краћем року закаже попис покретних ствари, уједно достављајући доказ о уплати предујма за излазак службеног лица.
Судски извршитељ је 23. марта 2009. године извршио попис покретних ствари које су се затекле на адреси извршног дужника.
Извршни поверилац је 3. априла 2009. године поднео предлог да се пописане ствари повере њему на чување, а суд је такав предлог усвојио решењем И. 58/09 од 28. априла 2009. године.
Извршни поверилац је поднеском од 16. јуна 2009. године ургирао да суд у што краћем року настави поступак извршења. Трговински суд је месец дана касније упутио допис извршном повериоцу да се изјасни да ли жели да се већ пописане ствари, продају или да судски извршитељ поново изађе на лице места ради пописа осталих ствари извршног дужника.
Поднеском од 20. јула 2009. године извршни поверилац је предложио поновни излазак судског извршитеља на лице места.
Судски извршитељ је 19. августа 2009. године извршио попис покретних ствари које су се затекле на адреси извршног дужника.
Виши суд у Пожаревцу је дописом Ки. 1/2010 од 21. јануара 2010. године затражио од Привредног суда у Пожаревцу (у даљем тексту: Привредни суд) , који је након реформе судства преузео надлежност Трговинског суда, списе предмета на увид . Списи предмета су враћени 19. марта 2010. године. Поднесцима од 6. и 18. априла 2010. године извршни поверилац је ургирао да суд изврши процену пописаних ствари. Поступајући по наведеном предлогу, Привредни суд је закључком И. 58/09 наложио извршном повериоцу да на име трошкова вештачења пописаних ствари уплати износ од 12.000 динара. Извршни поверилац је уплатио тражене трошкове и о томе 14. маја 2010. године, обавестио суд.
Привредни суд је решењем И. 58/09 од 27. маја 2010. године одредио вештачење ради процене вредности пописаних ствари. Вештак је свој налаз и мишљење доставио суду 12. јула 2010. године. Поднеском од 30. августа 2010. године извршни поверилац је истакао примедбе на налаз , напомињући да вештак није утврдио вредност свих пописаних ствари. Вештак је поднеском од 8. септембра 2010. године истакао да је у свему поступао у складу са решењем суда од 27. маја 2010. године. Привредни суд је 23. децембра 2010. године наложио вештаку да изврши и процену ствари пописаних у записнику Трговинског суда од 23. марта 2009. године и 19. августа 2009. године. Поступајући по налогу суда из наведеног решења, вештак је своје мишљење 17. фебруара 2011. године , доставио Привредном суду.
Након тога, извршни поверилац је 25. јануара 2011. године предложио да се пописане ствари изложе јавној продаји .
Треће лице – „М. Е . П .“ д.о.о. из Краљева изјавило је 2. марта 2011. године приговор против решења о извршењу наводећи да се предметне покретне ствари налазе у његовој својини.
Привредни суд је донео решење И. 58/2009 од 9. маја 2011. године којим је усвојио приговор трећег лица и упутио га да, у року од 15 дана од дана достављања тог решења, покрене парницу ради проглашења да је извршење у том предмету недопустиво. Извршни поверилац је поднеском од 17. јуна 2011. године предложио да се поступак настави, јер треће лице није покренуло парнични поступак у остављеном року.
Привредни суд је решењем И. 58/09 од 1. августа 2011. године прекинуо поступак извршења, јер је утврдио да је извршни дужник 6. маја 2011. године брисан из регистра привредних друштава. Извршни поверилац је поднеском од 15. августа 2011. године предложио наставак поступка према Привредном друштву „Д-С И.“ д.о.о. из Београда, коме је се извршни дужник припојио.
Привредни суд је закључком И. 58/09 од 26. септембра 2011. године наставио поступак извршења према новом извршном дужнику Привредном друштву „Д-С И.“ д.о.о. из Београда.
Судски извршитељ је 28. октобра 2011. године извршио попис покретних ствари, да би извршни поверилац поднеском од 21. новембра 2011. године ургирао да се убрза поступање у наведеном извршном поступку.
Привредни суд је закључком И. 58/09 од 7. децембра 2011. године заказао спровођење извршења – одузимање покретних ствари и њихову предају извршном повериоцу на чување, а решењем од истог дана је наложено статутарном заступнику извршног дужника да у суду да изјаву о имовину.
Судски извршитељ је 21. децембра 2011. године покушао да одузме пописане ствари, али му радници извршног дужника то нису дозволили.
Привредни суд је закључком И. 58/09 од 19. јануара 2012. године заказао ново спровођење извршења – одузимање покретних ствари за 8. фебруар 2012. године и њихову предају извршном повериоцу на чување, али сада уз асистенцију полиције, које није спроведено због лоших временских услова. Привредни суд је ново спровођење извршења заказао за 26. март 2012. године, такође уз асистенцију полиције, које је и спроведено.
Решењем Привредног суда И. 58/09 од 22. октобра 2012. године прекинут је поступак извршења у том предмету, јер је над извршним дужником решењем Привредног суда Ст. 3113/12 од 15. марта 2012. године отворен поступак стечаја.
4. При утврђивању разумног временског трајања судског поступка, мора се поћи од чињенице да поступак зависи од низа чинилаца који се процењују у сваком појединачном случају. Сложеност чињеничних и правних питања у одређеном предмету, понашање подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, поступање судова који воде поступак и природа захтева, односно значај расправљаног права за подносиоца, основни су чиниоци који утичу на оцену временског трајања судског поступка и одређују да ли је тај поступак окончан у оквиру разумног рока или не.
Испитујући наведене критеријуме за утврђивање повреде права на суђење у разумном року у конкретном случају, Уставни суд указује да, у конкретном случају, сложеност предмета није могла утицати на дуго трајање поступка.
Разматрајући значај предмета спора за подносиоца уставне жалбе Привредно друштво „Тргомен ПВ“ д.о.о, Уставни суд сматра да он, као извршни поверилац, има оправдан интерес да судови спроведу поступак извршења који је покренут на основу извршн е исправе – судског поравнања.
Испитујући понашање подносиоца уставне жалбе , Уставни суд је утврдио да он ниje ничим доприне о одуговлачењу извршног поступка.
Основни разлог непримерено дугом трајању извршног поступка је неажурно поступање како Трговинског суда, тако и Привредног суда који нису предузима ли све законом предвиђене процесне мере које су им стајале на располагању да се поступак извршења ефикасно спроведе и оконча, без непотребног одуговлачења. Наиме, извршни судови нису поступали у складу са начелом официјелности које се примењује у извршном поступку, а које обавезује суд, да започети поступак води по службеној дужности, те да и без предлога странака предузима одређене радње у поступку. У овом предмету судови су се након скоро сваке предузете радње држали пасивно, чекајући да извршни поверилац предложи следећу процесну радњу, што је у крајњем исходу и довело до вишегодишњег трајања извршног поступка и повреде права на суђење у разумном року.
Уставни суд констатује да је дужност суда да поступак извршења спроведе без одуговлачења, да правовремено и ефикасно реагује и да благовремено предузме све законске мере у том циљу. Уставни суд наглашава да је у правној држави од изузетне важности спровођење поступка извршења без одлагања, како се не би угрозила делотворност судске заштите Уставом гарантованих права и слобода и како би се одржало поверење грађана у судове.
5. Уставноправна оцена спроведеног поступк а у овој грађанскоправној ствари, заснована на пракси Уставног суда, као и Европског су да за људска права потврђује да је у конкретном случају повређено прав о подноси оца уставне жалбе на суђење у разумном року, Уставни суд је закључио да је поступање судова довело до тога да извршни поступак предмету И. 58/09 Привредног суда у Пожаревцу , траје дуже од четири године и да још увек није окончан.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – Одлука УС ), уставну жалбу усвојио и утврдио да је наведеном подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, одлучујући као у тачки 1. изреке.
На основу одредбе члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке наложио Привредном суду у Пожаревцу да предузме све мере како би се извршни поступак у предмет у И. 58/09, када и ако се за то стекну услови, окончао у најкраћем року.
6. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 3. изреке одлучио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе због констатоване повреде права оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете у износу од 400 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада ће се исплатити на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде и државне управе.
Приликом одлучивања о висини нематеријалне штете коју је подносилац уставне жалбе претрпео због утврђене повреде права на суђење у разумном року, Уставни суд је ценио све околности од значаја, посебно дужину трајања извршног поступка. Уставни суд сматра да наведени новчани износ представља адекватну правичну накнаду за повреду права коју је подносилац уставне жалбе претрпео искључиво због неажурног поступања судова. Одлучујући о висини накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је имао у виду постојећу праксу овог суда, праксу Европског суда за људска права у сличним случајевима, економско-социјалне прилике у Републици Србији, као и саму суштину накнаде нематеријалне штете којом се оштећеном пружа одговарајуће задовољење.
7. Оцењујући наводе о повреди права на мирно уживање имовине, зајемченог одредбом члана 58. став 1. Устава, Уставни суд констатује да је неспровођењем извршног поступка, покренутог на основу извршне исправе, подносиоцу уставне жалбе повређено наведено уставно право. Наиме, свако новчано потраживање досуђено правноснажном судском одлуком улази у имовину повериоца. Сто га неспровођење извршења судског поравнања којом је то потраживање утврђено, представља повреду права на мирно уживање имовине, зајемченог одредбом члана 58. став 1. Устава (видети Одлуке Уставног суда Уж-1455/08 од 16. јула 2009. године и Уж-122/09 од 21. јануара 2010. године). Европски суд за људска права у Стразбуру је у својој пракси изразио слично становиште у предмету ''Качапор и други против Србије'', као и у предмету ''Burdov против Русије '', број апликације 59498/2000, пресуда од 7. маја 2002. године.
Полазећи од свега наведеног, а имајући у виду поступање Привредног суда у Пожаревцу, Уставни суд је закључио да је у конкретном случају, повређено право подносиоца уставне жалбе на мирно уживање имовине, зајемчено одредбом члана 58. став 1. Устава. Стога је Уставни суд и у овом делу усвојио уставну жалбу, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, одлучујући као у тачки 1. изреке.
8. Разматрајући уставну жалбу Привредног друштва „Тргомен некретнине“ д.о.о из Краљева , Уставни суд је утврдио да наведени подносилац уставне жалбе није био странка у извршном поступку, чија је дужина оспорена уставном жалбом. Стога је Уставни суд утврдио да овај подносилац није активно легитимисан за подношење уставне жалбе те је његову уставну жалбу одбацио , сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер нису испуњене Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка, као у тачки 4. изреке.
9. С обзиром на изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08, 27/08 и 76/11), донео Одлуку као у изреци.
У уставној жалби је, поред детаљно описаног тока поступка, наведено: да је Привредно друштво „Тргомен ПВ“ д.о.о. пренело своје ненаплаћено потраживање утврђено решењем Трговинског суда у Пожаревцу И. 58/2009 на „Тргомен некретнине“ д.о.о, па због тога и тај подносилац уставне жалбе има правни интерес за подношење уставне жалбе; да је предметни извршни поступак покренут 23. фебруара 2009. године, али да још увек није окончан; да је над извршним дужником 15. марта 2012. године отворен поступак стечаја, и да ће стога наплата потраживања бити додатно отежана и неизвесна. Подносиоци су предложили да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду права на суђење у разумном року и права на имовину, као и прав а на накнаду нематеријалне штете.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
Одредбом члана 32. став 1. Устава је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу и списе предмета Привредног суда у Пожаревцу И. 58/09 , те утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Подносилац уставне жалбе, Привредно друштво „Тргомен ПВ“ д.о.о, као извршни поверилац, подне о је 13. фебруара 200 9. године Трговинском суду у Пожаревцу (у даљем тексту: Трговински суд) предлог за извршење пописом, проценом и продајом покретних ствари извршног дужника – Привредног друштва „Г.“ д.о.о из Београда, а на основу извршне исправе – судског поравнања П. 760/08 од 12. јанур а 2009. године, закљученог пред Трговинским судом. Поступајући по наведеном предлог у, Трговински суд је 23. фебруара 200 9. године донео решење И. 58/09, којим је одредио спровођење предложеног извршењ а.
Извршни поверилац је поднеском од 13. марта 2009. године ургирао да суд у што краћем року закаже попис покретних ствари, уједно достављајући доказ о уплати предујма за излазак службеног лица.
Судски извршитељ је 23. марта 2009. године извршио попис покретних ствари које су се затекле на адреси извршног дужника.
Извршни поверилац је 3. априла 2009. године поднео предлог да се пописане ствари повере њему на чување, а суд је такав предлог усвојио решењем И. 58/09 од 28. априла 2009. године.
Извршни поверилац је поднеском од 16. јуна 2009. године ургирао да суд у што краћем року настави поступак извршења. Трговински суд је месец дана касније упутио допис извршном повериоцу да се изјасни да ли жели да се већ пописане ствари, продају или да судски извршитељ поново изађе на лице места ради пописа осталих ствари извршног дужника.
Поднеском од 20. јула 2009. године извршни поверилац је предложио поновни излазак судског извршитеља на лице места.
Судски извршитељ је 19. августа 2009. године извршио попис покретних ствари које су се затекле на адреси извршног дужника.
Виши суд у Пожаревцу је дописом Ки. 1/2010 од 21. јануара 2010. године затражио од Привредног суда у Пожаревцу (у даљем тексту: Привредни суд) , који је након реформе судства преузео надлежност Трговинског суда, списе предмета на увид . Списи предмета су враћени 19. марта 2010. године. Поднесцима од 6. и 18. априла 2010. године извршни поверилац је ургирао да суд изврши процену пописаних ствари. Поступајући по наведеном предлогу, Привредни суд је закључком И. 58/09 наложио извршном повериоцу да на име трошкова вештачења пописаних ствари уплати износ од 12.000 динара. Извршни поверилац је уплатио тражене трошкове и о томе 14. маја 2010. године, обавестио суд.
Привредни суд је решењем И. 58/09 од 27. маја 2010. године одредио вештачење ради процене вредности пописаних ствари. Вештак је свој налаз и мишљење доставио суду 12. јула 2010. године. Поднеском од 30. августа 2010. године извршни поверилац је истакао примедбе на налаз , напомињући да вештак није утврдио вредност свих пописаних ствари. Вештак је поднеском од 8. септембра 2010. године истакао да је у свему поступао у складу са решењем суда од 27. маја 2010. године. Привредни суд је 23. децембра 2010. године наложио вештаку да изврши и процену ствари пописаних у записнику Трговинског суда од 23. марта 2009. године и 19. августа 2009. године. Поступајући по налогу суда из наведеног решења, вештак је своје мишљење 17. фебруара 2011. године , доставио Привредном суду.
Након тога, извршни поверилац је 25. јануара 2011. године предложио да се пописане ствари изложе јавној продаји .
Треће лице – „М. Е . П .“ д.о.о. из Краљева изјавило је 2. марта 2011. године приговор против решења о извршењу наводећи да се предметне покретне ствари налазе у његовој својини.
Привредни суд је донео решење И. 58/2009 од 9. маја 2011. године којим је усвојио приговор трећег лица и упутио га да, у року од 15 дана од дана достављања тог решења, покрене парницу ради проглашења да је извршење у том предмету недопустиво. Извршни поверилац је поднеском од 17. јуна 2011. године предложио да се поступак настави, јер треће лице није покренуло парнични поступак у остављеном року.
Привредни суд је решењем И. 58/09 од 1. августа 2011. године прекинуо поступак извршења, јер је утврдио да је извршни дужник 6. маја 2011. године брисан из регистра привредних друштава. Извршни поверилац је поднеском од 15. августа 2011. године предложио наставак поступка према Привредном друштву „Д-С И.“ д.о.о. из Београда, коме је се извршни дужник припојио.
Привредни суд је закључком И. 58/09 од 26. септембра 2011. године наставио поступак извршења према новом извршном дужнику Привредном друштву „Д-С И.“ д.о.о. из Београда.
Судски извршитељ је 28. октобра 2011. године извршио попис покретних ствари, да би извршни поверилац поднеском од 21. новембра 2011. године ургирао да се убрза поступање у наведеном извршном поступку.
Привредни суд је закључком И. 58/09 од 7. децембра 2011. године заказао спровођење извршења – одузимање покретних ствари и њихову предају извршном повериоцу на чување, а решењем од истог дана је наложено статутарном заступнику извршног дужника да у суду да изјаву о имовину.
Судски извршитељ је 21. децембра 2011. године покушао да одузме пописане ствари, али му радници извршног дужника то нису дозволили.
Привредни суд је закључком И. 58/09 од 19. јануара 2012. године заказао ново спровођење извршења – одузимање покретних ствари за 8. фебруар 2012. године и њихову предају извршном повериоцу на чување, али сада уз асистенцију полиције, које није спроведено због лоших временских услова. Привредни суд је ново спровођење извршења заказао за 26. март 2012. године, такође уз асистенцију полиције, које је и спроведено.
Решењем Привредног суда И. 58/09 од 22. октобра 2012. године прекинут је поступак извршења у том предмету, јер је над извршним дужником решењем Привредног суда Ст. 3113/12 од 15. марта 2012. године отворен поступак стечаја.
4. При утврђивању разумног временског трајања судског поступка, мора се поћи од чињенице да поступак зависи од низа чинилаца који се процењују у сваком појединачном случају. Сложеност чињеничних и правних питања у одређеном предмету, понашање подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, поступање судова који воде поступак и природа захтева, односно значај расправљаног права за подносиоца, основни су чиниоци који утичу на оцену временског трајања судског поступка и одређују да ли је тај поступак окончан у оквиру разумног рока или не.
Испитујући наведене критеријуме за утврђивање повреде права на суђење у разумном року у конкретном случају, Уставни суд указује да, у конкретном случају, сложеност предмета није могла утицати на дуго трајање поступка.
Разматрајући значај предмета спора за подносиоца уставне жалбе Привредно друштво „Тргомен ПВ“ д.о.о, Уставни суд сматра да он, као извршни поверилац, има оправдан интерес да судови спроведу поступак извршења који је покренут на основу извршн е исправе – судског поравнања.
Испитујући понашање подносиоца уставне жалбе , Уставни суд је утврдио да он ниje ничим доприне о одуговлачењу извршног поступка.
Основни разлог непримерено дугом трајању извршног поступка је неажурно поступање како Трговинског суда, тако и Привредног суда који нису предузима ли све законом предвиђене процесне мере које су им стајале на располагању да се поступак извршења ефикасно спроведе и оконча, без непотребног одуговлачења. Наиме, извршни судови нису поступали у складу са начелом официјелности које се примењује у извршном поступку, а које обавезује суд, да започети поступак води по службеној дужности, те да и без предлога странака предузима одређене радње у поступку. У овом предмету судови су се након скоро сваке предузете радње држали пасивно, чекајући да извршни поверилац предложи следећу процесну радњу, што је у крајњем исходу и довело до вишегодишњег трајања извршног поступка и повреде права на суђење у разумном року.
Уставни суд констатује да је дужност суда да поступак извршења спроведе без одуговлачења, да правовремено и ефикасно реагује и да благовремено предузме све законске мере у том циљу. Уставни суд наглашава да је у правној држави од изузетне важности спровођење поступка извршења без одлагања, како се не би угрозила делотворност судске заштите Уставом гарантованих права и слобода и како би се одржало поверење грађана у судове.
5. Уставноправна оцена спроведеног поступк а у овој грађанскоправној ствари, заснована на пракси Уставног суда, као и Европског су да за људска права потврђује да је у конкретном случају повређено прав о подноси оца уставне жалбе на суђење у разумном року, Уставни суд је закључио да је поступање судова довело до тога да извршни поступак предмету И. 58/09 Привредног суда у Пожаревцу , траје дуже од четири године и да још увек није окончан.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – Одлука УС ), уставну жалбу усвојио и утврдио да је наведеном подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, одлучујући као у тачки 1. изреке.
На основу одредбе члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке наложио Привредном суду у Пожаревцу да предузме све мере како би се извршни поступак у предмет у И. 58/09, када и ако се за то стекну услови, окончао у најкраћем року.
6. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 3. изреке одлучио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе због констатоване повреде права оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете у износу од 400 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада ће се исплатити на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде и државне управе.
Приликом одлучивања о висини нематеријалне штете коју је подносилац уставне жалбе претрпео због утврђене повреде права на суђење у разумном року, Уставни суд је ценио све околности од значаја, посебно дужину трајања извршног поступка. Уставни суд сматра да наведени новчани износ представља адекватну правичну накнаду за повреду права коју је подносилац уставне жалбе претрпео искључиво због неажурног поступања судова. Одлучујући о висини накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је имао у виду постојећу праксу овог суда, праксу Европског суда за људска права у сличним случајевима, економско-социјалне прилике у Републици Србији, као и саму суштину накнаде нематеријалне штете којом се оштећеном пружа одговарајуће задовољење.
7. Оцењујући наводе о повреди права на мирно уживање имовине, зајемченог одредбом члана 58. став 1. Устава, Уставни суд констатује да је неспровођењем извршног поступка, покренутог на основу извршне исправе, подносиоцу уставне жалбе повређено наведено уставно право. Наиме, свако новчано потраживање досуђено правноснажном судском одлуком улази у имовину повериоца. Сто га неспровођење извршења судског поравнања којом је то потраживање утврђено, представља повреду права на мирно уживање имовине, зајемченог одредбом члана 58. став 1. Устава (видети Одлуке Уставног суда Уж-1455/08 од 16. јула 2009. године и Уж-122/09 од 21. јануара 2010. године). Европски суд за људска права у Стразбуру је у својој пракси изразио слично становиште у предмету ''Качапор и други против Србије'', као и у предмету ''Burdov против Русије '', број апликације 59498/2000, пресуда од 7. маја 2002. године.
Полазећи од свега наведеног, а имајући у виду поступање Привредног суда у Пожаревцу, Уставни суд је закључио да је у конкретном случају, повређено право подносиоца уставне жалбе на мирно уживање имовине, зајемчено одредбом члана 58. став 1. Устава. Стога је Уставни суд и у овом делу усвојио уставну жалбу, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, одлучујући као у тачки 1. изреке.
8. Разматрајући уставну жалбу Привредног друштва „Тргомен некретнине“ д.о.о из Краљева , Уставни суд је утврдио да наведени подносилац уставне жалбе није био странка у извршном поступку, чија је дужина оспорена уставном жалбом. Стога је Уставни суд утврдио да овај подносилац није активно легитимисан за подношење уставне жалбе те је његову уставну жалбу одбацио , сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер нису испуњене Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка, као у тачки 4. изреке.
9. С обзиром на изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08, 27/08 и 76/11), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић
др Драгиша Б. Слијепчевић