Редовни професор на Уставном праву Правног факултета Универзитета у Београду др Оливера Вучић рођена је 1953. године у Београду, где је матурирала као ђак генерације у Петој београдској гимназији, а потом дипломирала са одличним успехом на Правном факултету Универзитета у Београду. На овом Факултету стицала је своја академска звања одбранивши са одликом (cum laude) магистарски и докторски рад, након чега се даље усавршавала на високошколским установама и научним институтима у Европи и Канади. Тако је боравила на студијским боравцима на правним факултетима у Познању, Кракову и Варшави (Пољска); Институту за друштвене студије у Хагу (Холандија); у Гетеовом институту у Гетингену (СР Немачка); Институту за казнено и управно право у Бечу (Аустрија) и Правном факултету Универзитета у Отави (Канада).
Након одбране докторске дисертације на тему "Аустријско уставно судство - чувар федерације и устава", учествовала је са радовима из уставног права на бројним научним скуповима у земљи и иностранству, као и на међународним конгресима у Паризу, Токију, Атини, Кејптауну, Кошицама, Бразилу, као и државама у окружењу, Босни и Хецеговини, Македонији и Хрватској. На позив Хрватске академије знаности и уметности - ХАЗУ, поднела jе уводни национални реферат на округлом столу „Устави и демокрација - страни утјецаји и домаћи одговори“, а на позив Црногорске академије наука и уметности - ЦАНУ, одржала је предавање на тему „Заштита права грађана - моћ и немоћ устава“.
Објавила је и учествовала у уређивању више књига у којима се бавила питањем уставотворне власти - променом и трајањем устава, заштитом права и уставним судством и посебно уставним судовима држава у региону некада окупљеним у заједничкој југословенској држави, организацијом власти и више од седамдесет радова, чланака и научних реферата о парламентарном систему, положају и надлежности различитих органа власти, локалној самоуправи, принципу одговорности.
Децембра 2007. године предложена је од стране Народне скупштине Републике Србије за судију Уставног суда Републике Србије. Као судија објавила је у јавности веома запажена и у стручним и научним часописима публикована издвојена мишљења. Међу њима је, као посебно значајан, у јавности примљен сет издвојених мишљења који је представљао аргументовано побијање ставова Уставног суда заузиманих поводом доношења одлука које су се односиле на питања правосудне реформе спроведене у Србији у периоду од 2008-2012. године.
Члан је Председништва Савеза удружења правника Републике Србије и Републике Српске, члан Српског удружења за уставно право и члан Уређивачког одбора Библиотеке „Политика и друштво“. Вишегодишњи је члан Комисије за полагање правосудних испита, за предмет Уставно право и судско организационо право. Завршила је највиши степен обуке за медијатора и овлашћеног тренера медијације и у циљу даљег професионалног усавршавања била је на специјализацији у неколико центара у различитим градовима Холандије.
Говори немачки и и енглески језик.
Удата је и мајка два одрасла сина.
Дужност судије Уставног суда престала 12. децембра 2016. године.