("Službeni glasnik RS", broj 103/13)
Na osnovu člana 10. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), Ustavni sud, na sednici održanoj 14. novembra 2013. godine, doneo je
Predmet Poslovnika
Član 1.
Ovim poslovnikom se bliže uređuje organizacija, način rada, postupanje i druga pitanja od značaja za rad Ustavnog suda (u daljem tekstu: Sud).
Obeležja Suda
Član 2.
Sedište Suda je u Beogradu.
Naziv i sedište Suda ističu se na vidnom mestu sudske zgrade.
Zastava i grb Republike Srbije ističu se u prostorijama Suda, u skladu sa zakonom i aktom Suda.
Sud ima pečat, u skladu sa zakonom.
Sud ima znak (logo), čiji se oblik, sadržina i način upotrebe uređuju aktom Suda.
Javnost rada Suda
Član 3.
Rad Suda je javan, u skladu sa Zakonom o Ustavnom sudu (u daljem tekstu: Zakon) i ovim poslovnikom.
Zabrana iznošenja u javnost podataka o ustavnosudskom predmetu
Član 4.
Sudije i zaposleni u Sudu ne mogu javno iznositi svoje mišljenje o pitanju iz ustavnosudskog predmeta o kojem odlučuje Sud, niti na drugi način činiti dostupnim javnosti podatke o postupanju u tom predmetu.
Imunitet sudije Suda
Član 5.
Zahtev za odobrenje za određivanja pritvora za sudiju Suda i zahtev za odobrenje za pokretanje krivičnog postupka ili drugog postupka u kome se može izreći kazna zatvora, nadležni organ podnosi predsedniku Suda.
Odobrenje za određivanje pritvora, odnosno vođenje krivičnog ili drugog postupka u kome se može izreći kazna zatvora odnosi se samo na delo povodom kojeg je zahtev podnet.
Sud odlučuje o imunitetu sudije Suda na prvoj narednoj sednici od dana prijema zahteva za odlučivanje o imunitetu sudije.
Sudija Suda o čijem se imunitetu raspravlja ne može učestvovati u glasanju.
U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet sudije Suda, ne teku rokovi propisani za taj postupak.
Nepozivanje sudije Suda na imunitet ne isključuje pravo Suda da uspostavi imunitet.
Službena legitimacija
Član 6.
Predsednik, zamenik predsednika i sudija Suda imaju službenu legitimaciju.
Oblik i sadržinu legitimacije iz stava 1. ovog člana utvrđuje Sud.
Službena legitimacija se po prestanku sudijske dužnosti poništava.
Službena odeća
Član 7.
Predsednik i sudija Suda imaju službenu odeću, čiji se izgled i način korišćenja uređuju aktom Suda.
1. Predsednik, zamenik predsednika i sudije Suda
a) Predsednik Suda
Prava i dužnosti predsednika Suda
Član 8.
Predsednik Suda, pored prava i dužnosti utvrđenih Zakonom:
1) predstavlja Sud pred državnim organima Republike Srbije, drugim domaćim i međunarodnim organima i organizacijama;
2) stara se o očuvanju samostalnog i nezavisnog položaja Suda;
3) organizuje rad Suda;
4) određuje sudije za dežurstvo kada je to neophodno radi obavljanja poslova iz nadležnosti Suda;
5) potpisuje opšte i druge akte Suda;
6) donosi pojedinačne akte, u skladu sa zakonom;
7) odlučuje o raspolaganju finansijskim sredstvima;
8) razmatra pritužbe stranaka na rad Suda;
9) odlučuje o pravima i dužnostima državnih službenika i nameštenika u Stručnoj službi Suda, u skladu sa zakonom;
10) odlučuje u postupku javnih nabavki, u skladu sa zakonom i aktom Suda;
11) odobrava službena putovanja u inostranstvo;
12) obavlja i druge poslove određene zakonom, ovim poslovnikom i drugim aktima Suda.
Predsednik Suda može preneti zameniku predsednika Suda određene poslove iz svoje nadležnosti.
Pokretanje postupka izbora predsednika Suda
Član 9.
Sud donosi odluku o pokretanju postupka izbora predsednika Suda najkasnije 30 dana pre isteka mandata predsednika Suda.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Suda pre isteka perioda na koji je izabran, odluku iz stava 1. ovog člana Sud donosi na prvoj sednici po prestanku funkcije.
Postupak iz st. 1. i 2. ovog člana okončaće se najkasnije u roku od 30 dana od dana donošenja odluke Suda o pokretanju postupka.
Predlaganje kandidata
Član 10.
Obrazloženi predlog kandidata za predsednika Suda, u skladu sa zakonom, podnosi se predsedniku Suda u pisanom obliku, potpisan od strane predlagača.
Utvrđivanje liste kandidata
Član 11.
Sud utvrđuje listu kandidata za predsednika Suda i obrazuje komisiju za sprovođenje postupka glasanja.
Komisija iz stava 1. ovog člana ima predsednika i dva člana koji se biraju iz reda sudija Suda koji nisu kandidati za predsednika.
Glasanje
Član 12.
Glasanje o predloženim kandidatima za predsednika Suda sprovodi se putem glasačkih listića, zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata i ubacivanjem listića u glasačku kutiju.
Komisija utvrđuje rezultate glasanja i o tome sačinjava zapisnik.
Zapisnik iz stava 2. ovog člana dostavlja se predsedniku Suda, radi saopštavanja rezultata glasanja na sednici Suda.
Ponavljanje postupka izbora i glasanja
Član 13.
Kada je za predsednika Suda predložen jedan kandidat koji ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak izbora predsednika se ponavlja u celini, u roku koji odredi Sud.
Kada su za predsednika Suda predložena dva kandidata, od kojih nijedan u prvom krugu glasanja ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje se ponavlja. U drugom krugu glasa se o kandidatu koji je u prvom krugu dobio veći broj glasova.
Kada je za predsednika Suda predloženo više od dva kandidata, od kojih nijedan u prvom krugu glasanja ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje se ponavlja. U drugom krugu glasa se o dva kandidata koja su u prvom krugu dobila najveći broj glasova, odnosno o kandidatima koji su u prvom krugu dobili jednak najveći broj glasova.
Ponovljeno glasanje iz st. 2. i 3. ovog člana obavlja se najkasnije u roku od sedam dana od dana prethodnog glasanja. Ako u ponovljenom glasanju nijedan od kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak izbora predsednika Suda se ponavlja u celini.
Razrešenje predsednika Suda
Član 14.
Postupak razrešenja predsednika Suda pokreće se na obrazloženi predlog najmanje troje sudija i mora se sprovesti u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga.
Odluka o razrešenju predsednika Suda donosi se većinom glasova svih sudija Suda.
Na postupak razrešenja iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku izbora predsednika Suda.
b) Zamenik predsednika Suda
Zamenik predsednika Suda
Član 15.
Zamenik predsednika Suda zamenjuje predsednika Suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti.
Zamenik predsednika Suda vrši funkciju predsednika Suda i u slučaju kad predsednik Suda nije izabran.
Kada zamenik predsednika Suda nije izabran, odnosno kada je odsutan ili sprečen da zamenjuje predsednika Suda, dužnosti iz st. 1. i 2. ovog člana obavlja najstariji sudija Suda.
Izbor i razrešenje zamenika predsednika Suda
Član 16.
Na izbor i razrešenje zamenika predsednika Suda shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o izboru i razrešenju predsednika Suda.
v) Sudija Suda
Sudija Suda
Član 17.
Sudija Suda:
1) učestvuje u radu i odlučivanju Suda, veća i radnih tela Suda čiji je član;
2) izvestilac je i predlagač odluke u predmetu u kojem je određen za sudiju izvestioca;
3) predlaže tekst odluke za Redakcionu komisiju u predmetu u kojem je bio sudija izvestilac;
4) predlaže pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti;
5) predlaže da Sud ponovo razmotri, odnosno preispita donetu odluku, u skladu sa ovim poslovnikom;
6) pribavlja stručna mišljenja o pitanjima od značaja za obradu predmeta;
7) prati i proučava pojave od interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti;
8) obavlja i druge poslove od značaja za rad i odlučivanje Suda.
Postupak za razrešenje sudije Suda
Član 18.
Predsednik Suda zakazuje sednicu Suda za utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje sudije Suda, u roku od sedam dana od dana prijema zahteva ovlašćenog predlagača za izbor, odnosno imenovanje sudije.
Ako je pokrenut postupak za razrešenje sudije koji je predsednik Suda, sednicu iz stava 1. ovog člana zakazuje i njome rukovodi zamenik predsednika Suda.
Za sednicu iz stava 1. ovog člana zatražiće se pismeno izjašnjenje sudije Suda u odnosu na koga je pokrenut postupak razrešenja.
Radi pribavljanja potrebne dokumentacije, podataka i obaveštenja od značaja za odlučivanje o ispunjenosti uslova za razrešenje sudije, Sud može obrazovati posebnu komisiju. Aktom o obrazovanju komisije utvrđuju se sastav, zadaci komisije i rokovi za njihovo izvršenje.
Sud ne može doneti odluku o ispunjenosti uslova za razrešenje pre nego što se sudiji Suda omogući izjašnjenje. Ukoliko se sudija ne izjasni u ostavljenom roku, Sud će nastaviti postupak.
U donošenju odluke o ispunjenosti uslova za razrešenje sudije Suda ne učestvuje sudija u odnosu na koga je pokrenut postupak za razrešenje.
Odluka Suda o ispunjenosti uslova za razrešenje sudije Suda dostavlja se ovlašćenom predlagaču, Narodnoj skupštini i sudiji u odnosu na koga je pokrenut postupak za razrešenje.
Inicijativa za pokretanje postupka za razrešenje sudije Suda
Član 19.
Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje sudije Suda može da podnese Sud.
Obrazložen predlog za podnošenje inicijative iz stava 1. ovog člana, u pisanom obliku, mogu dati predsednik, radno telo ili najmanje troje sudija Suda.
O predlogu iz stava 2. ovog člana Sud odlučuje najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja predloga.
Udaljenje sudije Suda
Član 20.
U toku postupka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje, Sud može doneti odluku o udaljenju sudije Suda sa dužnosti.
U donošenju odluke o udaljenju ne učestvuje sudija Suda čije je udaljenje predloženo.
Na zakazivanje i rukovođenje sednicom na kojoj se odlučuje o udaljenju predsednika Suda shodno se primenjuje odredba člana 18. stav 2. ovog poslovnika.
Ako Sud utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za razrešenje sudije Suda, opozvaće odluku o udaljenju sudije.
Ako Sud utvrdi da su ispunjeni uslovi za razrešenje sudije Suda, odluka o udaljenju sudije ostaje na snazi do donošenja odluke o razrešenju sudije.
1. Sekretar i zamenik sekretara Suda
Sekretar Suda
Član 21.
Sekretar Suda:
1) rukovodi radom Stručne službe Suda i odgovoran je za njen rad;
2) pomaže predsedniku Suda u organizovanju i pripremanju sednice Suda i Velikog veća;
3) stara se o izradi i dostavljanju materijala potrebnih za rad i odlučivanje Suda i njegovih veća i radnih tela;
4) stara se i odgovoran je za izvršavanje zaključaka Suda;
5) stara se o primeni zakona i ovog poslovnika u okviru svojih ovlašćenja;
6) priprema predlog plana rada Suda i prati izvršavanje plana rada i o tome izveštava Sud;
7) priprema godišnji pregled rada Suda;
8) priprema predlog budžeta Suda i predlog kadrovskog plana Suda;
9) stara se o pripremi i izvršenju akata o finansijskom poslovanju Suda;
10) stara se o obezbeđenju i unapređenju uslova za rad Suda;
11) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i aktima Suda, kao i poslove po nalogu, odnosno ovlašćenju predsednika Suda.
Zamenik sekretara Suda
Član 22.
Sekretar Suda ima zamenika.
Zamenik sekretara Suda zamenjuje sekretara u slučaju sprečenosti ili odsutnosti i obavlja druge poslove utvrđene aktom Suda, kao i druge poslove po nalogu, odnosno ovlašćenju predsednika Suda i sekretara Suda.
Postavljenje i razrešenje sekretara i zamenika sekretara Suda
Član 23.
Sud, u skladu sa zakonom, postavlja i razrešava sekretara i zamenika sekretara suda, većinom glasova svih sudija Suda.
Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje sekretara, odnosno zamenika sekretara Suda može podneti predsednik, radno telo ili sudija Suda.
2. Stručna služba Suda
Poslovi Stručne službe
Član 24.
U Stručnoj službi Suda obavljaju se poslovi stručne obrade ustavnopravnih pitanja iz nadležnosti Suda i drugi sa njima povezani poslovi, kao i pravni, finansijski, administrativni i drugi opšti poslovi za potrebe Suda.
Organizacija Stručne službe
Član 25.
Unutrašnja organizacija Stručne službe uređuje se aktom Suda.
U okviru Stručne službe postoje osnovne organizacione jedinice.
U okviru osnovnih organizacionih jedinica Stručne službe mogu se obrazovati uže organizacione jedinice, u skladu sa aktom Suda.
Osnovnim organizacionim jedinicama iz stava 2. ovog člana rukovode državni službenici na položaju.
Aktom Suda utvrđuje se koje poslove iz delokruga Stručne službe, u skladu sa zakonom, obavljaju državni službenici na položaju.
Obrađivač predmeta
Član 26.
Stručnu obradu predmeta iz nadležnosti Suda, u skladu sa ovim poslovnikom, vrši državni službenik u Stručnoj službi Suda (u daljem tekstu: obrađivač predmeta).
Obrađivač predmeta:
1) učestvuje u preduzimanju radnji u prethodnom postupku pred Sudom;
2) učestvuje u izradi predloga odluke;
3) priprema tekst odluke koji odobrava sudija izvestilac;
4) učestvuje u radu stalnih i povremenih radnih tela Suda;
5) samostalno vodi postupak po podnescima iz člana 102. ovog poslovnika;
6) obavlja i druge stručne poslove utvrđene aktom Suda.
Delokrug Suda
Član 27.
O pitanjima iz svoje Ustavom utvrđene nadležnosti Sud odlučuje na način uređen Zakonom.
Pored odlučivanja o pitanjima iz stava 1. ovog člana, Sud, na sednici, u skladu sa Zakonom i drugim zakonom:
1) donosi opšte akte iz svoje nadležnosti;
2) donosi periodične planove rada Suda i usvaja godišnji pregled rada Suda;
3) odlučuje o broju malih veća, obrazuje stalna i povremena radna tela Suda i bira predsednike i članove stalnih i povremenih radnih tela i određuje njihove sekretare;
4) odlučuje o uspostavljanju saradnje sa drugim ustavnim sudovima i međunarodnim organizacijama;
5) utvrđuje konačan predlog budžeta Suda, donosi plan izvršenja budžeta, godišnji izveštaj o izvršenju budžeta i plan javnih nabavki;
6) donosi odluku o internoj kontroli izvršenja budžeta Suda;
7) donosi akt o razvrstavanju radnih mesta i poslova u Stručnoj službi Suda i određivanju položaja;
8) donosi pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Suda;
9) donosi program stručnog usavršavanja zaposlenih u Stručnoj službi Suda;
10) donosi kodeks ponašanja državnih službenika i pravila o unutrašnjem redu u Sudu;
11) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima predsednika, zamenika predsednika i sudija Suda, u skladu sa Ustavom i zakonom;
12) postavlja sekretara i zamenika sekretara Suda, kao i druge državne službenike na položaju u Stručnoj službi Suda;
13) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima državnih službenika na položaju u Stručnoj službi Suda, u skladu sa zakonom;
14) donosi akt o označavanju ustavnosudskih predmeta;
15) imenuje predsednika i članove žalbene komisije Suda;
16) odlučuje o drugim pitanjima utvrđenim zakonom, ovim poslovnikom i drugim aktima Suda.
Oblici rada Suda
Član 28.
Rad Suda odvija se na sednici Suda, sednici Velikog veća, sednici Malog veća i sednici radnog tela Suda.
Po prethodno pribavljenom mišljenju sednice Suda, predsednik Suda određuje godišnjim rasporedom poslova sudije koje čine Veliko i Malo veće, predsednika Malog veća i sudije koje ih zamenjuju u slučaju odsutnosti sa sednice.
Sud obrazuje komisije kao stalna radna tela (u daljem tekstu: stalne komisije).
Sud obrazuje i odbore za ustavne žalbe kao stalna radna tela.
Sud može da obrazuje i povremena radna tela.
Ostvarivanje javnosti rada Suda
Član 29.
Javnost rada Suda ostvaruje se naročito:
1) objavljivanjem odluke Suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“;
2) izdavanjem biltena odluka Suda;
3) objavljivanjem na internet stranici Suda dnevnog reda sednica, vremena održavanja javne rasprave, odluka i ustavnosudske prakse, kao i važnijih podataka vezanih za rad Suda;
4) prisustvom akreditovanih predstavnika sredstava javnog obaveštavanja javnoj raspravi u Sudu;
5) dostavljanjem službenog obaveštenja sredstvima javnog obaveštavanja;
6) održavanjem konferencije za predstavnike sredstava javnog obaveštavanja.
Predstavnicima sredstava javnog obaveštavanja iz stava 1. tačka 4) ovog člana akreditiv izdaje sekretar Suda, a o mestu i vremenu održavanja javne rasprave obaveštavaju se preko internet stranice Suda ili na drugi način.
O odlukama koje imaju širi društveni i pravni značaj, Sud daje saopštenja za javnost, a u slučaju da je informacija o odluci, odnosno radu neistinito, nepotpuno ili netačno preneta, Sud može zahtevati, u skladu sa zakonom, da se objavi odgovor ili ispravka.
Konferenciju za predstavnike sredstava javnog obaveštavanja saziva i vodi predsednik Suda, odnosno drugi sudija koga predsednik odredi, povodom godišnjeg pregleda rada Suda, kao i u drugim slučajevima kada oceni da se radi o pitanjima od interesa za javnost.
Sednica Suda
Član 30.
Na sednici Sud odlučuje o pitanjima iz člana 27. ovog poslovnika.
Sednica Suda održava se u sedištu Suda, po pravilu, jednom nedeljno.
Sednica iz stava 1. ovog člana može se održati i van sedišta Suda, kada to Sud odluči.
Pripremna sednica
Član 31.
Radi razjašnjenja složenih ustavnopravnih pitanja, Sud može održati pripremnu sednicu.
Pripremnu sednicu zakazuje predsednik Suda po sopstvenoj inicijativi, na predlog sudije izvestioca ili po zaključku Suda.
Za pripremnu sednicu sudija izvestilac priprema referat o spornim ustavnopravnim pitanjima i, po potrebi, predlaže održavanje javne rasprave ili konsultativnog sastanka.
Na pripremnoj sednici Sud utvrđuje, u skladu sa stavom 3. ovog člana, potrebu održavanja javne rasprave ili konsultativnog sastanka, rok i datum održavanja i učesnike koje treba pozvati na javnu raspravu ili konsultativni sastanak.
U radu pripremne sednice učestvuju i sekretar Suda i obrađivač predmeta, a po potrebi i drugi državni službenici.
Zapisnik sa pripremne sednice vodi zapisničar.
Konsultativni sastanak
Član 32.
Sud može da održi konsultativni sastanak o pitanjima od značaja za odlučivanje u ustavnosudskom predmetu.
Konsultativni sastanak, na predlog sudije izvestioca ili po sopstvenoj inicijativi, zakazuje i njime rukovodi predsednik Suda.
Na konsultativni sastanak pozivaju se predstavnici organa i organizacija, naučni, javni i drugi stručni radnici.
Konsultativnom sastanku, ako to Sud odluči, mogu prisustvovati i učesnici u postupku.
Sastanak iz stava 1. ovog člana može održati i samo sudija izvestilac, po odobrenju predsednika Suda.
Učesnicima konsultativnog sastanka se, najkasnije osam dana pre njegovog održavanja, dostavlja pismeni poziv i referat o ustavnopravnom pitanju koje je predmet sastanka, sa potrebnim prilozima.
O toku konsultativnog sastanka se sačinjava odgovarajući zapis, shodno odredbama člana 52. ovog poslovnika.
1. Radna tela Suda
a) Stalna radna tela
Stalne komisije
Član 33.
Stalne komisije Suda su:
1. Redakciona komisija;
2. Komisija za praćenje ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti;
3. Komisija za organizaciona i finansijska pitanja.
Stalne komisije Suda imaju predsednika i tri člana.
Predsednik i članovi stalnih komisija biraju se iz reda sudija Suda, na vreme od tri godine i po isteku tog vremena mogu biti ponovo birani za članove iste komisije.
U slučaju sprečenosti ili odsutnosti, predsednika komisije zamenjuje član komisije po azbučnom redu prezimena.
Sekretare stalnih komisija određuje Sud iz reda državnih službenika na položaju.
Redakciona komisija
Član 34.
Redakciona komisija:
1) utvrđuje konačan tekst meritornih odluka Suda, odluka koje se objavljuju u službenim glasilima, kao i drugih akata kada to zaključi Sud;
2) izuzetno od tačke 1) ovog člana, ne utvrđuje konačan tekst odluka koje se zasnivaju na zauzetim stavovima Suda u identičnim činjeničnim i pravnim situacijama (tipski predmeti) i rešenja iz člana 46. tačka 9) i člana 88. Zakona, kao i drugih akata kada to zaključi Sud;
3) predlaže Sudu preispitivanje usavnosudskih akata pre njihovog otpravljanja, kada oceni da za to postoje razlozi;
4) razmatra pitanja u vezi sa metodologijom izrade akata Suda, kao i izdavanjem biltena odluka i drugih publikacija Suda.
Komisija za praćenje ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti
Član 35.
Komisija za praćenje ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti:
1) razmatra načelna pitanja koja se odnose na ostvarivanje i zaštitu ustavnosti i zakonitosti i u vezi sa tim daje predloge Sudu radi zauzimanja stavova i utvrđivanja predloga i mišljenja;
2) učestvuje u organizovanju savetovanja i skupova u Sudu i predlaže učešće sudija Suda na savetovanjima i skupovima;
3) daje Sudu predlog tumačenja odredaba ovog poslovnika.
Komisija za organizaciona i finansijska pitanja
Član 36.
Komisija za organizaciona i finansijska pitanja:
1) prati i proučava organizaciju i način rada Suda i njegovih radnih tela i o tome daje Sudu odgovarajuće predloge;
2) utvrđuje predlog budžeta Suda i predlog godišnjeg izveštaja o izvršenju budžeta;
3) utvrđuje predloge akata o pravima, obavezama i odgovornostima predsednika i sudija Suda i državnih službenika i nameštenika u Stručnoj službi Suda;
4) utvrđuje predlog akta o razvrstavanju radnih mesta i poslova u Stručnoj službi Suda i o određivanju položaja;
5) utvrđuje predlog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Suda;
6) utvrđuje predlog programa stručnog usavršavanja zaposlenih u Stručnoj službi Suda;
7) razmatra predloge za postavljenja državnih službenika na položaje;
8) razmatra pitanja tehničko-tehnološkog unapređenja rada Suda i o tome daje predloge i mišljenja Sudu;
9) daje prethodno mišljenje na kadrovski plan;
10) utvrđuje predlog plana javnih nabavki;
11) razmatra pitanja koja se odnose na obezbeđivanje drugih uslova za rad Suda.
Odbori za ustavne žalbe
Član 37.
Odbori za ustavne žalbe Suda su:
1. Odbor za ustavne žalbe iz oblasti građanskog prava;
2. Odbor za ustavne žalbe iz oblasti krivičnog prava;
3. Odbor za ustavne žalbe iz oblasti upravnog prava.
Sud može obrazovati i druge odbore za ustavne žalbe, a po potrebi i dva odbora za istu pravnu oblast.
Odbori za ustavne žalbe imaju predsednika i dva člana, od kojih je jedan zamenik predsednika odbora.
Predsednik i članovi odbora za ustavne žalbe biraju se iz reda sudija Suda na vreme od tri godine i po isteku tog vremena mogu biti ponovo birani za članove istog odbora.
U slučaju sprečenosti ili odsutnosti, predsednika odbora zamenjuje zamenik predsednika, a odsutnog člana zamenjuje član drugog odbora prema rasporedu koji se utvrđuje godišnjim planom rada.
Sekretari odbora za ustavne žalbe određuju se iz reda državnih službenika na položaju.
Delokrug rada odbora za ustavne žalbe
Član 38.
Odbor za ustavne žalbe razmatra predlog odluke sudije izvestioca sačinjen u predmetu po ustavnoj žalbi i daje mišljenje o predlogu.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, predlog odluke u tipskom predmetu dostavlja se, uz službenu belešku da odluka ispunjava uslove za odlučivanje bez pribavljanja mišljenja odbora i označenje odluke Suda na koju se poziva, odgovarajućem veću Suda na odlučivanje.
b) Povremena radna tela
Obrazovanje povremenih radnih tela
Član 39.
Povremena radna tela Sud obrazuje odlukom, kojom se utvrđuju sastav i zadaci radnog tela.
1. Prijem podnesaka i raspoređivanje predmeta
Prijem i evidentiranje podnesaka
Član 40.
Podnesci upućeni Sudu primaju se i evidentiraju u pisarnici, prema astronomskom računanju vremena.
Predlog, zahtev, ustavna žalba i drugi akt kojim se pokreće postupak, odnosno inicijativa, ne može se izjaviti usmeno na zapisnik kod Suda.
Uz ustavnu žalbu koja se izjavljuje preko punomoćnika dostavlja se specijalno pismeno ovlašćenje za izjavljivanje ustavne žalbe.
Podnesci i prilozi se predaju Ustavnom sudu u tri primerka.
Elektronska pošta, pismena dostavljena telefaksom i telegrami upućeni Sudu ne smatraju se podnescima kojima se pokreće postupak, odnosno inicira pokretanje postupka pred Sudom.
Raspoređivanje predmeta
Član 41.
Sudski predmeti raspoređuju se sudiji izvestiocu prema redosledu prijema i vrsti ustavnosudskog postupka, vrsti osporenih akata i azbučnom redu prezimena sudija.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, predsednik Suda se ne određuje za sudiju izvestioca u predmetima obrazovanim po ustavnim žalbama, a u svim drugim ustavnosudskim predmetima se određuje za sudiju izvestioca tako što se zadužuje trećinom predmeta u odnosu na druge sudije.
Elektronski informacioni sistem Suda automatski određuje sudiju izvestioca u svakom pojedinom ustavnosudskom predmetu prema zadatom algoritmu, u skladu sa kriterijumima iz stava 1. ovog člana.
Predsednik Suda može u skladu sa Zakonom odrediti jednog ili više sudija koizvestilaca.
Na predlog predsednika Suda sudija može, zbog posebnog angažovanja na određenom predmetu, odlukom Suda biti oslobođen predmeta u kojima je izvestilac.
Sekretar Suda određuje obrađivača predmeta u ustavnosudskom predmetu prema vrsti ustavnosudskog postupka i vrsti osporenog akta.
Podatke o predmetima primljenim, po pravilu, u periodu od tri dana, i određenim sudijama izvestiocima i obrađivačima predmeta, pisarnica u elektronskoj formi dostavlja predsedniku i sudijama Suda, sekretaru i zameniku sekretara Suda i obrađivačima predmeta, radi informisanja.
Spajanje ili razdvajanje zahteva iz već obrazovanih predmeta vrši se na osnovu predloga sudije izvestioca.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, predsednik Suda može izvršiti promenu sudije izvestioca u slučaju kada je sudija izvestilac duže vremena odsutan, odnosno kada postoje drugi opravdani razlozi.
Isključenje i izuzeće
Član 42.
Ako postoje uslovi za isključenje ili izuzeće sudije Suda, sudija je dužan da o tome pismeno obavesti predsednika Suda.
Isključenje ili izuzeće sudije Suda može zahtevati podnosilac ustavne žalbe i žalbe.
Sud odlučuje o ispunjenosti uslova za isključenje ili izuzeće sudije, saglasno članu 8. Zakona, bez učešća u odlučivanju sudije čije isključenje ili izuzeće je traženo.
Spajanje i razdvajanje predmeta
Član 43.
Kada postoji više predloga, odnosno inicijativa za ocenu ustavnosti istog zakona ili ustavnosti i zakonitosti drugog opšteg akta, Sud će na predlog predsednika Suda odnosno sudije izvestioca, po pravilu, spojiti sve predloge, odnosno inicijative i po njima voditi jedinstven postupak i doneti jednu odluku.
Ako se predlogom, odnosno inicijativom osporava više opštih akata istog ili različitih donosilaca, ili ako različita pravna priroda odnosa uređenih osporenim opštim aktom otežava zajedničko razmatranje i odlučivanje, Sud može razdvojiti postupak po odnosnim opštim aktima, odnosno pravnim pitanjima.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i u drugim postupcima pred Sudom.
2. Tok postupka
a) Prethodni postupak
Radnje u prethodnom postupku
Član 44.
U prethodnom postupku se ispituje urednost i dopuštenost podnesaka kojima se pokreće ili inicira postupak pred Sudom, dostavljaju akti o pokretanju postupka, odnosno inicijative na odgovor i mišljenje, prikupljaju potrebni podaci, obaveštenja i dokazi u cilju provere navoda iz inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti i preduzimaju druge procesne radnje od značaja za odlučivanje Suda.
Prethodni postupak vodi sudija izvestilac, kome u vođenju postupka i preduzimanju radnji pomaže obrađivač predmeta.
Prethodno ispitivanje podneska
Član 45.
Kada su predlog, ustavna žalba, zahtev ili drugi akt kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, odnosno inicijativa, nerazumljivi, nepotpuni, ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, sudija izvestilac će od podnosioca zatražiti da, u roku od 15 dana, otkloni nedostatke i upozoriće ga na posledice propuštanja utvrđene Zakonom.
Ako nedostatak bude otklonjen u ostavljenom roku, kao dan podnošenja akta iz stava 1. ovog člana smatra se dan kada je akt prvi put bio podnet Sudu.
Dostavljanje na odgovor
Član 46.
Ako su ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje, odnosno vođenje postupka, sudija izvestilac će, nakon prethodnog ispitivanja podneska, akt kojim se pokreće postupak, odnosno inicijativu dostaviti na odgovor ili mišljenje donosiocu osporenog akta i odrediti rok za davanje odgovora, odnosno mišljenja.
Na zahtev donosioca osporenog akta, sudija izvestilac može da produži rok za dostavljanje odgovora, odnosno mišljenja, ako za to postoje opravdani razlozi.
Ako odgovor, odnosno mišljenje ne bude dostavljeno u ostavljenom roku, sudija izvestilac može nastaviti postupak.
Predlog odluke
Član 47.
Posle ispitivanja predloga, zahteva, drugog akta kojim se pokreće postupak pred Sudom, odnosno inicijative, prijema odgovora, odnosno mišljenja donosioca osporenog akta ili isteka roka za njihovo dostavljanje, kao i prikupljanja potrebnih podataka, obaveštenja i dokumenata od značaja za odlučivanje Suda, sudija izvestilac priprema predlog odluke i dostavlja ga predsedniku Suda, odnosno predsedniku odgovarajućeg veća.
Predlog odluke iz stava 1. ovog člana, po pravilu, sadrži: naziv, odnosno ime podnosioca; dan prijema zahteva; sadržinu zahteva; sadržinu odredaba opšteg akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost osporava, odnosno sadržinu osporenog pojedinačnog akta ili radnje; utvrđeno činjenično i pravno stanje u predmetu; obradu ustavnopravnog pitanja; stručna i druga mišljenja ukoliko su u toku postupka pribavljena i predlog za odlučivanje.
Uz predlog odluke iz stava 1. ovog člana prilaže se: predlog, drugi podnesak kojim se pokreće postupak, odnosno inicijativa; odgovor, odnosno mišljenje donosioca osporenog akta; autentičan tekst osporene odredbe opšteg akta, odnosno osporeni pojedinačni akt; druga pribavljena dokumentacija od značaja za odlučivanje i odredbe akata u odnosu na koje se vrši ocena.
Predlog odluke ne može se dati na uvid javnosti pre nego što o predlogu bude odlučeno na sednici.
b) Javna rasprava
Zakazivanje javne rasprave
Član 48.
Sud u slučajevima predviđenim u članu 37. Zakona održava javnu raspravu.
Javnu raspravu zakazuje i njom rukovodi predsednik Suda.
Pismeni poziv za javnu raspravu dostavlja se učesnicima u postupku i drugim pozvanim licima, najkasnije osam dana pre održavanja javne rasprave.
Izuzetno, Sud može odrediti i kraći rok za dostavljanje pismenih poziva.
Poziv za javnu raspravu
Član 49.
U pozivu za javnu raspravu navodi se predmet javne rasprave, datum i mesto održavanja javne rasprave.
Za javnu raspravu sudija izvestilac priprema referat koji se dostavlja učesnicima u postupku i drugim licima koja su pozvana na javnu raspravu.
Referat iz stava 2. ovog člana sadrži naročito: sadržinu zahteva iz akta o pokretanju postupka; sadržinu odredbe opšteg akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost osporava; ustavnopravna pitanja koja su predmet rasprave; stručna i druga mišljenja ukoliko su u toku postupka pribavljena.
Tok javne rasprave
Član 50.
Predsednik Suda objavljuje predmet javne rasprave i konstatuje prisustvo učesnika u postupku i drugih pozvanih lica, a nakon toga daje reč sudiji izvestiocu.
Na javnoj raspravi sudija izvestilac izlaže sporna ustavnopravna pitanja u predmetu o kojem se raspravlja, ne iznoseći predlog odluke.
Posle izlaganja sudije izvestioca, učesnici u postupku iznose i obrazlažu mišljenja i činjenice od interesa za razjašnjenje stanja stvari.
U toku javne rasprave sudije Suda, bez iznošenja svog mišljenja, mogu postavljati pitanja i tražiti razjašnjenja od učesnika u postupku i drugih pozvanih lica o stvari koja je predmet javne rasprave.
Održavanje reda na javnoj raspravi
Član 51.
O održavanju reda na javnoj raspravi stara se predsednik Suda.
Učesniku u javnoj raspravi predsednik Suda može, posle opomene, oduzeti reč, odnosno može udaljiti učesnika ili drugo prisutno lice koje ometa red na javnoj raspravi.
Tonski zapis
Član 52.
Tok javne rasprave se tonski snima, ili se sačinjava drugi odgovarajući zapis o njenom toku.
v) Sednica Suda
Sazivanje i održavanje sednice
Član 53.
Sednicu Suda saziva predsednik Suda po sopstvenoj inicijativi, po zaključku Suda, na zahtev radnog tela ili najmanje troje sudija Suda.
Sudija koji je sprečen da prisustvuje sednici iz stava 1. ovog člana dužan je da o tome obavesti predsednika Suda i navede razloge sprečenosti.
Poziv za sednicu
Član 54.
Poziv za sednicu Suda, zajedno sa predlogom dnevnog reda, odgovarajućim predlogom odluke, ustavnosudskom dokumentacijom i ostalim radnim materijalima, dostavlja se sudijama Suda u elektronskom obliku, najkasnije pet dana pre održavanja sednice.
Poziv sa prilozima iz stava 1. ovog člana dostavlja se i sekretaru Suda i državnim službenicima koji obavljaju poslove iz nadležnosti Suda.
Rok iz stava 1. ovog člana može biti kraći u postupku za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, postupku odlučivanja o zahtevima za odlaganje stupanja na snagu odluke organa autonomne pokrajine, postupku odlučivanja o izbornim sporovima, postupku odlučivanja o ustavnoj žalbi koja zahteva hitno postupanje Suda i postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike.
Utvrđivanje i usvajanje dnevnog reda
Član 55.
Predsednik Suda otvara sednicu Suda i utvrđuje da li je prisutan potreban broj sudija za rad i odlučivanje.
Sudija Suda koji je sprečen da prisustvuje sednici iz stava 1. ovog člana može o predloženom dnevnom redu i predmetu o kome se odlučuje dati pismeno mišljenje koje će biti pročitano na sednici.
Svaki sudija Suda ima pravo da predloži izmenu dnevnog reda koji je predložen u pozivu za sednicu iz stava 1. ovog člana, uz usmeno obrazloženje predloga, o čemu Sud odlučuje većinom glasova svih sudija.
O obrazloženom predlogu sudije Suda da se iz predloženog dnevnog reda izostavi predmet u kome je sudija izvestilac, ne veća se i ne glasa, nego se zapisnički utvrđuje da je predmet izostavljen iz dnevnog reda na predlog sudije izvestioca i određuje rok u kojem će se predmet ponovo dostaviti predsedniku Suda radi odlučivanja na sednici Suda.
Dnevni red je usvojen kada se za njega izjasni većina od ukupnog broja sudija Suda.
Izlaganje sudije izvestioca
Član 56.
Po usvajanju dnevnog reda, predsednik Suda daje reč sudiji izvestiocu u predmetu da, ako smatra da je potrebno, obrazloži predlog odluke o kome se odlučuje.
Na sednici Suda sudija izvestilac može dopuniti, odnosno izmeniti predlog odluke.
Predsednik Suda ima pravo da upozori sudiju na dužinu usmenog izlaganja o predmetu.
Većanje o predlogu odluke
Član 57.
Nakon izlaganja sudije izvestioca, predsednik Suda otvara većanje o predlogu odluke sudije izvestioca.
Sudija Suda koji je učestvovao u donošenju opšteg ili pojedinačnog akta, odnosno u preduzimanju radnje ili podnošenju inicijative za ocenu ustavnosti ili zakonitosti akta o kojem se u postupku pred Sudom odlučuje, ne učestvuje u većanju o predlogu odluke sudije izvestioca.
Po završetku većanja, predsednik Suda utvrđuje predloge koji su izneti u toku većanja i poziva sudiju izvestioca da se o njima izjasni.
Predlog koji sudija izvestilac prihvati smatra se sastavnim delom predloga odluke.
Način odlučivanja
Član 58.
Po završetku većanja Sud odlučuje glasanjem.
O svakom predlogu se glasa „za“ ili „protiv“ korišćenjem elektronskog sistema glasanja.
U slučaju da nije moguće koristiti elektronski sistem glasanja, glasanje o svakom predlogu vrši se dizanjem ruke „za“ ili „protiv“ predloga.
Sud može na predlog predsednika, odnosno sudije Suda odlučiti da se glasa poimeničnim izjašnjavanjem sudija „za“ ili „protiv“ predloga.
Sud donosi odluke većinom glasova svih sudija, osim kad donosi odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, kada odlučuje dvotrećinskom većinom glasova svih sudija.
Glasanje o predlogu
Član 59.
Ako je podnet predlog koji se odnosi na rešavanje prethodnog pitanja, prvo se glasa o tom predlogu.
Na sednici Suda se glasa samo o predlogu odluke sudije izvestioca.
Sudija Suda koji je učestvovao u donošenju opšteg ili pojedinačnog akta, odnosno u preduzimanju radnje ili podnošenju inicijative za ocenu ustavnosti ili zakonitosti akta o kojem se u postupku pred Sudom odlučuje, ne učestvuje u glasanju o predlogu odluke sudije izvestioca.
Glasanje se, po pravilu, obavlja o predlogu sudije izvestioca u celini. Na predlog sudije izvestioca glasanje se može obaviti i pojedinačno o svim predloženim tačkama u izreci odluke, odnosno o svakoj osporenoj odredbi iz izreke.
Kada se predlog odluke sudije izvestioca ne usvoji, pristupa se izradi novog predloga odluke.
Sud, na obrazložen predlog sudije izvestioca, može odrediti drugog sudiju izvestioca za izradu predloga odluke iz stava 5. ovog člana.
Izdvojeno mišljenje
Član 60.
Sudija koji se protivi izreci, delu izreke, ili obrazloženju odluke Suda, ima pravo na izdvojeno mišljenje zasnovano na argumentima koje je izneo u toku većanja o predloženoj odluci.
Izdvojeno mišljenje iz stava 1. ovog člana sudija je dužan da usmeno najavi na sednici Suda nakon donošenja odluke.
Sudija je dužan da, u roku od sedam dana od dana prijema odluke čiji je tekst utvrđen od strane Redakcione komisije, dostavi predsedniku Suda pismeno obrazloženje izdvojenog mišljenja koje se sa odlukom objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i biltenu odluka Suda.
Do dostavljanja pismeno obrazloženog izdvojenog mišljenja, a najkasnije do isteka roka iz stava 3. ovog člana, odluka se ne otprema na objavljivanje.
Ako izdvojeno mišljenje nije dostavljeno predsedniku Suda do isteka roka iz stava 3. ovog člana, odluka se otprema radi objavljivanja, a naknadno dostavljeno izdvojeno mišljenje prilaže se ustavnosudskom predmetu i čini njegov sastavni deo.
Izdvojeno mišljenje sudije objavljuje se u biltenu odluka Suda u kojoj je objavljena i odluka povodom koje je mišljenje izdvojeno.
Odredbe st. 1. do 6. ovog člana shodno se primenjuju i na zajedničko izdvojeno mišljenje više sudija.
Održavanje reda na sednici
Član 61.
Predsednik Suda stara se o održavanju reda na sednici Suda i može da upozori, izrekne opomenu, ili da oduzme reč sudiji koji se u svom izlaganju ne pridržava usvojenog dnevnog reda, odnosno predmeta o kome se veća.
Predsednik Suda ovlašćen je da prekine ili odloži sednicu iz stava 1. ovog člana ako oceni da je ugrožen nesmetan tok sednice.
Zapisnik sa sednice
Član 62.
Zapisnik sa sednice predstavlja tonski snimak, ili drugi odgovarajući zapis o njenom toku i ishodu.
Izvod zapisnika sa sednice
Član 63.
Pisani izvod zapisnika sa sednice sadrži naročito: datum održavanja sednice; imena prisutnih i odsutnih sudija Suda i državnih službenika koji po službenoj dužnosti prisustvuju sednici; predmet većanja i glasanja; izreku odluke Suda; po potrebi kratak pregled većanja o predmetu odlučivanja; rezultat glasanja. Kada je odluka Suda doneta većinom glasova, u zapisnik se unosi i ime i prezime sudije sa naznakom da li je glasao „za“ ili „protiv“, odnosno izdvojio mišljenje, kao i ime i prezime sudije koji nije učestvovao u glasanju.
Nacrt izvoda zapisnika priprema sekretar Suda na osnovu tonskog snimka, odnosno zapisa sačinjenog na sednici Suda.
Izvod zapisnika sa sednice usvaja se, po pravilu, na narednoj sednici Suda, a potpisuju ga predsednik i sekretar Suda.
O predmetu o kome je odlučeno na sednici Suda sačinjava se poseban zapisnik o donetoj odluci, koji potpisuje obrađivač i ulaže ga u spise predmeta.
g) Sednica Velikog veća i sednica Malog veća
Predlog odluke o kojoj se odlučuje
Član 64.
Na sednici Velikog, odnosno Malog veća, veća se i glasa o predlogu odluke sudije izvestioca koji je član tog veća.
Predlog odluke u predmetu u kojem je, saglasno članu 41. stav 2. ovog poslovnika, određen za sudiju izvestioca predsednik Suda iznosi na sednicu Prvog velikog veća ako je reč o predmetu sa parnim brojem, a predmete sa neparnim brojem iznosi na sednicu Drugog velikog veća.
Sednici Velikog, odnosno Malog veća može prisustvovati i učestvovati u većanju i sudija koji nije član tog veća.
Zapisnik sa sednice Velikog veća
Član 65.
Zapisnik sa sednice Velikog veća predstavlja tonski snimak, ili drugi odgovarajući zapis o njenom toku i ishodu.
Izvod zapisnika sa sednice Velikog veća
Član 66.
Pisani izvod zapisnika sa sednice Velikog veća sadrži naročito: datum i vreme održavanja sednice; imena sudija i ime zapisničara, a po potrebi i drugih lica koja prisustvuju sednici; predmet većanja i glasanja; izreku odluke Suda; rezultat glasanja.
Kada odluka nije doneta jednoglasno, u zapisnik se unosi ime i prezime sudije sa naznakom da li je glasao „za“ ili „protiv“.
Nacrt izvoda zapisnika priprema zapisničar.
Izvod zapisnika iz stava 1. ovog člana usvaja se, po pravilu, na narednoj sednici Velikog veća, a potpisuje ga predsednik Suda.
O predmetu o kome je odlučeno na sednici Velikog veća sačinjava se poseban zapisnik, koji potpisuje obrađivač predmeta. Zapisnik se ulaže u predmet.
Zapisnik sa sednice Malog veća
Član 67.
Zapisnik sa sednice Malog veća sadrži naročito: datum i vreme održavanja sednice; imena prisutnih sudija i ime zapisničara; predmet većanja i glasanja; odluku Suda; rezultat glasanja.
Kada odluka nije doneta, u zapisnik se unosi ime i prezime sudije sa naznakom da li je glasao „za“ ili „protiv“.
Nacrt zapisnika priprema sekretar Malog veća.
Zapisnik sa sednice usvaja se, po pravilu, na narednoj sednici Malog veća, a potpisuje ga predsednik veća.
O svakom predmetu o kome je odlučeno na sednici Malog veća sačinjava se poseban zapisnik, koji potpisuju sudije i sekretar Malog veća. Ovaj zapisnik se ulaže u predmet.
Shodna primena odredaba o toku sednice Suda
Član 68.
Odredbe čl. 53. do 61. ovog poslovnika shodno se primenjuju u postupku na sednici Velikog veća i sednici Malog veća.
3. Posebne odredbe o pojedinim postupcima
a) Postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata
Pokretanje postupka
Član 69.
Postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta pokreće se predlogom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretanju postupka.
Sud može po sopstvenoj inicijativi doneti odluku o pokretanju postupka za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti na obrazloženi predlog predsednika, radnog tela ili sudije Suda.
Obustava izvršenja pojedinačnog akta ili radnje
Član 70.
U slučaju kada se postupak pokreće predlogom, Sud će o zahtevu za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje odlučiti u primerenom roku, vodeći računa o razlozima i posledicama koje proizvodi pojedinačni akt ili radnja.
Zastoj postupka
Član 71.
U toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost donosiocu opšteg akta, da u određenom roku otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti.
Zastoj postupka iz stava 1. ovog člana može trajati najduže šest meseci.
Ako u određenom roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Sud će nastaviti postupak.
Uticaj novog akta na tok postupka
Član 72.
Ako donosilac osporenog akta u toku postupka pred Ustavnim sudom donese akt kojim se menja ili stavlja van snage osporeni akt, Sud će obustaviti postupak, osim ako oceni da postupak treba nastaviti radi otklanjanja posledica neustavnosti ili nezakonitosti.
b) Postupak za ocenu ustavnosti međunarodnih ugovora
Shodna primena odredaba
Član 73.
Na postupak ocenjivanja saglasnosti međunarodnih ugovora sa Ustavom shodno se primenjuju odredbe postupka za ocenjivanje ustavnosti zakona utvrđene Zakonom i ovim poslovnikom.
v) Postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja
Obaveštavanje predsednika Republike
Član 74.
Predsednik Suda bez odlaganja obaveštava predsednika Republike o tome da je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja.
g) Postupak odlučivanja o odlaganju stupanja na snagu odluke organa autonomne pokrajine
Predlog za odlaganje stupanja na snagu odluke organa autonomne pokrajine
Član 75.
O predlogu Vlade da se odloži stupanje na snagu odluke organa autonomne pokrajine, Sud odlučuje u roku od 45 dana od dana prijema predloga.
Ako Sud donese rešenje da se odloži stupanje na snagu osporene odluke organa autonomne pokrajine, odluku o oceni ustavnosti ili zakonitosti osporene odluke Sud donosi, po pravilu, u roku od 60 dana od dana donošenja rešenja.
d) Postupak po ustavnoj žalbi
Ispitivanje procesnih pretpostavki
Član 76.
Sudija izvestilac utvrđuje da li su ispunjene procesne pretpostavke za postupanje Suda po ustavnoj žalbi.
Ustavna žalba koja ima nedostatke koji onemogućavaju postupanje Suda, a koja je na zahtev sudije izvestioca uređena podneskom predatim po proteku utvrđenog roka za uređenje ustavne žalbe, biće odbačena na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za uređenje ustavne žalbe može se dozvoliti pod uslovima iz člana 84. st. 1. i 2. Zakona.
Ako ne postoje procesne pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi, sudija izvestilac priprema predlog rešenja o odbacivanju ustavne žalbe i dostavlja ga predsedniku Malog veća radi zakazivanja sednice.
Sudija izvestilac može odlučiti da se ustavna žalba dostavi na odgovor državnom organu, odnosno organizaciji kojoj su poverena javna ovlašćenja, protiv čijeg pojedinačnog akta ili radnje je žalba izjavljena i odrediti rok za dostavljanje odgovora, spisa predmeta, drugih dokaza i obaveštenja neophodnih za odlučivanje.
Ako su ispunjene procesne pretpostavke za vođenje postupka po ustavnoj žalbi, sudija izvestilac priprema predlog odluke koji se dostavlja predsedniku odgovarajućeg odbora za ustavne žalbe.
Razmatranje ustavne žalbe na odboru
Član 77.
Odbor za ustavne žalbe može od sudije izvestioca zatražiti da pribavi dodatne podatke i obaveštenja od značaja za odlučivanje o ustavnoj žalbi.
Kad odbor oceni da je u predmetu potpuno razjašnjeno ustavnopravno pitanje, daje pismeno mišljenje o predlogu odluke.
Sudija izvestilac dostavlja predlog odluke, sa mišljenjem odbora i dokumentacijom od značaja za odlučivanje, predsedniku Suda radi odlučivanja na sednici.
Odlaganje izvršenja pojedinačnog akta ili radnje
Član 78.
O predlogu podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja pojedinačnog akta ili radnje protiv koga je ustavna žalba izjavljena, Sud će odlučiti u primerenom roku, vodeći računa o razlozima i posledicama koje proizvodi pojedinačni akt ili radnja.
đ) Postupak po žalbi sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca
Rasprava
Član 79.
Sud će održati raspravu o osnovanosti razloga za prestanak sudijske ili javnotužilačke dužnosti, odnosno funkcije.
Raspravi pored podnosioca žalbe i donosioca osporenog akta (učesnici u postupku) mogu prisustvovati akreditovani predstavnici sredstava javnog obaveštavanja i predstavnici stručne javnosti do broja raspoloživih mesta u sali za sednice, a prema redosledu prijavljivanja sekretaru Suda.
Sud može na predlog učesnika u postupku isključiti javnost sa rasprave samo u slučajevima propisanim u članu 3. stav 2. Zakona.
Isključenje javnosti se ne odnosi na učesnike u postupku i njihove punomoćnike, odnosno ovlašćene predstavnike.
Sud može, po uzimanju izjava od učesnika u postupku, dozvoliti da raspravi sa koje je isključena javnost prisustvuju predstavnici stručne javnosti.
Tok rasprave
Član 80.
Raspravom rukovodi predsednik Suda.
Predsednik Suda otvara raspravu, objavljuje predmet rasprave i saopštava planirano vreme izlaganja učesnika u postupku.
Nakon otvaranja rasprave sudija izvestilac ukratko izlaže sporna pitanja u predmetu o kojem će se raspravljati.
Predsednik Suda zatim daje reč ovlašćenom predstavniku donosioca osporenog akta, a potom podnosiocu žalbe, odnosno njegovom punomoćniku, uz prethodno upozorenje da se u izlaganju izjašnjavaju samo o spornim pitanjima koja su predmet rasprave. Planirano vreme izlaganja se na zahtev učesnika u postupku može produžiti.
Učesnici u postupku se izjašnjavaju o spornim pitanjima i okolnostima koje su od značaja za odlučivanje o konkretnim razlozima prestanka dužnosti, odnosno funkcije.
U toku rasprave sudija Suda može postaviti pitanja i tražiti dodatna objašnjenja od učesnika u postupku o spornim pitanjima i okolnostima od značaja za odlučivanje.
Raspravu zaključuje predsednik Suda.
e) Postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike
Sednica za ispitivanje akta o pokretanju postupka
Član 81.
Sednica Suda za utvrđivanje da li je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom održaće se u roku od sedam dana od dana prijema akta Narodne skupštine.
Poziv za sednicu iz stava 1. ovog člana, sa odgovarajućom dokumentacijom, dostavlja se sudijama Suda najkasnije dva dana pre održavanja sednice.
Ako Sud utvrdi da postupak za razrešenje predsednika Republike nije pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom, odbaciće akt Narodne skupštine o pokretanju postupka.
Ako Sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom, odrediće rok za davanje odgovora predsednika Republike na akt Narodne skupštine.
Poziv za sednicu na kojoj se raspravlja o povredi Ustava
Član 82.
Poziv za sednicu na kojoj se raspravlja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, sa odgovarajućom dokumentacijom, dostavlja se sudijama Suda, predsedniku Republike i predsedniku Narodne skupštine, najkasnije sedam dana pre održavanja sednice Suda.
U pozivu iz stava 1. ovog člana učesnici u postupku se upozoravaju da će se sednica održati u njihovom odsustvu, ukoliko sednici ne pristupe bez opravdanog razloga.
Za sednicu Suda iz stava 1. ovog člana sudija izvestilac priprema referat koji se dostavlja sudijama Suda.
Tok sednice
Član 83.
Po otvaranju sednice i objavljivanju predmeta raspravljanja, predsednik Suda konstatuje da li su pozvana lica prisutna, odnosno da li su uredno pozvana i da li su opravdala izostanak.
Na sednici Narodnu skupštinu zastupa predsednik Narodne skupštine, a predsednik Republike može imati i punomoćnika.
U slučaju izostanka sa sednice jednog ili oba učesnika u postupku, Sud će odlučiti da li će se sednica održati ili odložiti.
Po utvrđivanju uslova za održavanje sednice, predsednik Suda poziva predstavnika Narodne skupštine da izloži razloge za pokretanje postupka za odlučivanje o povredi Ustava od strane predsednika Republike, a zatim poziva predsednika Republike da se izjasni o iznetim razlozima.
Sudije Suda mogu u toku sednice, bez iznošenja svog mišljenja, postavljati pitanja i tražiti razjašnjenja od učesnika u postupku i drugih pozvanih lica o ustavnopravnom pitanju koje je predmet rasprave.
Ako u toku sednice oceni da je potrebno pribaviti dodatne podatke od značaja za odlučivanje u predmetu, predsednik Suda će odložiti sednicu.
Po okončanju raspravljanja, predsednik Suda poziva predstavnika Narodne skupštine, a zatim i predsednika Republike da daju završnu reč.
Zapisnik sa sednice
Član 84.
Zapisnik sa sednice iz člana 83. ovog poslovnika predstavlja tonski snimak, ili drugi odgovarajući zapis o njenom toku.
Sednica o većanju i glasanju
Član 85.
Po zaključenju sednice iz člana 83. ovog poslovnika, Sud na sednici veća i glasa o povredi Ustava od strane predsednika Republike.
4. Odluke Suda
Oblik i sadržina odluke, rešenja i zaključka
Član 86.
Odluka, rešenje i zaključak Suda sadrži: uvod, izreku i obrazloženje.
Uvod sadrži naziv Suda, odnosno naziv Suda i naziv veća, ime predsednika, odnosno sudije koji je predsedavao sednicom, imena sudija Suda koji su učestvovali u donošenju odluke po azbučnom redu prezimena, ustavni osnov za donošenje odluke, datum održavanja sednice Suda, odnosno sednice veća, i druge podatke zavisno od vrste i predmeta postupka.
Izreka sadrži odluku Suda, naziv osporenog akta i donosioca akta, datum donošenja i podatke o objavljivanju akta, kao i druge podatke u zavisnosti od vrste i predmeta postupka.
Obrazloženje sadrži zahtev i navode iz podneska kojim je, ili na osnovu koga je pokrenut postupak, navode iz odgovora donosioca osporenog akta, odredbe osporenog akta, pravne propise na kojima se zasniva odluka Suda, razloge za odluku sadržanu u izreci, kao i druge elemente zavisno od predmeta postupka i vrste odluke.
Zaključak
Član 87.
Sud, pored slučajeva utvrđenih Zakonom, zaključkom:
1) odbacuje akt Narodne skupštine o pokretanju postupka za razrešenje predsednika Republike;
2) odlučuje o davanju predloga ili obaveštenja Narodnoj skupštini.
Zaključak iz stava 1. tačka 2) ovog člana otpravlja se u obliku pisma koje sadrži obaveštenje o donetom zaključku.
Delimična odluka
Član 88.
Kada se u jednoj ustavnosudskoj stvari rešava o više pitanja, a samo su neka od njih u dovoljnoj meri raspravljena, Sud može, ako smatra da je to celishodno, doneti odluku samo o tim pitanjima.
Jedinstvena odluka
Član 89.
Kad Sud u predmetu odlučuje istovremeno o različitim zahtevima o kojima se u smislu čl. 45, 46. i 47. Zakona odlučuje različitim vrstama akata, Sud će odlučiti jednom odlukom, odnosno rešenjem.
5. Izrada i dostavljanje odluke Suda
Utvrđivanje konačnog teksta odluke
Član 90.
Redakciona komisija utvrđuje konačan tekst odluke, u skladu sa članom 34. tačka 1) ovog poslovnika.
Tekst odluke koji je predložio sudija izvestilac dostavlja se Redakcionoj komisiji najkasnije u roku od 15 dana od dana održavanja sednice na kojoj je odlučeno o predmetu.
Predsednik Redakcione komisije potpisom potvrđuje konačan tekst odluke utvrđen na sednici Redakcione komisije i dostavlja ga na potpis predsedniku Suda.
Konačan tekst odluke koji Redakciona komisija ne utvrđuje u skladu sa članom 34. tačka 2) ovog poslovnika, potpisom potvrđuje sudija izvestilac.
Potpisivanje izvornika odluke
Član 91.
Izvornik odluke donete na sednici Suda potpisuje predsednik Suda, a izvornik odluke donete na sednici veća potpisuje predsednik veća.
U odsustvu predsednika Suda, odnosno predsednika veća koji je predsedavao sednicom, izvornik odluke potpisuje zamenik predsednika Suda.
Dostavljanje odluke
Član 92.
Učesnicima u postupku dostavlja se pismeni otpravak odluke, rešenja i zaključka, koji overava obrađivač predmeta, odnosno ovlašćeni državni službenik, po pravilu, u roku od 30 dana od dana donošenja.
Odluka Suda kojom je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne ili materijalne štete dostavlja se i organu nadležnom za isplatu.
Ako se odluka, rešenje, odnosno zaključak Suda iz bilo kog razloga ne može dostaviti učesnicima u postupku, dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Suda.
U slučaju iz stava 3. ovog člana dostavljanje se smatra izvršenim osmog dana od dana isticanja odluke, rešenja ili zaključka na oglasnoj tabli Suda.
Ako se odluka ili rešenje Suda, koje je objavljeno u službenom glasilu, iz bilo kog razloga ne može dostaviti učesnicima u postupku, dostavljanje se smatra izvršenim danom objavljivanja.
Objavljivanje odluke
Član 93.
Odluka i rešenje za koje Sud odredi da se objavljuje, dostavlja se radi objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i u drugom službenom glasilu u kome je objavljen akt o kojem je Sud odlučivao, po pravilu, u roku od 30 dana od dana odlučivanja.
Skraćivanje imena i naziva
Član 94.
Lično ime fizičkog lica i drugi podaci o ličnosti, odnosno naziv pravnog lica naveden u izvorniku odluke i rešenja Suda, pre objavljivanja u službenom glasilu ili objavljivanja na drugi odgovarajući način, po pravilu se skraćuju i označavaju početnim slovima ličnog imena, odnosno naziva pravnog lica, osim ako je to lice dalo saglasnost za objavljivanje ličnih podataka.
Ispravka odluke
Član 95.
Kada tekst odluke ili rešenja objavljen u službenom glasilu nije saglasan sa izvornikom dostavljenim iz Suda, ispravku daje sekretar Suda.
Ispravka iz stava 1. ovog člana dostavlja se i objavljuje na isti način kao i akt koji se ispravlja.
6. Preispitivanje donete odluke i pravnog stava
Zahtev za preispitivanje donete odluke
Član 96.
Sud će, na obrazloženi pismeni zahtev predsednika, sudije ili radnog tela Suda, staviti na dnevni red sednice Suda zahtev za preispitivanje donete odluke, rešenja ili zaključka dok ne bude otpravljen.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Sud može preispitati odluku ili rešenje doneto po ustavnoj žalbi i nakon što je otpravljeno, ako je odluka ili rešenje zasnovano na očiglednoj grešci koja se ne može otkloniti zaključkom o ispravci ili je suprotna važećoj sudskoj praksi Suda.
O potrebi preispitivanja akta iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje Sud.
Zahtev za preispitivanje ranije zauzetog stava
Član 97.
Sud će, na obrazloženi pismeni zahtev predsednika, sudije ili radnog tela Suda, staviti na dnevni red sednice Suda zahtev za preispitivanje ranije zauzetog stava.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana mišljenje daje nadležno radno telo Suda.
Na sednici Suda se posebno veća i glasa o potrebi preispitivanja ranije zauzetog stava, uz iznošenje razloga za promenu stava.
Ako se utvrdi da stav Suda izražen u predlogu odluke odstupa od ranije zauzetog stava o istovetnom pitanju, donošenje odluke će se odložiti radi odlučivanja o potrebi preispitivanja ranije zauzetog stava.
Objavljivanje promene stava
Član 98.
Promena stava Suda konstatuje se na zapisniku sa sednice Suda.
Promena stava Suda i razlog za promenu stava navodi se u prvoj odluci, odnosno rešenju Suda u kome je odlučeno u skladu sa novim stavom.
7. Izvršenje odluka Suda
Obaveštenje o određivanju načina izvršenja
Član 99.
Sud dostavlja podnosiocu zahteva za izvršenje odluke Suda rešenje kojim je odredio način izvršenja te odluke.
Plan rada
Član 100.
Sud na predlog predsednika Suda donosi periodične planove rada Suda i prati njihovo izvršenje.
Pre podnošenja predloga iz stava 1. ovog člana, predsednik Suda pribavlja mišljenje sudija Suda o prioritenom rešavanju predmeta za koje su zaduženi.
Ostvarivanje planova rada Suda se realizuje po redosledu prijema predmeta koji su njime opredeljeni za prioritetno rešavanje.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, na predlog sudije izvestioca, zbog prirode spora ili hitnosti postupanja, predsednik Suda može odobriti prioritetno rešavanje predmeta.
U slučaju nepostupanja u predmetu koji je opredeljen za prioritetno rešavanje, predsednik Suda može, po prethodno pribavljenom zaključku Suda, preduzeti potrebne mere.
Predsednik Suda u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana određuje i dnevni red za sednice Suda i velikih veća.
Godišnji pregled rada
Član 101.
Sud, po isteku kalendarske godine, razmatra i usvaja godišnji pregled rada Suda.
Postupanje sa podnescima za koje Sud nije nadležan
Član 102.
Sud ne odlučuje o podnescima kojima se traže pravni saveti i mišljenja o pojedinim pitanjima, pomoć u ostvarivanju prava i interesa, izjavljuju pritužbe na rad državnih i drugih organa i organizacija, kao i o drugim podnescima kojima se zahteva postupanje Suda po pitanjima koja nisu u njegovoj nadležnosti.
O nenadležnosti Suda da postupa po podnescima iz stava 1. ovog člana sekretar Suda pismeno obaveštava podnosioca.
Pravila unutrašnjeg reda
Član 103.
Pravila o unutrašnjem redu u Sudu uređuju se aktom Suda.
Prijem učesnika u postupku
Član 104.
Sud ne vrši prijem učesnika postupka u predmetima u kojima je postupak u toku.
Radno vreme
Član 105.
Radno vreme određuje se odlukom Suda.
Odlukom sekretara Suda određuje se način evidentiranja prisustva zaposlenih u Sudu u toku i izvan radnog vremena.
Sastanci i savetovanja
Član 106.
Sud može da organizuje sastanke i savetovanja o pitanjima od interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti i za rad Suda.
Naknada za davanje stručnog mišljenja
Član 107.
Licu koje na zahtev Suda u toku postupka daje stručno mišljenje, može se odrediti naknada troškova i naknada za učešće u postupku, u skladu sa aktom Suda.
Postupak izmene i dopune Poslovnika
Član 108.
Predlog za izmenu i dopunu ovog poslovnika mogu podneti predsednik, sudija ili stalno radno telo Suda.
Predlog iz stava 1. ovog člana, koji se podnosi u pisanom obliku, sa obrazloženjem, pre razmatranja na sednici Suda, razmatra Komisija za praćenje ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti.
VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Donošenje opštih akata predviđenih Poslovnikom
Član 109.
Kodeks ponašanja državnih službenika, pravila o unutrašnjem redu, odluka o internoj kontroli izvršenja budžeta i drugi opšti akti Suda predviđeni ovim poslovnikom biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog poslovnika.
Nastavak rada stalnih radnih tela
Član 110.
Stalna radna tela Suda obrazovana do dana stupanja na snagu ovog poslovnika nastavljaju sa radom, do isteka mandata.
Prestanak važenja Poslovnika
Član 111.
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08-ispravka i 76/11).
Stupanje na snagu
Član 112.
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević, s. r.